Majkl Džordan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Majkl Džordan

Michael Jordan.jpg

Lične informacije
Puno ime Majkl Džefri Džordan
Nadimak Er
Datum rođenja 17. februar 1963.
Mesto rođenja Bruklin (Njujork, SAD)
Državljanstvo Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD
Visina 1,98 m
Pozicija bek
Draft 3. pik, 1984.
Čikago Bulsi
Pro karijera 1984-2003
Seniorski klubovi
God. Klub
1984—1985
1985—1986
1986—1987
1987—1988
1988—1989
1989—1990
1990—1991
1991—1992
1992—1993
1994—1995
1995—1996
1996—1997
1997—1998
2001—2002
2002—2003
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Čikago Bulsi
Vašington Vizardsi
Vašington Vizardsi
Osvojene medalje
Košarka
Olimpijske igre
Zlato 1984. Los Anđeles SAD
Zlato 1992. Barselona SAD
Pan Američke igre
Zlato 1983. Karakas SAD

Majkl Džefri Džordan (engl. Michael Jeffrey Jordan; Bruklin, 17. februar 1963.) je bivši američki NBA košarkaš, koji se često smatra za najboljeg košarkaša svih vremena[1].

Majkl Džordan je u NBA proveo 15 punih sezona sa 30,12 poena po utakmici u regularnoj sezoni (najviše u NBA). Osvojio je 6 NBA šampionata sa Čikago Bulsima, bio 10 puta najbolji strelac i 5 puta najkorisniji igrač lige. Devet puta je izabran u prvu odbrambenu petorku, a 3 puta je bio najbolji po broju ukradenih lopti. Od 1983. se rekordnih 49 puta pojavio na omotu časopisa Sport Ilustrejted i 1991. bio proglašen za sportistu godine po izboru ovog časopisa[2]. Proglašen je 1999. za „najvećeg severnoameričkog sportistu u 20. veku“ po izboru sportskog kanala ESPN, a drugi je na listi najboljih sportista veka po izboru Asošijeted presa. Njegova mogućnost odraza, koju najbolje dočarava zakucavanje sa linije slobodnih bacanja, i drugi podvizi su mu doneli nadimke „Er Džordan“ i „Njegovo vazdušno visočanstvo"[3].

Detinjstvo[uredi]

Majkl Džefri Džordan se rodio u Bruklinu, država Njujork, kao četvrto od petoro dece Džejmsa i Deloris Džordan. Porodica se iz Bruklina preselila u Vilmington, Severna Karolina, kada je Majkl još bio dete. Mnogo pre nego što je počeo da se bavi košarkom, Majkl je voleo da igra bejzbol sa svojim ocem[4]. Još kao tinejdžer, Džordan je postao poznat u Severnoj Karolini zbog svojih sposobnosti u ovom sportu, i bio je nominovan za najkorisnijeg igrača Bejb Rut lige nakon što je njegov tim osvojio državno prvenstvo. Džordan je pohađao srednju školu u Vilmingtonu, gde nije odmah uspeo da uđe u košarkaški tim. Umesto toga, trener Klifton Hering je verovao da će Majkl poboljšati svoju igru u juniorskom timu. Kao sofmor u juniorskoj ekipi, Džordan, tada visok 180 cm, postizao je 25 poena po utakmici. Naredno leto je proveo vežbajući samostalno i pohađajući razne košarkaške kampove. Džordanov brat Leri je veoma doprineo da Majkl postane ono što je postao. Iako je bio dvadesetak centimetara niži od Majkla, redovno ga je pobeđivao u igri 1 na 1 i postepeno ga je učio da treba stalno da se takmiči. Pre početka školske godine, Majkl je narastao do 190 cm i bio je samouveren da će ući u tim.

Amaterska karijera[uredi]

Pre svoje seniorske sezone, Majkl je otišao na košarkaški kamp Pet Zvezda, gde je upoznao trenera Univerziteta Severna Karolina, Dina Smita koji je rešio da regrutuje Majkla u svoje redove. Novembra 1980. Džordan je napisao molbu za upis na Univerzitet Severne Karoline. Kao senior je vodio svoju srednju školu do 19 pobeda. U početku je Majkl više učestvovao u bodrenju ekipe, pošto se tada igra vrtela oko Sema Perkinsa i Džejmsa Vortija, koji su kasnije otišli u NBA ligu. Slavu je stekao kada je 1982. godine u završnici NCAA prvenstva, u utakmici sa Univerzitetom Džordžtauna, postigao koš u poslednjoj sekundi i doneo pobedu od 63-62, kao i titulu. Za ovaj tim, Džordan je igrao još dve godine, dok nije mogao da se prijavi za NBA draft. Pre odlaska u NBA ligu, učestvovao je na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Kao kapiten izuzetno jake amaterske ekipe (u timu su još bili Patrik Juing, Sem Perkins, Kris Malin) vodio je SAD do zlatne medalje, prosečno postižući 17,1 poen po utakmici.

Majkl i Bulsi[uredi]

Majkl Džordan u Bulsima

Čikago Bulsi su na NBA draftu 1984. izabrali Majkl Džordana kao trećeg pika, dok su ispred njega bili Hakim Olajdžuvon (Hjuston roketsi) i Sem Boui (Portland trejblejzersi). Početkom osamdesetih, Bulsi su bili jedan od lošijih timova, a dolaskom Džordana, tim je počeo da postiže bolje rezultate. U svojoj prvoj sezoni u Bulsima, Džordan je bio najbolji strelac (28,2), skakač (6,5), asistent (5,9) i imao najviše ukradenih lopti (2,4) po utakmici. To mu je donelo nagradu za rukija godine, mesto u Ol-star timu, ali je Čikago ispao u prvoj rundi plej-ofa. Ista sudbina se ponavljala narednih 5 godina. Bulse su redovno izbacivali Seltiksi ili Pistonsi, a najveći problem je bio što nije bilo igrača koji bi pomogao Džordanu.

U sezone 1985/86 zadobio je povredu stopala i odigrao je samo 18 utakmica u regularnom delu. U prvom krugu plej-ofa protiv Seltiksa postizao je prosečno 43,7 poena po utakmici. U drugoj utakmici je postavio rekord za broj postignutih poena u plej-ofu – 63, ali sve to nije vredelo pošto su Seltiksi prošli dalje. Sledeću sezonu je završio sa 3041 poenom (37,1 u proseku) – postavši tako tek drugi igrač posle Vilta Čejmberlena koji je u jednoj sezoni postigao više od 3000 poena. Te sezone je prvi put bio vodeći strelac lige, a još je šest puta osvajao tu nagradu. Svoj status NBA superzvezde zapečatio je kada je pobedio na takmičenju u zakucavanju na Ol-star vikendu 1988. kada je zakucao sa linije slobodnih bacanja. Džordan je uspeo da svojim ponašanjem i igrom poveća popularnost NBA lige kako u SAD tako i u Evropi. Takođe je i svoje sponzore, među kojima i kompaniju Najki, „uzdigao u nebesa“. Tinejdžeri su ga obožavali, njegove patike i majice sa brojem 23 nošene su svuda, a reklame su savetovale ljude da „budu kao Majk“. Godine 1988. Džordan je bio vodeći strelac lige i osvojio je titulu najkorisnijeg igrača lige. Bulsi su prvi put došli do finala Istoka, ali su izgubili od Pistonsa.

Dinastija je stvorena[uredi]

Pre početka sezone 1989/1990, tadašnji pomoćni trener Bulsa, Fil Džekson, postao je glavni trener. Tada je predstavio svoj čuveni napad trougao, koji je omogućavao Džordanu da ispolji svoju preciznost, kao i da asistira saigračima, najviše Skoti Pipenu i Horesu Grantu. U finalu Istoka su se ponovo našli Bulsi i Pistonsi, ali su se tek posle sedme utakmice Pistonsi plasirali u finale. U narednom periodu, Džordan je svu pažnju preusmerio na poboljšavanje igre svojih saigrača; Bulsi su više funkcionisali timski, što je rezultovalo prvom NBA titulom. Preko Pistonsa na Istoku i Lejkersa u finalu, Bulsi su osvojili titulu. Džordan je proglašen za MVP-a lige i MVP-a plejofa. I u naredne dve godine, Bulsi su osvajali titulu. Godine 1992. dozvoljeno je profesionalcima da igraju na OI u Barseloni. Tadašnji američki Drim Tim u kome su pored Džordana igrali još i Leri Bird i Medžik Džonson, ali i ostale NBA zvezde, doneo je SAD-u zlato, pobedom protiv Hrvatske u finalu.

Penzionisanje i povratak na parket[uredi]

Na kraju sezone 1993/1994 Džordan je šokirao javnost izjavom da se penzioniše, izjavljujući da nema više ambicija da igra košarku. Mnogi su smatrali da je ubistvo njegovog oca 1993.[5] bio glavni razlog za penziju. Posle ovoga, Majk je rešio da ispuni životni san, da igra profesionalni bejzbol. Godine 1994. potpisao je ugovor sa timom Vajt Soks iz Čikaga. Bez Džordana, Bulsi su ostvarili 55 pobeda, a u plejofu su prekinuli niz od tri titule porazom on Njujorka u polufinalu Istoka. Godine 1995. bejzbol igrači su krenuli u štrajk i Džordan je rešio da je vreme da se vrati košarci. Bulsima se priključio 17 utakmica pre kraja sezone, ali nije imao vremena da se spremi za žestoke obračune u plejofu. Bulsi su u polufinalu Istoka izgubili od Orlanda. Sezone 1995/1996 Džordan se vratio u staru formu i ponovo je obukao dres sa brojem 23 koji je 1994. povučen[6]. Te godine, Bulsi su postavili rekord NBA lige sa rezultatom 72:10 u regularnom delu sezone. Ekipu koju su činili između ostalih Džordan, Pipen, Rodman i Toni Kukoč mnogi smatraju za najbolju ikada. Bulsi su ponovo postali prvaci, a Džordan je četvrti put postao MVP plejofa. U naredne dve godine, Bulsi su u finalu igrali protiv Jute, koju su predvodili Karl Malon i Džon Stokton. Oba puta su Bulsi osvojili titulu, a Džordan je tako još dva puta postao MVP plejofa. U tom njegovom poslednjem finalu, postigao je koš pet sekundi pre kraja utakmice i Bulsi su pobedili 87-86. Fil Džekson je posle ovoga napustio Bulse, a Džordan se ponovo penzionisao, izjaveći da neće da igra ni za koga osim za Džeksona. Nekoliko godina kasnije Majkl Džordan je preuzeo ulogu u vođenju Vašington Vizardsa, a nedugo nakon toga se vratio na teren. Bila je to samo senka nekadašnje superzvezde i mnogi se pitaju zašto mu je to trebalo.

Uticaj[uredi]

Kada je Džordan ušao u NBA svet, popularnost lige je već bila u usponu zahvaljujući Lari Berdu i Medžik Džonsonu, ali Džordan je taj koji je popularnost neverovatno povećao. Na terenu i izvan terena, Majkl je bio uzoran lik, idol milionima ljudi, tinejdžerima itd. Industriju sportske opreme je podigao na jedan visok nivo, a kompanija Najki je čak i osnovala poseban brend DžORDAN. Posle njegovog razlaza sa košarkom, NBA liga traži naslednika. Mnogi košarkaši su proglašavani za naslednike Er Džordana, a moguće je da će pravi naslednik uskoro stići u NBA ligu. Iako je postizao dobre rezultate do sada, za Džordanovog sina Džefrija se nagađa da neće postići tako dobre rezultate kao svoj otac[7].

Izvori[uredi]

  1. ^ „The Greatest Basketball Player - Michael Jordan“. Buzzle.com Приступљено 13. 2. 2013.. 
  2. ^ By SI.com. „Sports Illustrated, „Спортиста године 2006. скупа са листом претходних година"“. Sportsillustrated.cnn.com Приступљено 13. 2. 2013.. 
  3. ^ IMDB, "His airness", Pristupljeno 12. 4. 2013.
  4. ^ IMDB, "Michael Jordan - Biography", Pristupljeno 12. 4. 2013.
  5. ^ Published: March 13, 1996 (13. 3. 1996.). „New York Times, „Доживотна казна за убицу оца Мајкла Џордана"“. New York Times Приступљено 13. 2. 2013.. 
  6. ^ Africa Online, „Biografija Majkla Džordana", Pristupljeno 12. 4. 2013.
  7. ^ The Globe and Mail, „Džordanov naslednik", Pristupljeno 12. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :