Majkl Džekson

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Мајкл Џексон
Podaci
Ime po rođenju	Majkl Džozef Džekson
Datum rođenja	29. avgust 1958. Geri, Indijana, SAD
Umro/Umrla	25. jun 2009. Los Anđeles, Kalifornija, SAD
Žanr	Pop, dens, rok, ritam i bluz, soul
Zanimanje	Pevač, tekstopisac, muzički producent, plesač, koreograf
Instrument	Vokal
Aktivni period	1964. — 2009.
Vezani članci	Džekson 5
Izdavačka kuća	Motown, Epic
Vebsajt	MichaelJackson.com

Majkl Džozef Džekson (engl. Michael Joseph Jackson; 29. avgust 1958. — 25. jun 2009.) je bio američki muzičar, zabavljač i biznismen. Sedmo je dete porodice Džekson. Debitovao je na profesionalnoj muzičkoj sceni 1964. kao član grupe Džekson 5. Solo karijeru je započeo 1971. dok je još uvek bio član grupe. U kasnijim godinama, u javnosti se često nazivao „Kraljem popa“. Džeksonov album „Thriller“, izdat 1982., je trenutno najprodavaniji album svih vremena. Četiri od ostalih njegovih albuma su takođe među najprodavanijim muzičkim materijalima na svetu: „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) i „HIStory“ (1995).

Početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, postao je dominantna figura u popularnoj muzici i prvi afroamerički zabavljač koji je stekao jak publicitet na MTV sa spotovima pesama kao što su „Beat It“, „Billie Jean“ i „Thriller“- poznati po transformaciji spota u umetničku formu- koji su pomogli, tada relativno mladoj televiziji, da stekne ugled. Spotovi pesama kao što su „Black or White“ i „Scream“ su produžili Džeksonovu popularnost i tokom devedesetih. Scenskim nastupima i spotovima, Džekson je popularizovao veliki broj fizički komplikovanih plesačkih tehnika kao što su robot i „mesečev hod“ (engl. moonwalk). Njegov svojstven muzički zvuk je uticao na mnoge hip hop, pop i moderne ritam i bluz izvođače.

Džekson je donirao milione dolara u humanitarne svrhe radom svoje fondacije, izdavanjem humanitarnih singlova i podržavanjem 39 akcija. Drugi aspekti njegovog privatnog života poput promena njegove pojave i ponašanja su izazvali mnoge kontroverze koje su oštetile njegov javni ugled. Pored toga, 1993. optužen je za seksualno zlostavljanje deteta. Istraga je bila prekinuta zbog toga što Džekson nije tužen na sudu i zbog nedostatka dokaza. Džekson se ženio dva puta i postao je otac troje dece što je uzrokovalo još kontroverzi. Godine 2005. suđeno mu je za seksualno zlostavljanje i za par drugih optužbi. Kasnije je oslobođen svih optužbi. Džekson je iznenadno preminuo 2009. usled srčanog zastoja. Iste godine je prethodno nameravao da održi svojih 50 poslednjih koncerata u Londonu.

Jedan je od par umetnika koji su uvršteni u „Rokenrol kući slavnih“ dva puta. Držao je nekoliko Ginisovih rekorda (među kojima i rekord za najuspešnijeg zabavljača svih vremena) i osvojio 13 Gremija. Izdao je 13 singlova koji su bili na prvom mestu liste „Bilbord hot 100“, više nego bilo koji muški izvođač. Prodao je više od 750 miliona primeraka svojih albuma. Džeksonov jako poznati privatni život zajedno sa njegovom uspešnom karijerom učinio ga je delom popularne kulture i jednim od najpoznatijih muškaraca na svetu.

Sadržaj 1 Biografija 1.1 1958—1975: Rani život i Džekson 5 1.2 1975—1981: Prelazak u Epik i „Off the Wall“ 1.3 1982—1985: „Thriller“, „Motaun 25“, „We Are the World“ i biznis karijera 1.4 1986—1990: Tabloidi, pojava, „Bad“, autobiografija i filmovi 1.5 1991—1993: „Dangerous“ i XXVII Superbol 1.6 1993—1994: Optužbe sa seksualno zlostavljanje i venčanje 1.7 1995—1999: „HIStory“, drugo venčanje i očinstvo 1.8 2000—2002: Spor, „Invincible“ i treće dete 1.9 2003—2005: Dokumentarac i suđenje 1.10 2006—2009: Poslednje godine 2 Muzički stil i izvođenje 2.1 Teme i žanrovi 2.2 Vokalni stil 2.3 Spotovi i koreografija 3 Smrt i komemoracija 4 Uticaj 5 Diskografija 6 Vidi još 7 Reference 8 Izvori 9 Za dalje čitanje 10 Spoljašnje veze

[uredi] Biografija

[uredi] 1958—1975: Rani život i Džekson 5

Majkl Džozef Džekson je rođen u Geriju, Indijana (u jednom industrijskom predgrađu Čikaga, Ilinois) u radničkoj porodici 29. avgusta 1958.^[1] Sin je Džozefa Voltera i Ketrin Ester (rođene Skrus).^[1] Sedmo je od devetoro dece. Ostatak porodice čine: Rebi, Džeki, Tito, Džermejn, La Toja, Marlon, Rendi i Dženet.^[1] Džozef Džekson je radio u fabrici čelika i često je nastupao u ritam i bluz grupi zvanoj Falkoni (engl. The Falcons) sa svojim bratom Luterom.^[1] Majkl je odrastao kao Jehovin Svedok pod velikim uticajem svoje majke.^[1]

Još od detinjstva, Džeksona je fizički i mentalno zlostavljao njegov otac, tokom dugotrajnih neprekidnih uvežbavanja, batinjanjem i davanjem pogrdnih naziva. Maltretiranje Džeksona u ovom dobu je ostavilo posledice na njegov život.^[2][3] Jednom prilikom dok je spavao, Džozef se popeo u dečju sobu ulazeći kroz prozor. Noseći strašnu masku, upao je u sobu vrišteći i vičući. Kao razlog zašto je to uradio, Džozef je rekao da je hteo da nauči svoju decu da ne ostavljaju prozor otvoren kada žele spavati. Godinama kasnije, Džekson je imao košmare u kojima je kidnapovan iz svoje sobe.^[3] 2003., Džozef je priznao televiziji Bi-Bi-Si da je tukao Džeksona.^[4]

Džekson je prvi put otvoreno pričao o tom zlostavljanju u intervjuu sa Oprom Vinfri 1993. godine. Rekao je da je tokom detinjstva često plakao zbog usamljenosti i da bi mu se gadilo kad bi ugledao svog oca.^[5][6][7][8] U drugom intervjuu koji je dao, poznat kao „Život sa Majklom Džeksonom“ (engl. Living with Michael Jackson, snimljen 2003.) prekrio je lice počevši da plače u toku razgovora o detinjstvu.^[3] Izjavio je da se seća kako je njegov otac sedeo u fotelji sa kaišem u iščekivanju da udari svoju decu kad god ne bi dobro vežbali.^[9]

Džekson je pokazao muzički talenat rano, nastupajući sa društvom iz odeljenja i ostalima tokom Božićnih koncerata, sa svojih pet godina.^[1] 1964., zajedno sa bratom Marlonom se pridružio grupi Braća Džekson (engl. The Jackson Brothers)- koji su oformili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn - kao prateći muzičari svirajući kongo i tamburinu. Džekson je zatim počeo da nastupa kao prateći vokal i da pleše; kada je napunio osam godina, on i Džermejn su postali vodeći vokali. Tada je naziv grupe promenjen u Džekson 5 (engl. The Jackson 5).^[1] Bend je nastupao po Srednjem zapadu od 1966. do 1968. godine. Često su nastupali i u klubovima za odrasle. Pobedili su 1966. godine na najznačajnijem lokalnom muzičkom takmičenju izvođenjem pesme Džejmsa Brauna „I Got You (I Feel Good)“ koju je otpevao Majkl.^[10]

Džekson 5 je snimio nekoliko pesama; uključujući i debitantski singl „Big Boy“ za lokalnu izdavačku kuću Stiltaun 1967. godine. Sa Motaun rekordsom su potpisali saradnju naredne godine.^[1] Magazin „Roling Stoun“ je kasnije opisao mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom ističući da je brzo prerastao u glavnu crtu i vodećeg vokala nakon što je počeo da pleše i peva sa svojom braćom:^[11] „Iako je Majkl pevao sa dečjim piskavim glasom, plesao je kao da je odrastao i pevao je sa ritam i bluz i gospel kraljevima kao što su Sem Kuk, Džejms Braun, Rej Čarls i Stivi Vonder.“^[11] Grupa je postavila rekord na „Bilbord hot 100“ listi kada je izdala četiri uzastopna broj jedan singla („I Want You Back“, „ABC“, „The Love You Save“ i „I‘ll Be There“).^[1] Tokom ranih godina grupe, tim za javnost njene izdavačke kuće je tvrdio da je Džekson imao devet godina - dve godine manje nego što je inače imao- da bi javnosti izgledao ljupkiji.

Počevši od 1972. godine, Džekson je izdao ukupno četiri solo studijska albuma za Motaun među kojim i „Got to Be There“ i „Ben“. Oni su izdati kao deo franšize Džekson 5 i producirali su uspešne singlove poput „Got to Be There“, „Ben“ i „Rockin' Robin“. Prodaja albuma grupe je počela padati 1973. godine, a Motaun im je striktno zabranio da snime ili izdaju bilo kakav materijal.^[12] I pored toga grupa je postigla nekoliko top 40 hitova, uključujući i top 5 disko singl „Dancing Machine“ i top 20 hit „I Am Love“. Džekson 5 je napustio Motaun 1975.^[12]

[uredi] 1975—1981: Prelazak u Epik i „Off the Wall“

Džekson 5 je potpisao ugovor sa Si-Bi-Es rekordsom u junu 1975., pridružujući se Internešenl rekordsu iz Filadelfije a zatim i Epik rekordsu.^[12] Po finalizaciji pravnog postupka, grupa je preimenovana u Džeksonovi (engl. The Jacksons).^[13] Nakon promene imena, bend je nastavio da nastupa, izdavši još šest albuma između 1976. do 1984. U tom periodu, Majkl Džekson je bio glavni tekstopisac grupe. Napisao je hitove „Shake Your Body (Down the Ground)“, „This Place Hotel“ i „Can You Feel It“.^[10]

Džekson je 1978. godine glumio ulogu Strašila u filmskom mjuziklu The Wiz.^[14] Snimanja je zakazivao Kvinsi Džons koji se sprijateljio sa Džeksonom tokom produkcije filma. Tom prilikom je pristao da bude producent njegovog narednog solo albuma „Off the Wall“.^[15] 1979., Džekson je polomio nos za vreme jedne kompleksne plesačke rutine. Njegova operacija nosa koja je sledila nije bila u potpunosti uspešna; žalio se na poteškoće koje je imao tokom disanja. Drugu operaciju nosa, kao i sve ostale, je obavio Stiven Hoeflin.^[16]

Džons i Džekson su zajednički producirali album. Tekstopisci su bili Džekson, Rod Temperton, Stivi Vonder i Pol Makartni. Izdat 1979. godine, bio je prvi album koji je objavio četiri američka top 10 hita od kojih su se dva našla na vrhu („Don't Stop 'til You Get Enough“ i „Rock With You“).^[17] „Off the Wall“ se nalazio na trećem mestu „Bilbordovih 200 najboljih albuma“. Zvanično je prodato od 7 miliona kopija u Americi i oko 20 miliona širom sveta.^[18][19] Na proglašenju Američke muzičke nagrade 1980. godine osvojio je tri nagrade: za „Najbolji soul i ritam i bluz album“, „Najboljeg muškog soul i ritam i bluz izvođača“ i za „Najbolji ritam i bluz singl“ („Don't Stop 'Til You Get Enough“).^[17] Te godine, isto tako je osvojio Bilbordovu muzičku nagradu za „Najbolji album crnog izvođača“ i Gremi nagradu za „Najbolje muško ritam i bluz vokalno izvođenje“ (za „Don't Stop 'Til You Get Enough“).^[17] Uprkos komercijalnom uspehu, Džekson je smatrao da je album trebao imati mnogo veći uticaj i bio je odlučan u tome da nadmaši očekivanja sa sledećim izdanjem.^[20] Džekson je 1980. sebi obezbedio najviše priznanje u muzičkoj industriji: zaradio je 37 procenata ukupnog profita albuma.^[21]

[uredi] 1982—1985: „Thriller“, „Motaun 25“, „We Are the World“ i biznis karijera

Džekson je 1982. godine snimio pesmu „Someone in the Dark" koja je bila deo muzike za film E.T. Ploča je osvojila Gremi za „Najbolji album za decu“.^[22] Te godine, Džekson je objavio svoj drugi album za Epik, „Thriller“. Album se nalazio na „Bilbordovoj“ listi 200 najboljih albuma 80 uzastopnih nedelja od kojih je 37 bio na vrhu. To je bio prvi album koji je lansirao sedam top 10 singlova među kojim i „Billie Jean“, „Beat It“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘“.^[23] Album je dobio priznanje za dupli dijamantski tiraž za prodaju od oko 28 miliona kopija u Sjedinjenim Američkim Državama.^[19][24] Album je najprodavaniji na svetu svih vremena sa procenjenom prodajom između 47 miliona i 109 miliona kopija širom sveta.^[25][26][27]

Džeksonov pravni zastupnik Džon Branka je isticao da je Džekson imao najviše priznanje u muzičkoj industriji; skoro dva dolara mu je pripadalo za svaki prodati album. Isto tako je rekordno profitirao od kompaakt diskova i prodaje dokumentarca The Making of Michael Jackson‘s Thriller koji je producirao sa Džonom Lendisom. Finansiran od strane MTV, dokumentarac je prodat u preko 350 000 kopija za par meseci. Tadašnji period je dočekao dolazak novina kao što su lutke sa likom Majkla Džeksona koje su se pojavile u prodavnicama u maju 1984. sa cenom od dvanaest dolara.^[28] Biograf, Rendi Taraboreli je izjavio: „U nekom trenutku, „Thriller“ se prestaje prodavati poput magazina, igračke ili ulaznice za hit film a onda počinje se prodavati kao kućna potrepština.“^[29]

Gil Frizen, predsednik A&M rekordsa je rekao da: „cela industrija ima interes u ovom uspehu.“^[28] Neobično za to vreme, „Thriller“ je izdao čak sedam singlova.^[30] „Tajm“ magazin je objavio da je album dao (muzičkom) biznisu najbolje godine još od 1978. kada je domaći godišnji dohodak bio 4,1 milijarda dolara.^[28] Publikacija je nazivala Džeksona: „Kraljem ploča, radija, spotova. Čovekom koji sam spašava muzički biznis. Tekstopiscem koji stvara bitove za dekadu. Plesačem sa sa najelegantnijim stopalom na ulici. Pevačem koji prekida sve granice ukusa, stila i boja takođe.“^[28] „Njujork Tajms“ ga naziva „muzičkim fenomenom“ ističući da „u svetu pop muzike, tu je Majkl Džekson i tu su svi ostali.“^[31] „Vašington Post“ je objavio da je album raskrčio put drugima među kojima i Princu.^[32]

Džekson je 25. marta 1983. godine nastupio uživo na proslavi 25 godina postojanja Motauna poznatoj kao Motaun 25: Juče, danas, zauvek (engl. Motown 25: Yesterday, Today, Forever). Prvo je nastupio sa svojom braćom a zatim i samostalno izvodeći pesmu „Billie Jean“. Tada je prvi put uradio svoj prepoznatljivi pokret, „mesečev hod“. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca.^[33] „Njujork Tajms“ je objavio: „Mesečev hod koji je uradio je poznata metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i originalan mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravu dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming.“^[34]

1984. je godine snimao reklamu za Pepsi Kolu koja je predstavljala simulirani koncert gde on nastupa sa svojom braćom pred par hiljada ljudi. U toku snimanja, neko ga je iz publike pogodio vatrometom u glavu. Opekotina koju je pretrpio je bila drugog stepena.^[35] Pepsi mu je otplatio bez suđenja. Od toga novca, Džekson je 1,5 milion dolara dao jednom centru njegovog imena koji se bavio pomaganjem ljudima sa opekotinama.^[35] Docnije, Džekson je imao svoju treću operaciju nosa.^[16]

Iste godine 14. maja, Džekson je pozvan da dođe u Belu Kuću da primi nagradu koju će mu uručiti američki predsednik Ronald Regan. Nagrada mu je data zbog podrške humanitarne akcije za odvikavanje ljudi od alkohola i droga.^[36] Te godine je osvojio i osam Gremi nagrada. Za razliku od ostalih albuma, „Thriller“ nije imao zvaničnu turneju kojom bi se promovisao. Ipak, Džekson se pridružio svojoj braći na turneji albuma „Victory“ na kojoj je prikazao dosta svog novog solo materijala. Turneju je ukupno posmatralo više od dva miliona Amerikanaca.^[37] Džekson je donirao svojih 5 miliona dolara zarađenih na turneji u humanitarne svrhe.^[38]

Humanitarni singl „We Are the World“ je izdat širom sveta 1985. godine a napisali su ga Džekson i Lanojel Riči. Osnovni cilj je bio da se pomogne siromašnim u Africi i Sjedinjenim Američkim Državama. Njih dvojica su bili jedni od 39 slavnih ličnosti koji su pevali na ploči. Singl je postao jedan od najprodavanijih svih vremena sa oko 20 miliona prodatih kopija.^[39]

Dok su Džekson i Makartni radili na dva hit singla „The Girl Is Mine“ i „Say Say Say“, sprijateljili su se. Često su se posećivali, a u jednom razgovoru Makartni je pomenuo Džeksonu milione dolara koje zarađuje od vlasništva nad autorskim pravima za muzička dela; zarađivao je skoro 40 miliona dolara godišnje od pesama drugih izvođača. Sam Džekson je zatim počeo da se bavi biznis karijerom, prodajući i kupujući prava distribucije muzike od mnogih izvođača. Malo kasnije, „Northern Song“- muzički katalog koji sadrži hiljade pesama među kojim i pesme Bitlsa- je bio na prodaji.^[40][41]

Džekson je odmah pokazao interesovanje za katalog. Izjavio je: „Ne zanima. Hoću te pesme. Donesi mi te pesme Branka (njegov pravni zasupnik).“ Branka je zatim kontaktirao Makartnijevog zastupnika koji je odgovorio da njegovog klijenta licitacija ne zanima. Nakon što je Džekson započeo pregovore, Makartni je promenio mišljenje i pokušao je da ubedi Joko Ono da mu se pridruži na licitaciji što je ona odbila tako da je i on sam odustao. Džekson je pobedio ostatak konkurencije u pregovorima koji su trajali 10 meseci. Kupio je katalog za 47,5 miliona dolara. Povodom toga, Makartni je izjavio: „Mislim da je lukavo uraditi tako nešto. Biti nečiji prijatelj i kupiti ćilim na kojem stoji.“ Reagujući na izjavu, biograf Rendi Taraboreli je kazao da je: „Makartni zarađivao milione dolara od muzike drugih ljudi. Imao je više novca od Džeksona u tom trenutku tako da je mogao da licitira i da ne brine hoće li njegov prijatelj kupiti.“^[42]

[uredi] 1986—1990: Tabloidi, pojava, „Bad“, autobiografija i filmovi

Tabloidi su 1986. tvrdili da Džekson spava u hiperbaričnoj komori da bi usporio proces starenja; objavljena je fotografija gde on leži u velikom staklenom sanduku. Iako je tvrdnja bila netačna, Džekson ju je sam priču lično. Pevač je zatim promovisao svoj predstojeći film Kapetan EO.^[43][44] Te godine je operisao po četvrti put nos i napravljen mu je mali rascep kod podbratka.^[16] Film Kapetan EO u kojem je glumio je režirao Frensis Ford Kopola. Bio je najskuplji producirani film po minutu i prikazivan je kasnije u Diznijevim parkovima.^[45]

Džekson je zatim kupio šimpanzu imena Babls sa kojim je počeo da se druži što je još više izrazilo njegovu ekscentričnu pojavu. Pevač je 2003. rekao da je Babls koristio njegov toalet i da je sređivao njegovu sobu.^[44] Kasnije je bilo objavljeno da je Džekson kupio kosti Džozefa Merika (Džozef Merik, poznat kao „Čovek Slon“, je bio poznat zbog neskladne građe). Iako je to bilo netačno, Džekson je ponovo govorio da su tvrdnje tačne u medijima.^[43][44] Ove priče su nadenule Džeksonu nadimak „Džeko ludak“ (engl. Wacko Jacko). Pevač je izjavio da prezire ovaj nadimak. Shvatajući svoju grešku, prestao je da izbacuje lažne priče u medijima. Kako god, na kraju su sami mediji počeli da objavljuju svoje priče.^[44][46]

Džeksonova koža je bila tamnosmeđe boje tokom njegove mladosti ali je postajala tokom osamdesetih godina prošlog veka sve svetlija. Ova promena je dobila rasprostranjeno medijsko izveštavanje i glasine da Džekson izbeljuje svoju kožu.^[5] Sredinom osamdesetih, Džekson je dijagnoziran sa vitiligom i lupusom: obe bolesti ga čine osetljivim na Sunčevu svetlost. Tretmani koje je koristio zajedno sa šminkom su zajednički stvorili Džeksonovu pojavu drugačijom.^[47] Struktura njegovog lica se isto tako promenila; nekoliko hirurga je špekulisalo da je Džekson imao više operacija i to: nosa, čela, usana i jagodica.^[48] Promene na njegovom licu su delom uslovljene gubitkom težine.^[13] Džekson je gubio težinu početkom osamdesetih zbog promena dijeta i želje za „telom plesača“.^[49] Pojedini svedoci koji su viđali Džeksona su tvrdili da ima česte vrtoglavice nagađajući da ima anoreksiju nervoze.^[50] Neki lekari su izjavili da veruju da pevač ima dismorfofobiju, odnosno da je preokupiran strahom da je njegova pojava ružna ili defektna.^[47]

Zašto ne biste ljudima rekli da sam vanzemaljac sa Marsa? Recite im da jedem žive kokoške i da u ponoć izvodim ples vudu. Oni vam veruju šta god da kažete, zato što ste vi novinar. Ali ako bih ja, Majkl Džekson, rekao: „Ja sam vanzemaljac sa Marsa i jedem žive kokoške i u ponoć izvodim ples vudu“, rekli bi: „Čoveče, taj Majkl Džekson je poludeo. Kakva budala. Ne bih mogao poverovati jednu jedinu reč koja izlazi na njegova usta.“^[51]

– Majkl Džekson

Sa prvim albumom („Bad“) u pet godina, industrija je iščekivala još jedan veliki Džeksonov hit.^[52] „Bad“ je niže prodajne karakteristike u odnosu na „Thriller“ ali je zabeležio solidan komercijalan uspeh. U Sjedinjenim Državama je lansirao sedam hit singlova, od kojih su pet („I Just Can‘t Stop Loving You“, „Bad“, „The Way You Make Me Feel“, „Man in the Mirror“ i „Dirty Diana“) dosegli prvo mesto na „Bilbordu hot 100“. Samim tim je album sa najviše broj jedan hitova ikada.^[53] Do 2008., album je prodat u osam miliona kopija u Sjedinjenim Državama a u 30 miliona širom sveta.^[19][54]

Svetska turneja albuma trajala je od 12. septembra 1987. pa do 14. januara 1989.^[55] Samo u Japanu, bilo je održano 14 rasprodatih koncerata na kojim je prisustvovalo 570 000 gledalaca.^[56] Džekson je postavio Ginisov rekord kada ga je posmatralo 504 000 ljudi na sedam koncerata na Vembli stadionu. Ukupno je nastupio na 123 koncerta sa ukupnom posetom od 4,4 miliona ljudi. Još jedan Ginisov rekord je postavio zaradom 125 miliona dolara na turneji. Tokom putovanja, Džekson je davao donacije bolnicama i sirotištima.^[55]

Džekson je 1988. godine izdao svoju prvu autobiografiju, „Moon Walk“ (Mesečev hod), koju je pisao četiri godine.^[57] U njoj govori o svom detinjstvu, iskustvima sa Džekson 5 i zlostavljanju kada je bio dečak.^[58] Isto tako je pričao o svojim plastičnim operacijama^[49], opisao je promenu strukture lica u pubertetu, gubitak težine, stiktnu vegeterijansku dijetu, promene frizura i nastupe.^[49] Knjiga je dosegla prvo mesto na listi najprodavanijih knjiga magazina „Njujork Tajms“.^[59] Muzičar je kasnije izdao film Moonwalker koji u uvodu sažeto hronološki prikazuje događaje iz njegove karijere da bi zatim i film u kojem su on i Džon Peski glavne uloge. Moonwalker se odmah po svom izdanju našao na vrhu „Bilbordove“ liste najboljih spotova na kaseti gde je ostao 22 nedelje. Ironično, film je smenjen sa tog mesta od strane Džeksonovog spota Michael Jackson: The Legend Continues.^[60]

U martu 1988, Džekson je kupio zemljište blizu Santa Jneza, Kalifornija gde je sagradio Neverlend ranč. Imanje površine 11 km² i vrednosti 17 miliona dolara je obezbeđivalo 40 čuvara. Na njemu se nalazi zabavište, bioskop i menažerija. Imanje je 2003. godine procenjeno na skoro 100 miliona dolara.^[11][61] 1989. Džeksonova zarada od prodaja albuma, koncerata i dr. je bila 125 miliona dolara.^[62] Kasnije, Džekson je postao prvi zapadnjak koji se pojavio na televizijskoj reklami u Rusiji.^[60]

Džeksonov uspeh mu je dodelio titulu kralja popa. Tako ga je predstavila glumica i prijateljica Elizabet Tejlor kada mu je uručivala nagradu za izvođača decenije 1989, i pritom ga nazvala pravim „kraljem popa, roka i soula“.^[63][64] Predsednik Džordž H. V. Buš uručio je pevaču u Beloj kući takođe nagradu za izvođača decenije zbog njegovih dostignuća tokom osamdesetih.^[65] Od 1985. do 1990, Džekson je dao 500.000 dolara jednoj dobrotvornoj organizaciji koja pomaže crncima, a svu zaradu od svog singla „Man in the Mirror“ dao je u humanitarne svrhe.^[66][67] Džeksonovo izvođenje pesme „You Were There“ 1990. godine na proslavi 60. rođendana Semija Dejvisa Juniora bilo je nominovano za nagradu Emi.^[60]

[uredi] 1991—1993: „Dangerous“ i XXVII Superbol

U martu 1991. godine, Džekson je obnovio ugovor sa Sonijem za rekordnih 65 miliona dolara.^[61] Svoj osmi album, „Dangerous“, je izdao iste godine. Do 2008. „Dangerous“ je prodat u oko 7 miliona primeraka u Sjedinjenim Državama i u 32 miliona kopija širom sveta; to je najuspešniji nju džek sving album svih vremena.^[68][69] U SAD, albumov prvi singl „Black or White“ je bio njegov najveći hit, dostigavši prvo mesto na „Bilbordovoj hot 100“ listi i bivajući na toj poziciji sedam nedelja.^[70] Drugi singl sa albuma, „Remember the Time“, je bio osam nedelja među pet najboljih singlova u Americi (odnosno na trećem mestu).^[71] 1993. Džekson je nastupio sa pesmom na dodeli Soul Trejn nagrada sedeći u invalidskim kolicima; povodom toga je izjavio da je povredio nogu na probi.^[72] U Ujedinjenom Kraljevstvu i ostalim delovima Evrope, „Heal the World“ je bio najveći hit sa albuma; prodat je u 450 hiljada kopija u UK gde je bio pet nedelja na drugoj poziciji 1992.^[71] Džekson je 1992. godine osnovao „Heal the World Foundation“. Humanitarna organizacija je dovodila neprivilegovanu decu na pevačevo imanje da vide i iskuse sve ono što do tada nisu mogli. Fondacija je slala milione dolara širom sveta za pomoć ugroženoj deci. Svetska turneja albuma „Dangerous“ je počela 27. juna 1992. i završila se 11. novembra 1993. Džekson je održao 67 koncerata na kojim ga je posmatralo ukupno 3,5 miliona ljudi. Svi profiti od koncerata su otišli ka pomenutoj fondaciji.^[71][73] Prava prikazivanja turneje su prodata HBO televiziji za rekordnih 20 miliona dolara.^[74] Nakon bolesti i smrti Rajana Vajta, Džeksonovog prijatelja, Džekson je doprineo tome da javnost više sazna nešto o sidi koja je nije bila u potpunosti poznata javnosti tada. Na jednoj svečanosti koju je priredio Bil Klinton je sve javno zamolio da doniraju novac organizacijama koje se bave preventivom i lečenjem ove zaraze.^[75][76]

Kasnije, Džekson je posetio nekoliko afričkih zemalja, među kojima Gabon i Egipat.^[77] Po dolasku u Gabonu, dočekalo ga je 100 hiljada ljudi; neki od njih su nosili natpise „Dobrodošao kući, Majkl“. Prilikom boravka u Obali Slonovače, krunisan je kao kralj Sani od strane jednog plemenskog starešine.^[77] Džekson se zahvalio velikodostojnicima na francuskom i engleskom da bi zatim potpisao zvanične dokumenta formalizujući svoje veličantsvo. Na kraju je seo na zlatni presto i odgledao ceremonijalne plesove.^[77]

Jedan od najpriznatijih Džeksonovih nastupa je bio tokom poluvremena 27. Superbola. Nastup je posmatralo oko 135 miliona Amerikanaca. Inače to je prvi Superboul gde je publika u toku poluvremena bila jedan od izvođača.^[5]

Na 35. dodeli nagrada Gremi u Los Anđelesu, Džeksonu je dodeljena nagrada „Živa legenda“ (engl. Living Legend Award). „Black or White“ je nominovan za najbolje vokalno izvođenje. „Jam“ je primio dve nominacije: za najbolje ritam i bluz vokalno izvođenje i za najbolju ritam i bluz pesmu.^[71]

[uredi] 1993—1994: Optužbe sa seksualno zlostavljanje i venčanje

Džekson je 1992. godine dao intervju Opri Vinfri koji je trajao 90 minuta. To je bio prvi njegov televizijski intervju od 1979. godine. Pričao je o detinjstvu i kako ga je otac mučio; verovao je da je izgubio mnogo toga kao dete pričajući kako često plače zbog toga. Odbacio je tvrdnje tabloida da je kupio kosti „Čoveka Slona“ ili spavao u hiperbaričnoj postelji. Izvođač je prvi put pričao o promeni boje svoje kože govoreći da ima zarazu zvanu vitiligo. Intervju je posmatralo oko 90 miliona Amerikanaca i tako je zauzeo četvrto mesto na listi najgledanijih neprofitnih programa u istoriji američkih televizizija. Tako je započeta javna debata na temu vitiligo jer do tada je bio manje poznat. Album koji je izdao 1991. je ponovo izdat i probio se među deset najboljih, više nego li originalno izdanje.^[5][6][71]

Optužen je 1993. godine za seksualno maltretiranje trinaestogodišnjeg Džordana Čendlera i to neposredno od samog deteta i njegovog oca Ivana Čendlera.^[78] Tada se, logično, prijateljstvo između Džeksona i Čendlera prekinulo. Vremenom kasnije Ivan je u snimanim razgovorima izjavljivao da ako prođe kroz ovo, "osvojiće velike pare", i da nema šansi da će izgubiti. Dodao je i da će proći kroz sve da bi Džeksonova karijera bila gotova.^[79] Godinu kasnije su se sreli. Džordan je rekao svom ocu da je Džekson dodirivao njegov penis.^[80] Ivan Čendler i Džekson su posredstvo svojih pravnih timova započeli neuspešne pregovore oko finansijskog dogovora; inicirao ih je Ivan a izvođač je dao nekoliko ponuda. Džordan Džendler je rekao psihijatru i kasnije policiji da ga je Džekson prinuđivao na ljubljenje, masturbaciju i oralni seks. Dečak je navodno dao niz detaljnih opisa pomenutog.^[81]

Zvanična istraga je počela. Neverlend ranč je istražen, deca koja su bila tamo i članovi porodice su snažno demantovali priče da je Džekson pedofil.^[81] Džeksonova slika u javnosti je pogotovo okaljana kada ga je sestra La Toja optužila da je pedofil, da bi taj stav kasnije opovrgla.^[82] Džekson je pristao na svlačenje dogovoreno na ranču. Istraga je vođena radi poređenja tela sa opisom koju je dečak dao. Doktori su izjavili da postoje velike sličnosti između opisanog i viđenog ali da to ne može biti definitivno jer je bilo pitanje da li ono što je opisao vidio ili je dobio informacije od drugih.^[82] Džekson je davao emocionalne izjave na raznim događajima, govorio je da je nevin, kritikovao je kroz šta je sve prošao kao i svlačenje koje je morao vršiti.^[78]

Džekson je počeo uzimati lekove za smirenje, valijum, ksanaks i ativan da bi prebrodio stres u toku istrage. U toku jeseni 1993. godine, postao je zavisan na droge.^[83] Džeksonovo zdravstveno stanje je bilo toliko narušeno da je odložio svetsku turneju i imao je višemesečno odvikavanje od droga.^[84] Zbog stresa, prestao je da se hrani i time izgubio veliki dio težine.^[85] Videvši da je nemoguće da nastavi sudski proces, prijatelji i javni predstavnici su ga predstavljali, tako da je većinu kasnijeg toka propustio.^[84][85]

Reakcije medija su stavile Džeksona u nezavidnu poziciji.^[86] Navođeno je da Džekson novcem „krije“ svoja dela dajući velike svote.^[87] Prvog januara 1994. godine, Džekson se sastao sa porodicom Džendler i njihovim timom van suda i isplatio 22 miliona dolara. Nakon toga, Džordan Čendler je odbijao da nastavi krivični postupak. Džekson više nije bio optužen, dokaza nije bilo dovoljno i država je zatvorila slučaj. U jednom intervjuu, koji je dao sa svojom budućom ženom Lisom Meri Presli, izjavio je da nije nikada povredio dete kao i da je platio zato što je slučaj mogao da traje i do sedam godina i da je tako učinio uslugu ocu deteta koje je navodno zlostavljao.^[88]

Kasnije, iste godine, Džekson je oženio Lisu Meri Presli, ćerku Elvisa Preslija. Prvi put su se sreli 1975. godine za vreme posete Džeksonove porodice u eM-Dži-eM grand hotelu da bi ponovo 1993. godine pomoću zajedničkog prijatelja.^[86] Bili su u kontaktu svakog dana preko telefona. Kada su optužbe sa uznemiravanje deteta postale javne, Džekson se vezao za Presli zbog podrške koju mu je pružala.^[83] Ona je govorila da ne veruje da je bilo šta loše uradio i da se zaljubljuje u njega. Dodala je da ga želi spasiti i da misli da može to uraditi.^[89] Kada je Džekson razgovarao sa njom telefonom jeseni 1993. godine, zaprosio ju je pitanjem: „Ako bih te pitao da se udaš za mene, da li bi pristala?“^[83] Venčali su se u Dominikanskoj Republici u tajnosti.^[90] Nakon manje od dve godine, razveli su se ostavši prijatelji.^[90][91]

[uredi] 1995—1999: „HIStory“, drugo venčanje i očinstvo

Slika:Michael Jackson sculpture.jpg Džekson je 1995. godine ujedinio svoj katalog „Northern Songs“ sa jednim Sonijevim izdavačkim odeljenjem stvorivši „Sony/ATV Music Publishing“. Tako je postao vlasnik pola kompanije, zaradio je 95 miliona dolara i dobio je prava na još više pesama.^[41][92] Zatim je izdao album na dva diska „HIStory: Past, Present and Future I“. Prvi disk, HIStory Begins, je bio kompilacija 15 najvećih pesama i bio je 2001. reizdat kao „Greatest Hits- HIStory Vol. I“. Drugi disk, „HIStory Continues“, je sadržao 15 novih pesama. Album je debitovao na prvom mestu u Sjedinjenim Državama gde je prodato 7 miliona kopija.^[93] Najprodavaniji je svih vremena u kategoriji albuma koji se sastoje od dva ili više diskova i to u 20 miliona kopija (odnosno 40 miliona diskova).^[70][94] Bio je nominovan za Gremi nagradu za „Najbolji album“.^[95]

Prvi izdati singl sa albuma je bio „Scream/Childhood“. „Scream“ je bio duet Džeksona i njegove najmlađe sestre Dženet. Singl je prvi u istoriji „Bilborda hot 100“ koji je debitovao na petom mestu i bio je nominovan za Gremi za „Najbolju pop vokalnu saradnju“.^[95] „You Are Not Alone“ je bio drugi singl sa „HIStory“; drži Ginisov rekord kao prva pesma ikada koja je debitovala na prvom mestu „Bilborda Hot 100“.^[62] Pesma je nominovana za Gremi za „Najbolje pop vokalno izvođenje“.^[95] Krajem 1995. godine, Džekson je prebačen u bolnicu nakon gubitka svesti tokom probe za jedan televizijski nastup; razlog gubljenja svesti je bio napad panike.^[96] „Earth Song“ je bio treći singl sa albuma i našao se na vrhu liste u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je prodat u oko milion kopija. Singl je najuspešniji Džeksonov u UK.^[95]

Svetska turneja albuma „HIStory“ je počela 7. septembra 1996. i završila se 15. oktobra 1997. Džekson je održao 82 koncerta na 5 kontinenata, u 35 zemalja odnosno u 58 gradova pred ukupno više od 4,5 miliona ljudi.^[55] Tokom turneje u Australiji, Džekson je oženio dermatološku sestru Debru Džin Rouv sa kojom je dobio sina, Majkla Džozefa Džeksona Juniora (poznat kao Princ) i ćerku, Paris Majkl Ketrin Džekson.^[91][97] Par se prvi put sreo sredinom osamdesetih kada je Džeksonu dijagnoziran vitiligo. Debra je pomagala Džeksonu godinama u vezi bolesti i pružala mu emocionalnu podršku. Stvorili su jako prijateljstvo da bi se onda zaljubili jedno u drugo.^[98] Prvobitno nisu planirali da se venčaju ali nakon saznanja Debrine trudnoće, Džeksonova majka je zahtevala ženidbu.^[99] Par se razveo 1999. godine, a Debra je prepustila Džeksonu puno starateljstvo nad decom i ostala je sa njim prijatelj.^[100]

Džekson je 1997. godine izdao „Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix“ koji je sadržao remikse hit singlova sa „HIStory“ i pet novih pesama. Do 2007. godine, album je prodat širom sveta u 6 miliona kopija i jedan je od najprodavanijih remiks albuma svih vremena. Bio je na prvom mestu u UK kao i njegov naslovni singl.^[101][102] U Sjedinjenim Državama, album je prodat u platinastom tiražu iako se našao tek na 24. mestu po prodaji.^[95]

Tokom juna 1999., Džekson je bio uključen u niz humanitarnih akcija. Zajedno sa Lučanom Pavarotijem je prisustvovao na koncertu u Modeni u Italiji. Koncert je podržala neprofitna organizacija Warchild sa ciljem da se pomogne izbeglicama sa Kosova kao i deci iz Gvatemale.^[103] Kasnije istog meseca, Džekson je organizovao dva koncerta pod nazivom „Majkl Džekson i prijatelji“ (engl. Michael Jackson & Friends), od kojih se po jedan održao u Nemačkoj i Severnoj Koreji. Drugi izvođači koji su nastupali su bili: Sleš, Skorpions, Luter Vandros, A. R. Rahman, Prabu Deva Sundaram, Šobana Ćandrakumar, Andrea Bočeli i Lučano Pavaroti. Sav zarađen novac je prosleđen Crvenom krstu, Deci Nelsona Mendele i Unesku.^[104]

[uredi] 2000—2002: Spor, „Invincible“ i treće dete

Džekson je 2000. godine uvršten u Ginisovu knjigu rekorda jer je donirao 39 humanitarnih akcija, više nego ijedan zabavljač ili ijedna osoba.^[105] Te godine, čekao je dozvole da ponovo izda svoje albume; ponovnim izdanjem starog materijala bi brže ispunio uslove postavljenje od strane Sonija kojim je obavezan u ugovoru (1991. kada je obnovio saradnju, pristao je na to da izda određen broj albuma koji je postavljen u ugovoru te izdavanjem albuma sa starim materijalom bi brže ispunio obećanje). Međutim, dozvole nije dobio jer neke pojedinosti iz dogovora to nisu omogućivale. Džekson je zatim otvorio istragu tvrdeći da pravni zastupnik koji ga je predstavljao tokom dogovaranja u stvari predstavljao Soni, stvarajući sukob interesa.^[102] Džekson je takođe bio zabrinut zbog drugog sukob interesa. Soni je godinama pritiskao Džeksona da proda svoj deo muzičkog kataloga koji je delio sa njegovim.^[106] Kada bi Džeksonova karijera ili finansijska situacija bila pogoršana, morao bi prodati katalog. Ove konflikte je Džekson koristio kako bi, uslovno rečeno, ranije izašao iz ugovora.^[102] Pre izdanja predstojećeg albuma, Invincible, Džekson je obavestio vodećeg čoveka Sonija Tomija Motolu da će napustiti njegovu kompaniju.^[102] Nakon izdanja albuma, predviđeni singlovi, spotovi i promocije su otkazane. Džekson je izjavio u julu 2002. da je Motola „đavo“ i „rasista“ koji ne podržava afroameričke izvođače nego ih samo koristi zbog svoje lične koristi.^[102] Optužio je Motolu da je rekao za njegovog kolegu Irva Gotija da je „debeli crnja“.^[107] Soni je osporavao sve Džeksonove tvrdnje navodeći da je on odbio da održi turneju u Sjedinjenim Američkim Državama.^[108]

Šest godina nakon svog poslednjeg studijskog albuma i nakon provođenja dosta vremena krajem devedesetih i početkom novog milenijuma u javnosti, Džekson je izdao svoj deseti studijski album, „Invincible“. Da bi promovisao album što bolje, organizovao je dva specijalna koncerta u Medison Skver Gardenu povodom trideset godina svoje solo karijere. Koncerti su održani u septembru 2001. godine, a Džekson se pojavio na bini zajedno sa braćom prvi put od 1984. godine.^[109] Osim njih, nastupili su: Ašer, Mija, Vitni Hjuston, eN Sink, Sleš i mnogi drugi.^[25] Ubrzo posle napada 11. septembra 2001. godine, Džekson je pomogao organizaciji humanitarnog koncerta „Ujedinjeni stojimo: Šta još mogu dati“(engl. United We Stand: What More Can I Give) koji se održao u Vašingtonu 21. oktobra iste godine. Kraj koncerta su obeležili mnogi izvođači predvođeni Džeksonom i pesmom koju je napisao, „What More Can I Give“.^[106] „Invincible“ je bio komercijalni uspeh debitujući na prvom mestu u 13 zemalja. Prodat je u 10 miliona kopija širom sveta. Izdat je u duplom platinastom tiražu u Americi.^[70][106] Kako god, prodaje albuma su bile izrazito niže u odnosu na prodaje pevačevih prethodnih izdanja kako zbog oslabljenje muzičke pop industrije i oskudne promocije, tako zbog spora sa Sonijem i turneje koja nije održana.^[106] Sa albuma su izdata tri singla: „You Rock My World“, „Cry“ i „Butterflies“ za koji nije snimljen spot.

Džeksonovo treće dete, Princ Majkl Džekson II (poznat kao Blenket), je rođeno 2002. godine.^[110] Džekson nije otkrivao identitet detetove majke ali je rekao da je dete rođeno putem vantelesne oplodnje.^[100] Iste godine u novembru, Džekson je pokazao fanovima dete držeći ga na balkonu jedne hotelske sobe u Berlinu. Sa obzirom da je držao dete jako nesigurno i to na četvrtom spratu, mediji širom sveta su ga kritikovali. Kasnije, Džekson se izvinio za incident nazivajući ga užasnom greškom.^[111]

[uredi] 2003—2005: Dokumentarac i suđenje

Soni je 2003. godine izdao kompilaciju Džeksonovih hitova na CD-u i DVD-u. U Sjedinjenim Državama, album je zauzimao 13. poziciju gde je odlikovan platinastim tiražom. U Ujedinjenom Kraljevstvu je odlikovan za prodaju od najmanje 1.2 miliona kopija.^[112]

Televizija Granada je snimila dokumentarac koji se zove „Život sa Majklom Džeksonom“. Tu je pevač snimljen dok se drži za ruke i priča o deljenju kreveta sa mladim Gavinom Arvicom koji ga je kasnije tužio za seksualno maltretiranje.^[113] U istom dokumentarnom filmu, Džekson je prilikom snimanja trošio velike svote novca tako da bi nekad samo u jednoj ekskluzivnoj robnoj kući potrošio više miliona američkih dolara. Kratko nakon što se počeo film prikazivati, Džeksona je optužio pomenuti dečak Gavin Arvicaz za pedofiliju i davanje alkohola. U to vreme dečak je imao 14 godina.^[113]

Džekson je demantovao sve optužbe govoreći da ta spavanja nisu bila seksualne prirode. Njegova prijateljica Elizabet Tejlor ga je branila govoreći da je bila tu kada su njih dvojica: „bili u krevetu i gledali televiziju. Tu nije bilo ništa nenormalno. Nije bilo dodira. Smejali smo se kao deca i gledali smo dosta toga od Volta Diznija.“^[114] Za vreme istrage, Džeksonov profil je istraživao doktor Stena Kec. Bilo mu je potrebno nekoliko sati da to obavi i sa tužiocem. Njegov zaključak je bio da je Džekson postao regresivni desetogodišnjak i da se ipak ne podudara sa karakteristikama pedofila.^[115]

Pre predstojećeg suđenja, Džekson je postao zavistan od morfina i demerola, ponovo posle skoro jedne decenije. Suđenje je započeto dve godine nakon podnešenih tužbi. Trajalo je pet meseci, do kraja maja 2005. godine. Za vreme suđenja, pevač je bio pod jakim stresom i izgubio je mnogo na težini što je dodatno uticalo na njegovu pojavu. U junu, Džekson je oslobođenih svih optužbi.^{[116][117][118]} Nakon suđenja, Džekson se preselio na jedno ostrvo u Bahreinu kao gost Šeika Abdulaha.^[119]

[uredi] 2006—2009: Poslednje godine

2006. Soni izdaje kompilaciju video singlova „Visionary: The Video Singles“ na evropskom tržištu.^[120] U SAD- u je taj set izdat 14. novembra 2006.^[121]

Tokom 2006. Džekson je imao česte finansijske probleme, pogotovo nakon gubitka vlasništva nad Neverlendom.^[122] Da bi ih se rešio, polovinu svog dela kataloga je prodao Soniju. Nakon tog poslovnog poduhvata, njemu je ostalo 25% kataloga, a Soniju 75%.^{[92][123][124]}

Jedan od prvih snimljenih javnih Džeksonovih pojavljivanja od suđenja je bio u novembru 2006. godine kada je posetio London da bi se sastao sa predstavnicima Ginisovih rekorda. Oni su mu uručili priznanja za osam rekorda među kojim za „Prvog zabavljača koji je zaradio više 100 miliona dolara za godinu dana“ i za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“.^[62] Džekson je isto tako nagrađen „Dijamantskom nagradom“ 15. novembra 2006. godine za prodaju više od 100 miliona albuma na dodeli Svetskih muzičkih nagrada.^[70] Odmah nakon smrti Džejmsa Brauna se vratio u Ameriku. On i 8000 hiljada drugih poštovalaca su mu odali poslednju počast na sahrani 30. decembra 2006. godine.^[125] Krajem 2006. godine, Džekson se složio da podeli starateljstvo nad svoje prvo dvoje dece sa bivšom ženom Debrom Rouv.^[126] Sa Sonijem je 2007. godine kupio katalog „Famous Music LLC“. Ovo poslovanje mu je donelo prava nad pesmama Eminema, Šakire, Beka i drugih.^[127]

U muzičkoj industriji sam od svoje šeste godine... Kao što je Čarls Dikens rekao: „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena.“ Ali ne bih ni za šta menjao svoju karijeru... Dok neki namerno pokušavaju da me povrede, ja krupno koračam zato što imam prelepu porodicu, snažnu veru i predivne prijatelje i fanove koji su me podržavali i koji me i dalje podržavaju.“^[128]

– Majkl Džekson

Da bi proslavio 25 godina od izdanja albuma „Thriller“, Džekson je objavio „Thriller 25“, specijalnu ediciju najprodavanijeg albuma svih vremena koja se sastoji od svih pesama sa prvobitnog albuma, remiksa, nove pesme „For All Time“ i DVD- a. Sa reizdanja su izdata dva singla kako bi se modernizovao uspeh: „The Girl Is Mine 2008“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘ 2008“. „Thriller 25“ je bio komercijalan uspeh nalazeći se pri tom na prvom mestu u osam evropskih zemalja. Dosegao je broj dva u SAD- u, broj tri u UK i top 10 u više od 30 nacionalnih lista.^{[129][130][131]} Bio je nepodesan da se nađe na „Bilbordovoj“ listi 200 najboljih albuma, ali se našao na vrhu liste pop kataloga gde je ostao 11 uzastopnih nedelja.^{[132][133][134]} Za 12 nedelja, „Thriller 25“ je prodat u više od tri miliona kopija.^[135] Do novembra 2008. godine, u Americi je prodat u oko 688 hiljada kopija što je bilo dovoljno da postane najprodavaniji pop katalog album 2008. godine.^[134]

Povodom 50. Džeksonovog rođendana, Soni je izdao kompilacioni album, „King of Pop“. Album je izdat u određenim zemljama gde su fanovi sami glasajući odlučivali koje će se pesme naći na njihovoj nacionalnoj verziji.^[136][137] Iako nije izdat u SAD- u, „King of Pop“ se našao među 10 najboljih u većini zemalja u kojim je izdat.^[138] Iako nije izdat u SAD- u, „King of Pop“ se našao među 10 najboljih u većini zemalja u kojim je izdat.^[138][139]

Pre svoje smrti, Džekson je planirao da održi od 13. jula 2009. do 6. marta 2010. seriju od 50 rasprodatih koncerata u Londonu na kojem bi ga posmatralo ukupno više od milion ljudi. Navodno, Džekson je nameravao nakon koncerata u Londonu da održi svetsku turneju u Evropi, Aziji, Australiji i Severnoj Americi.^[140] Za vreme pres konferencije, najavio je moguće penzionisanje.^[141] Rendi Filips, predsednik i izvršni direktor promotera, je izjavio da bi pevač za prvih koncerata zaradio oko 50 miliona funti.^[142] Nakon Džeksonove smrti, obelodanio je da je njegova kompanija imala trogodišnji plan rada sa Džeksonom, gde bi održali svetsku turneju, izdali novu muziku i 3D film.^[143]

[uredi] Muzički stil i izvođenje

[uredi] Teme i žanrovi

Stivi Hjui („Allmusic“) je rekao da, kroz njegovu solo karijeru, Džeksonova svestranost mu je omogućavala da eksperimentiše sa raznim temama i žanrovima.^[144]

Za razliku od mnogih izvođača, Džekson nije pisao svoje pesme na papiru. On je stihove snimao diktafonom a kada bi snimao pesme, pevao bi iz svoje memorije.^[16][145] Album „Off the Wall“ sadrži elemente fanka, disko- popa, roka, džeza i pop balada.^{[144][146][147]} Istaknuti primeri pomenutog su balada „She‘s Out My Life“ i dve disko pesme „Workin‘ Day and Night“ i „Get On the Floor“.^[146] Džekson je izjavio da ga je pri snimanju albuma Litl Ričard inspirisao.^[148]

Prema rečima Hjuia, „Thriller“ je usavršio elemente albuma „Off the Wall“; dens i rok pesme su bile agresivnije dok su pop tonovi i balade mekše i duhovnije.^[144] Značajnije pesme su „Human Nature“, „Billie Jean“ i „Beat It“.^{[144][149][150][151]} Kristofer Konli (magazin „Roling Stoun“) je ocenio da je Džekson napredovao sa temama poput paranoje i tamnih slika.^[151] Stefan Tomas Erlevajn je istakao da je to evidentno u pesmama „Billie Jean“ i „Wanna Be Startin‘ Somethin‘“.^[150] U pesmi „Billie Jean“, Džekson peva o opsesivnom fanu koji tvrdi da je on otac njenog deteta.^[144] U „Wanna Be Startin‘ Somethin‘“, on se buni protiv medija. Anti- gangsterska rok pesma „Beat It“ je prvi Džeksonov uspešni rok sing, navodi Hjui.^[151] Napomenuo je da je naslovna pesma, „Thriller“, početak Džeksonovog zanimanja za temama natprirodnosti koje je koristio u kasnijim godinama. 1985., Džekson je napisao humanitarnu himnu, „We Are the World“. Takve pesme je i kasnije stvarao i one predstavljaju glavnu komponentu njegovog rada i života.^[144]

Koncept prevarenog ljubavnika kod albuma „Bad“ se može videti u pesmi „Dirty Diana“.^[152] Vodeći singl, „I Just Can‘t Stop Loving You“ je tradicionalna ljubavna balada. „Man In the Mirror“ govori o priznavanju i važnim odlukama u životu dok „Smooth Criminal“ o krvavom napadu i ubistvu žene zvane Eni.^[52] Stefen Tomas Erlvajn („Allmusic“) tvrdi da „Dangerous“ prikazuje Džeksona kao jako čudnu osobu.^[153] Ocenio je da je album puno drugačiji u odnosu na njegove prethodne, posvećen je urbanim slušaocima ali da je atraktivan srednjoj klasi sa inspirativnom pesmom kao što je „Heal the World“.^[153] Polovina pesama sa albuma pripada nju džek sving žanru poput „Jam“ i „Remember the Time“.^[154] Inače je prvi Džeksonov album gde su socijalni problemi primarna tema; „Why You Wanna Trip On Me“, na primer, protestvuje protiv gladi, side, beskućništva i droga.^[154] „Dangerous“ sadrži seksualna odbijena nastojanja kao što je pesma „In the Closet“, koja govori o žudnji i poricanju, riziku i represiji, samoći i vezi, intimnosti i poverenju.^[154] Naslovna pesma nastavlja koncept prevarenog ljubavnika i žudnje.^[154] Druga polovina sadrži introspektivne, pop- gospel inspirativne pesme kao što su „Will You Be There“, „Heal the World“ i „Keep the Faith“ koje govore o mnogim ličnim sukobima i brižnjama.^[154] Baladu „Gone Too Soon“, Džekson je posvetio svom preminulom prijatelju Rajanu Vajtu kojem je sida odnela život kao i svim zaraženim njom.^[155]

Najčešća tema pesama sa albuma „HIStory“ je paranoja.^[156] Posvećena je pažnja javnim sukobima koje je Džekson imao pre produkcije. U nju džek sving- fank- rok pesmama „Scream“ i „Tabloid Junkie“ zajedno sa ritam i bluz baladom „You Are Not Alone“, Džekson reaguje na nepravednost i izolaciju koju oseća, direktno izražavajući svoju ljutnju prema medijima.^[157] U introspektivnoj baladi „Stranger in Moscow“, Džekson žali za izgubljenim u životu. „Earth Song“, „Childhood“, „Little Susie“ i „Smile“ su pop pesme sa elementima opere.^[156][157] U pesmi „D.S.“, Džekson direktno napada Tom Snedona koji ga je optuživao da je pedofil.^[158] „Invincible“ je ogledalo saradnje Džeksona i producenta Rodnija Džerkinsa.^[144] Album sadrži elemente urban soula („Cry“ i „The Lost Children“), balada („Speechless“, „Break of Dawn“ i „Butterflies“) i mešavine hip hopa, popa i repa („2000 Watts“, „Heartbreaker“ i „Invincible“).^[159][160]

[uredi] Vokalni stil

Džekson se bavio pevanjem još od detinjstva. Njegov glas i stil su se izrazito menjali, kroz pubertet i njegovo opredeljenje da ih prilagodi temama i žanrovima koje je isticao. Između 1971. i 1975., Džeksonov tip glasa se blago razvijao od dečačkog soprana do visokog tenora.^[161] Od 1973., počinje da primenjuje tzv. „vokalno štucanje“, koje se prvi put čulo u pesmi „It‘s Too Late to Change the Time“ sa albuma Džeksona 5 „G.I.T.: Get It Together“.^[162] Džekson nije često koristio ovo štucanje sve do produkcije albuma „Off the Wall“. Upotreba ove tehnike je da se što bolje istakne tj. prikaže određena emocija, uzbuđenje, tuga i strah.^[12] Sa izdanjem albuma „Off the Wall“, Džeksonove sposobnosti kao vokalnog izvođača su postale jako cenjene; Allmusic ga je opisao kao „zaslepljujuće nadarenog vokalistu“..^[146] Magazin „Roling Stoun“ je upoređivao njegov glas sa „bezdahnim, sanjalačkim zamuckivanjem Stivija Vondera“. On je opisao Džeksonovu boju glasa: „izvanrednom i predivnom. Blago klizi ka iznenadnom falsetu koji koristi veoma smelo“.^[147] 1982., kada je izašao album „Thriller“, „Roling Stoun“ je bio mišljenja da je Džekson pevao „potpuno odraslim glasom koji je bio obojen tugom“.^[151]

U pesmama sa albuma „Bad“ izdatog 1987., Džeksonov glas je do pojave refrena jak da bi zatim bio laganijeg tona.^[15] Karakterističan, namerno upotrebljavan nepravilan izgovor reči come on, Džekson je često izgovarao kao cha‘ mone što se može čuti u pesmama.^[164] Početkom devedesetih, izdat je introspektivan album „Dangerous“; gde je Džekson svoj glas pooštrio kako bi istakao razliku trenutnih tema i žanrova u odnosu na prethodne. Govoreći o albumu „Invincible“, „Roling Stoun“ je bio mišljenja- sa svoje 43 godine- da je Džekson još uvek nastupao sa „izvanrednim glasom izraženim ritmom i oscilacionom glasovnom usklađenošću.“^[165]

[uredi] Spotovi i koreografija

Svest sebe izražava kroz stvaralaštvo. Svet u kojem živimo je ples stvaraoca. Plesači dođu i odu za treptaj oka ali ples i dalje živi. Na mnogim događajima, kada plešem, osećam se dodirnutim od strane nečega svetog. U tim momentima, osetim da se podiže moja duša i da postaje jedno sa svim što postoji. Ja postajem zvezde i mesec. Ja postajem ljubavnik i voljeni. Ja postajem pobednik i poraženi. Ja postajem gospodar i rob. Ja postajem pevač i pesma. Ja postajem znalac i znani. Plešem i to je večiti ples stvaralaštva. Stvaralac i stvaralaštvo se stapaju u jedinstvu uživanja. Još plešem... dok je tu samo... ples.^[166][167]

– Majkl Džekson

Stivi Hjui je istakao kako je Džekson transformisao muzičke spotove u umetničku formu i promocijalnu alatku kroz kompleksne radnje, plesačke rutine, specijalne efekte i pojavljivanjem slavnih ličnosti; istovremeno rušeći rasne barijere.^[144] Prema rečima direktora Vinsenta Petersona, koji je sarađivao sa pevačem na nekoliko spotova, Džekson je konceptualizovao mnoge tamnije, hladne teme u svojoj filmografiji.^[168]

Pre izdanja albuma „Thriller“, Džekson se borio za svoj publicitet na MTV jer je bio Afroamerikanac.^[169] Pritisak od strane Si-Bi-eS rekordsa je ubedio MTV da prikaže spotove pesama „Billie Jean“ i , kasnije, „Beat It“.^[170] Ishod toga je bilo dugo Džeksonovo partnerstvo sa pomenutom televizijom, njeno plasiranje na mapi i doprinos drugim crnim izvođačima da dobiju pokrivenost.^[170][171] Džeksonov spot za pesmu „Thriller“ koji ima formu kratkog filma je jedinstven sa koreografijom koja je postala deo globalnepop kulture, bivajući imitirana svugde počev od indijskih filmova do zatvora na Filipinima. Drži Ginisov rekord kao najuspešniji spot svih vremena. ^[172][62]

U 19- minutnom spotu za „Bad“- u direkciji Martina Skorsezea- Džekson je počeo upotrebljavati pokrete seksualne prirode i koreografije prvi put viđene u njegovom radu. Povremeno bi dodirivao svoje grudi, torzo i predeo struka. Iako je opisivao to kao koreografiju, ocene su fanova i kritičara su bile različite; „Tajm“ magazin je opisao „groznim“. U spotu se pojavljuje Vesni Snajps; u budućim Džeksonovim spotovima su se često pojavljivale slavne ličnosti.^[46][173] Za „Smooth Criminal“, Džekson je eksperimentisao sa inovativnim anti- gravitacionim nagibom koji je izvodio na nastupima. Taj pokret je u SAD odobren kao patent br. 5, 255, 452.^[174] Iako spot pesme „Leave Me Alone“ nije zvanično izdat u Americi, bio je nominovan za četiri Bilbord Muzičke Video nagrade od kojih je tri osvojio; iste godine je dobio nagradu Zlatni lav za kvalitet specijalnih efekata korišćenih u produkciji. 1990. je osvojio Gremi za najbolji spot kratke forme.^[60]

Nagrada MTV-a za izvođača dekade sa najistaknutijim spotovima je dodeljena Džeksonu 1988. da bi naredne godine bila preimenovana u njegovu čast.^[71] Singl „Black or White“ je promovisan kontroverznim spotom koji se 14. novembra 1991. istovremeno premijerno prikazivao u 27 zemalja. Tada ga je posmatralo 500 miliona ljudi što ga čini najgledanijim spotom ikada.^[70] Sadržao je scene tumačene kao seksualne prirode kao i opisane nasilne. Te scene, zbog kojih se Džekson izvinjavao, su uklonjene kako 14- minutni spot ne bi bio zabranjen.^[175] Sem njega, u njemu se pojavljuju Makalej Kalkin, Pegi Lipton i Džordž Vendt.

„Remember the Time“ je bila složena produkcija i jedan od njegovih najdužih spotova. Radnja je smeštena u Starom Egiptu, sadržao je do tada neviđene vizualne efekte i njemu se pojavljuju Edi Marfi, Iman i Medžik Džonson kao i upečatljiva kompleksna plesačka rutina.^[176] Spot za „In the Closet“ je Džeksonov seksualno najprovokativniji i danas. U njemu Džekson pleše sa supermodelom Naomi Kembel. Spot je bio zabranjen da se prikazuje u Južnoj Africi.^[71]

Spot pesme „Scream“, čiji je direktor Mark Romanek a produkcijski dizajner Tom Foden, je jedan od Džeksonovih najpriznatijih. 1995. nominovan je čak za 11 MTV video muzičkih nagrada- više nego bilo koji drugi spot- i osvojio je nagrade za najbolji dens spot, najbolju koreografiju i najbolju direkciju.^[177] Pesma i spot predstavljaju Džeksonovu reakciju na sve ono što su mediji objavljivali vezano za njegov privatni život.^[178] Sledeće godine je osvojio Gremi za najbolji spot kratke forme; kratko zatim, postavio je Ginisov rekord kao najskuplji spot ikada napravljen sa cenom od 7 miliona dolara.^[95][179]

„Earth Song“ je promovisan skupim i dobro prihvaćenim spotom koji je nominovan Gremijem za najbolji spot, kratke forme 1997. Spot prikazuje uništavanje životne sredine, čovekovu surovost prema životinjama, paljenje šuma, zagađenje i rat. Upotrebom specijalnih efekata, vreme se vraća tak da se i život vraća, rat se završava i sve je kao što je prvobitno bilo.^[95][180] Izdat 1997. i premijerno prikazan 1996. na Kanskom filmskom festivalu, „Ghosts“ je bio kratki film napisan od strane Džeksona i Stefena Kinga u direkciji Stena Vinstona. „Ghosts“ traje preko 38 minuta i drži Ginisov rekord kao najduži spot na svetu.^{[95][102][181][182]}

[uredi] Smrt i komemoracija

25. juna 2009., Džekson je prestao da diše u svojoj iznajmljenoj kući u Los Anđelesu. Pokušaj njegovog ličnog lekara da ga oživi je bio neuspešan.^[183] Hitna pomoć je primila poziv u 18:22 po lokalnom vremenu da bi tri minuta i šesnaest sekundi kasnije se našla na Džeksonovoj lokaciji.^[184][185] Džekson nije disao i odmah je mu je izvršena reanimacija.^[186] Borba za život se nastavila na klinici Ronald Regan gde je pevač prebačen u 19:13.^[183] Lekari su po dolasku istakli da je pitanju srčani zastoj.^[183] Džekson je preminuo u 21:26.^[187][188]

Sahrana je obavljena 7. jula 2009. u krugu uže porodice u Los Anđelesu. Javna komemoracija je zatim održana u Stejpls centru i emitovana je u više od 60 zemalja. Informacija o mestu gde se Džeksonovo telo nalazi nije otkrivena ^[189] Na njoj su nastupali: Maraja Keri, Stivi Vonder, Lajonel Riči, Dženifer Hadson, Ašer, Džermejn Džekson i Džahin Džafargoli izvodeći Džeksonove pesme, Beri Gordi i Smouki Robinson su održali elegije a Kvin Latifa je pročitala stihove Maje Endželou koje je posvetila Džeksonu.^[190] Al Šarpton je izjavio: „Želim da njegova deca znaju, nije ništa čudno u vezi vašeg tate već je čudno ono sa čim se vaš tata borio.“^[191] Džeksonova ćerka, Paris Ketrin, je plačući izjavila: „Još otkad sam se rodila, Tata, je prema meni bio najbolji otac kakvog možete zamisliti. I želim da kažem da ga puno volim.“^[192]

[uredi] Uticaj

Džekson ima značajan uticaj na muziku i kulturu širom sveta. Srušio je rasne barijere, transformisao spotove i otvorio put modernoj pop muzici u njegovoj zemlji. Džeksonov rad, svojstven muzički zvuk i vokalni stil je uticao na mnoge hip hop, pop i ritam i bluz izvođače kao što su: Maraja Keri,^[11] Ašer,^[193] Britni Spirs,^[11] Džastin Timberlejk^[106] i R. Keli.^[194] Tokom velikog dela svoje karijere, uticao je na mlade generacije svojim muzičkim i humanitarnim radom.^[195]

U svojoj karijeri je primio veliki broj nagrada i priznanja: Svetsku muzičku nagradu za „Najprodavanijeg muškog popa izvođača milenijuma“, Američku muzičku nagradu za „Izvođača veka“, Bambi nagradu za „Pop izvođača milenijuma“.^[25][196] Dva puta je uvršten u „Rokenrol hali slavnih“, jednom 1997. godine kao član Džeksona 5 i kao solo izvođač 2001. godine. Džekson je uvršten i u „Hali slavnih tekstopisaca“ 2002. godine.^[25] Dobio je 1984. svoju zvezdu na holivudskom „Šetalištu slavnih“. Vlasnik je nekoliko Ginisovih rekorda, 13 Gremi nagrada, 13 broj jedan singlova- više nego ijedan muški izvođač- i 750 miliona prodatih albuma koji ga čine najprodavanijim muškim izvođačem na svetu.^{[22][62][70][197][198][199]}

Sredinom osamdesetih, „Tajm“ je opisao Džeksona kao „najvreliji fenomen od Elvisa Preslija“.^[28] 1990., „Veniti Fer“ ga je nazvao „najpopularnijim izvođačem u istoriji šou biznisa“.^[60] Tom Atli („Dejli Telegraf“) je izjavio da je Džekson „ekstremno bitna figura u istoriji popularne muzike“ i „genije“.^[200] Procenjuje se da je njegova ukupna zarada od albuma, spotova, koncerata i dr. oko 500 miliona dolara; neke analize spekulišu da su njegovu muzički katalozi možda vredni više od milijardu dolara.^[61][201] Navođen kao jedan od najpoznatijih muškaraca na svetu, Džeksonov jako poznat privatan život zajedno sa njegovom uspešnom karijerom ga čini delom popularne kulture za poslednje decenije.^[70][202]

[uredi] Diskografija

Za više informacija videti Diskografija Majkla Džeksona i Diskografija singlova Majkla Džeksona

• „Got to Be There“ (1972.)
• „Ben“ (1972.)
• „Music and Me“ (1973.)
• „Forever, Michael“ (1975.)
• „Off the Wall“ (1979.)
• „Thriller“ (1982.)
• „Bad“ (1987.)
• „Dangerous“ (1991.)
• „HIStory“ (1995.)
• „Invincible“ (2001.)

[uredi] Vidi još

• Pop muzika
• Džekson 5
• Diskografija Majkla Džeksona
• „Thriller“

[uredi] Reference

[uredi] Izvori

• Campbell, Lisa (1993.). Michael Jackson: The King of Pop. Branden.
• Campbell, Lisa (1995). Michael Jackson: The King of Pop's Darkest Hour. Branden.
• George, Nelson (2004). Michael Jackson: The Ultimate Collection knjižica. Sony.
• Guinness World Records (2003). Guinness World Records 2004. Guinness.
• Guinness World Records (2005). Guinness World Records 2006. Guinness.
• Jackson, Michael (1988). Moon Walk. Doubleday.
• Lewis, Jel (2005). Michael Jackson, the King of Pop: The Big Picture : the Music! the Man! the Legend! the Interviews!. Amber Books Publishing.
• Taraborrelli, J. Randy (2004). The Magic and the Madness. Tera Alta: Headline.

[uredi] Za dalje čitanje

• Dineen, Catherine (1993). Michael Jackson: In His Own Words. Omnibus Press.
• Grant, Adrian (1994, 1997, 2002 and 2005). Michael Jackson: The Visual Documentary. Omnibus Press.
• Jackson, Michael (1988). Moonwalk. Doubleday.
• Jackson, Michael (1992). Dancing The Dream. Doubleday.
• Jackson, Michael (2006). My World, The Official Photobook, Vol. 1. Triumph International.
• Jones, Bob (2005). Michael Jackson: The Man Behind the Mask. Select Books Inc.
• Noonan, Damien (1994). Michael Jackson (Audio book), Carlton Books.

[uredi] Spoljašnje veze

• Zvanični sajt
•  IMDb  Majkl Džekson na IMDb ((en))
• Filmografija
• Džeksonova stranica u Hali slavnih
• Džeksonovo porodično stablo
• Fan klub

p • r • u Majkl Džekson Studijski albumi Got to Be There • Ben • Music and Me • Forever, Michael • Off the Wall • Thriller • Bad • Dangerous • HIStory • Invincible Kompilacije The Best of Michael Jackson • Anthology • Number Ones • The Ultimate Collection • The Essential Michael Jackson • Visionary: The Video Singles • King of Pop Druga izdanja One Day in Your Life • Farewell My Summer Love • Looking Back to Yesterday • Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix • Thriller 25 Turneje Bad svetska turneja • Dangerous svetska turneja • HIStory svetska turneja Filmografija The Wiz • Thriller • Captain EO • Moonwalker • Ghosts Video izdanja Dangerous - The Short Films • Video Greatest Hits - HIStory • HIStory on Film, Volume II • Number Ones • The One • Live in Bucharest: The Dangerous Tour Objavljene knjige Autobiografija Srodni članci Džekson 5 • Diskografija singlova

p • r • u Singlovi Majkla Džeksona Got to Be There "Got to Be There" • "Rockin' Robin" • "I Wanna Be Where You Are" • "Ain't No Sunshine" Ben "Ben" Music and Me "With a Child's Heart" • "Happy" Forever, Michael "We're Almost There" • "Just a Little Bit of You" The Wiz "Ease on Down the Road" • "You Can't Win" • "A Brand New Day" Off the Wall "Don't Stop 'til You Get Enough" • "Rock with You" • "Off the Wall" • "She's out of My Life" • "Girlfriend" One Day in Your Life "One Day in Your Life" Thriller "The Girl Is Mine" • "Billie Jean" • "Beat It" • "Wanna Be Startin' Somethin'" • "Human Nature" • "P.Y.T. (Pretty Young Thing)" • "Thriller" Bad "I Just Can't Stop Loving You" • "Bad" • "The Way You Make Me Feel" • "Man in the Mirror" • "Dirty Diana" • "Another Part of Me" • "Smooth Criminal" • "Leave Me Alone" • "Liberian Girl" Dangerous "Black or White" • "Remember the Time" • "In the Closet" • "Jam" • "Who Is It" • "Give In to Me" • "Heal the World" • "Will You Be There" • "Gone Too Soon" HIStory "Scream/Childhood" • "You Are Not Alone" • "Earth Song" • "They Don't Care About Us" • "Stranger In Moscow" Blood on the Dance Floor: HIStory in the Mix "Blood on the Dance Floor" • "HIStory/Ghosts" Invincible "You Rock My World" • "Cry" • "Butterflies" Number Ones "One More Chance" Thriller 25 "The Girl Is Mine 2008" • "Wanna Be Startin' Somethin' 2008" Značajnije saradnje i pesme sa albuma "Say Say Say" • "Somebody's Watching Me" • "Tell Me I'm Not Dreamin'" • "We Are the World" • "Get It" • "D.S." • "Why" • "I Need You" • "What More Can I Give"