Majmun

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Majmun
макаки мајмун (Macaca fascicularis)
makaki majmun (Macaca fascicularis)
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Mammalia
red: Primates
podred: Haplorrhini
infrared: Simiiformes
Aproksimalna svetska distribucija majmuna
Aproksimalna svetska distribucija majmuna
Porodice

Cebidae
Aotidae
Pitheciidae
Atelidae
Cercopithecidae

Ekologija taksona

Majmun (tur. maymun) naziv je za pojedine životinjske vrste iz sisarskog reda primata. Red primata možemo deliti na dve grupe: u prvu grupu bi se mogli ubrajati svi polumajmuni (Prosimii), a u drugu pravi majmuni, ljudoliki majmuni i ljudi (Anthropoidea). Termin „majmun“ bi striktno obuhvatao prave i ljudolike majmune, ali nije pogrešno tim terminom obuhvatiti i polumajmune, jer sam termin ne označava monofiletsku grupu. Ako se posmatra u širem smislu reči, majmun bi bila oznaka za bilo koju vrstu primata, izuzev čoveka i njegovih neposrednih predaka.[1]

Opšte karakteristike grupe majmuna[uredi]

Stopala plantigradna, oba ekstremiteta pentadaktilna i na vrhovima prstiju nalaze se široki, pljosnati, orožnali nokti. Prvi prst, palac, i na prednjim i na zadnjim ekstremitetima oponira ostalima što omogućava prihvatanje predmeta (prilagođenost životu na drveću). Lice uglavnom bez dlaka i sa razvijenom muskulaturom koja omogućava mimiku što je važno za međusobnu komunikaciju. Čulo mirisa slabije razvijeno. Zubi bunodontnog tipa sa tupim grbicama. Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda koje leže na grudima. Materica jednostavna (uterus simplex), a placenta diskoidalna. Broj mladunaca mali, najčešće jedan.[1]

Evolucija[uredi]

Naziv reda kome majmuni pripadaju upućuje na zaključak da se radi o najsavršenijim („prvim“ među) sisarima. Primati su jako stara grupa koja se tokom tercijera odvojila od svojih srodnika. Pri tome su sačuvali mnoge primitivne karakteristike koje su slične osobinama bubojeda i drugih primitivnih sisara. Mnoge druge grupe sisara, kao što su kopitari su neuporedivo više menjale svoju organizaciju tokom evolucije. Jedino je mozak kod primata (posebno kod čoveka) dostigao neuporedivo viši stepen organizacije nego kod ostalih životinja. Kod majmuna je veliki mozak jako razvijen, a moždana kora prilično naborana.[1]

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.


Spoljašnje veze[uredi]