Мајкина душица
| Majkina dušica | |
|---|---|
| |
| Majkina dušica (Thymus serpyllum) - botanička ilustracija | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Lamiales |
| Porodica: | Lamiaceae |
| Rod: | Thymus |
| Vrsta: | T. serpyllum
|
| Binomno ime | |
| Thymus serpyllum | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Majkina dušica[2][a] (lat. Thymus serpyllum) verovatno je jedna od najpopularnijih biljaka koje se u našem narodu koriste u narodnoj medicini. Ređe se koristi kao začinska biljka. Poznata je i pod narodnim imenima: majčina dušica, bakina dušica, materinka, duša, popovac, tamjanika, pismena trava, trup, vrijes, divlji bosiljak, čabrac i mnogim drugim.[5] Pod sličnim imenima može se sresti u gotovo svim slovenskim jezicima.[6]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Majkina dušica potiče iz centralne Evrope i zapadnog Sibira,[7] ali je rasprostranjena širom Evrope i Azije. Visinski zauzima pojas od brdskih do visokoplaninskih predela.[8] Kod nas je veoma rasprostranjena samonikla,[9] ali se i gaji, uglavnom u Vojvodini i istočnoj Srbiji.[5]
Izgled[uredi | uredi izvor]
Majkina dušica je zeljasta trajnica (višegodišnja biljka sa jednogodišnjim zeljastim stablom). Koren je višegodišnji, jako razgranat, sa mnoštvom sitnih žilica. Raste u dubinu do 30 cm. Iz korena se razvija mnoštvo poleglih izdanaka i vreža, formirajući busen.[5][9]
Stablo je poleglo, u donjem delu jako razgranato, formirajući tako polegli žbunić. Izraste do 30 cm. Maljavo je, obraslo listovima i okruglo na preseku. U dodiru sa zemljom razvija adventivne korenove.[8] Bočne grančice su tanke, uspravne, sa cvetovima grupisanim na vrhu. Listovi su unakrsno naspramni na stablu. Sitni su, izduženo lancetasti, dugi svega 0,5-1,5 cm. Obod lista je ceo, a liska prekrivena mekim, sivo zelenim dlačicama, ispunjenim etarskim uljem.[5] Međutim, izgled listova jako varira, pa mogu biti i goli.[9]
Cvetovi su skupljeni na vrhu grančica i u pazuhu listova u okruglaste klasaste cvasti (lažne klasove). Ružičasti su, u nijansama od svetle do tamne boje. Čašica je cevasta, krunica dvousnata.[10] Plod je Merikarpijum sa četiri komore. U svakoj komori nalazi se po jedno sitno, okruglasto seme tamnomrke boje.[5]
Cela biljka ima ugodan miris i ukus. Miris je intenzivan naročito u vreme cvetanja.[9] Cveta od maja do septembra.[10] Medonosna je vrsta.[11]
-
Žbunić pre cvetanja -
Žbunić u cvetu -
Grančica sa karakterističnim, unakrsno naspramnim, rasporedom listića -
Cvetovi grupisani na vrhu grančice i u pazusima listova
.jpg)
Uslovi staništa[uredi | uredi izvor]
Majkina dušica raste na suvim, toplim položajima. Voli laka, propusna zemljišta, a ne odgovaraju joj teška i vlažna, kao ni peskovita i hladna. U prirodi se najčešće može naći na livadama, pašnjacima, na kamenjaru i suvim obroncima degradiranih šuma, uz puteve i na obodima šuma.[9] Zimi, u fazi mirovanja, podnosi niske temperature. Dobro podnosi i sušu.[5]
Gajenje[uredi | uredi izvor]
Za kvalitetan prinos majkina dušica zahteva puno svetlosti i toplote. Odgovaraju joj srednje laka, propusna zemljišta sa dovoljno vlage. Za zadovoljavajući prinos najčešće je potrebno i navodnjavanje. razmnožava se direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deobom bokora.[5]
Upotreba i sastav[uredi | uredi izvor]
Upotreba majkine dušice zasniva se na sadržaju etarskog ulja. Suva herba sadrži oko 0,6% etarskog ulja, koje se sastoji pretežno od cineola, dok je timol zastupljen u manjoj količini. Osim etarskog ulja suva herba sadrži još i tanine (oko 7%), flavonoide, gorke supstance, fenil karbonske kiseline i 40-50 mg vitamina C na 100 g suve droge.[9] Sakuplja se ceo nadzemni deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Suši se u hladovini. Posle sušenja odbacuju se grube grančice.[10]
Kulinarstvo[uredi | uredi izvor]
U kulinarstvu se može koristiti kao začin različitim jelima, u svežem ili suvom stanju. Dodaje se jelima od povrća, mesa, salatama, čorbama i sosovima. Naročito se mnogo koristi u italijanskoj kuhinji. Smatra se da neutrališe jako masna jela. Majkina dušica je veoma aromatična, pa se kao začin koristi u veoma malim količinama.[9]
Koristi se i za pripremu aromatičnih čajeva i napitaka.[9] Prilikom pripreme ovih napitaka majkinu dušicu ne treba kuvati, već samo preliti ključalom vodom. Kuvanjem, pogotovo u nepoklopljenom sudu, lekoviti sastojci se brzo i potpuno izgube.[3]
Prijatan je i bezopasan konzervans, koji svojim eterskim uljem sprečava vrenje.[10]
Medicina[uredi | uredi izvor]
U narodnoj medicini majkina dušica veoma je popularna biljka, ali se isto toliko koristi i u naučnoj medicini i farmaceutskoj industriji. Blagi je ekspektorans, bronhospazmolitik i antiseptik, pa ulazi u sastav mnogih preparata koji se koriste za iskašljavanje kod bronhitisa, kao i kod običnog i velikog kašlja. U narodnoj medicini veoma je popularna kao stomahik, karminativ, aromatik i antiseptik, pa se koristi protiv proliva i grčeva, za jačanje organa za varenje,[10] kao i spolja, za kupke[3][7] kod reumatizma, rahitisa, skrofula i prehlade.[8]
Za razliku od upotrebe u kulinarstvu, gde je dovoljna mala količina herbe, za pripremu lekovitih napitaka ne bi trebalo koristiti manje od jedne supene kašike na 2 dl vode. Sve manje od toga nema gotovo nikakvog efekta.[3]
Etarsko ulje[uredi | uredi izvor]
Etarsko ulje majkine dušice (Serpylli aetheroleum) koristi se protiv crevnih parazita i dečjih glista. U kozmetici se koristi u zubnim pastama i vodicama za ispiranje usta, jer stvara prijatan dah.[10] U narodnoj medicini ovo ulje se može koristiti nakapano na kocki šećera. Osim prijatnog daha ovako korišćeno predstavlja istovremeno i zaštitu od mnogih zaraznih bolesti.[3] Ulje se koristi i kod reumatizma.
Upotreba u ozelenjavanju[uredi | uredi izvor]
Kako je majkina dušica veoma varijabilna vrsta, uzgojeni su i mnogi ukrasni varijeteti dekorativnih i različito obojenih cvetova i listova.[5] kako se veoma lako bokori i brzo širi, gusto pokrivajući velike površine tla[3] može se koristiti kao odličan pokrivač tla na suvim i kamenitim položajima. Veoma poželjna vrsta u alpinumima.
-
Thymus serpyllum 'Albus' -
Thymus serpyllum 'Deep reed' -
Thymus serpyllum 'Elfin'
-
Thymus serpyllum 'Espagne' -
Thymus serpyllum 'Littoral atlantique' -
Thymus serpyllum 'Minor' -
Thymus serpyllum 'Pink Chintz'
Etnologija i mitologija[uredi | uredi izvor]
Majkina dušica pojavljuje se u mitovima i običajima mnogih evropskih naroda. Još su Stari Grci svoje žrtve bogovima spaljivali uz ovu biljku. Rimljani verovali su da ova aromatična biljka rasteruje zmije, škorpione i druge otrovne životinje (Plinije).[9] U Tirolu je postojalo verovanje da majkina dušica štiti od svakog zla, a u Saksoniji su je potapali u vodu u kojoj se kupaju deca, kako bi bila napredna.[6]
U srpskom narodu takođe je postojao običaj da se deca kupaju u vodi sa majkinom dušicom, ali se ova biljka poštovala i kao veza sa dušama umrlih. Izvesno je da u našem narodu uživa poštovanje još od davnih vremena i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Babe (Majka Zemlja - Terra Mater)[12] Zato ova biljka ima slično ime u mnogim slovenskim jezicima:[6] mala materinka, bogorodsьka trava (ukrajinski), materiduška (Mateřídouška - češki), babiduška (babyduška - kod Lužičkih Srba).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Majkina dušica je izvorno, najstarije ime ove biljke. Zabeležio ga je još Zaharije Orfelin krajem 18. veka. Varijetet imena majčina dušica beleži tek Josif Pančić u 19. veku,[3] što je verovatno rezultat pogrešnog tumačenja da se pridev „majkina” odnosi na majku. Májka – sa prvim dugouzlaznim a, naše je staro ime odmila za babu.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Thymus serpyllum L., Sp. Pl.: 590 (1753).”. World Checklist. Royal Botanic Gardens, Kew. Pristupljeno 28. 12. 2016.
- ^ Konjević, Radomir (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- ^ а б в г д ђ Туцаков 1984, стр. 452-455
- ^ „Znate li da "majkina dušica" – nije "majčina"?”. b92. 17. 6. 2005. Приступљено 28. 12. 2016.
- ^ а б в г д ђ е ж Stojčevski 2011, стр. 57-58
- ^ а б в Софрић, Павле (1990). Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. Београд: БИГЗ. ISBN 978-86-13-00474-5.COBISS.SR 1194764
- ^ а б Tasić 2004, стр. 158
- ^ а б в Ranđelović 2011, стр. 60
- ^ а б в г д ђ е ж з Grlić 1986, стр. 273-274
- ^ а б в г д ђ Игић 2010, стр. 169
- ^ Kojić, Momčilo (2008). Medonosne biljke. Beograd: Herbološko društvo Srbije. ISBN 978-86-911965-0-9.COBISS.SR 152294668
- ^ Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: SKZ. str. 147. ISBN 978-86-379-0283-6.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kojić, Momčilo (2008). Medonosne biljke. Beograd: Herbološko društvo Srbije. ISBN 978-86-911965-0-9.COBISS.SR 152294668
- Konjević, Radomir (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- Tasić, Slavoljub (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3.COBISS.SR 116485644
- Tucakov, Jovan (1984). Lečenje biljem : Fitoterapija. Beograd: Rad.COBISS.SR 38154759
- Stojčevski, Kire (2011). PRIRUČNIK ZA GAJENJE LEKOVITOG I AROMATIČNOG BILJA. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016.
- Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje "Dr Jovan Tucakov". Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2016.
- Игић, Ружица (2010). Лековите биљке : природни ресурси Војводине. Нови Сад: Друштво за здраву исхрану и заштиту животне средине "Врело". ISBN 978-86-85157-07-3. COBISS.SR 259189511
- Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec".COBISS.SR 29347079
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- Antonijević, Momčilo. „Majkina dušica, njen pitomi brat timijan i sestra od tetke vranilova trava – porodica koja ne voli bakterije”. Snaga bilja. Приступљено 28. 12. 2016.
- „Majčina dušica - Thymus serpyllum L. je lekovita planinska lepotica”. Bašta Balkana. Приступљено 30. 12. 2016.
- „MAJČINA DUŠICA”. PRIRODNO DO ZDRAVLJA (LJEKOVITO BILJE). Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. Приступљено 30. 12. 2016.
- „Kako uzgajati timijan i majčinu dušicu?”. tportal.hr. Приступљено 30. 12. 2016.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
