Med

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili ličnost iz grčke mitologije, pogledajte članak Med (mitologija).
Med
Runny hunny.jpg

Med

Detalji
Vrsta jela pčelinji proizvod
Temperatura jela hladno
Rok trajanja neograničeno
Glavni sastojci Fruktoza 38%
Glukoza 31%
P Food.png
Med
Nutritivna vrednost u 100 g
Energija 300 kcal   1270 kJ
Ugljeni hidrati     82.4 g
- Šećer  82.12 g
Masti 0 g
Proteini 0.3 g
Voda 17.10 g
Riboflavin (Vit. B2)  .038 mg   3%
Niacin (Vit. B3)  .121 mg   1%
Pantotenska kiselina (B5)  .068 mg  1%
Vitamin B6  .024 mg 2%
Folna kiselina (Vit. B9)  2 μg  1%
Vitamin C  0.5 mg 1%
Kalcijum  6 mg 1%
Gvožđe  .42 mg 3%
Magnezijum  2 mg 1% 
Fosfor  4 mg 1%
Kalijum  52 mg   1%
So  4 mg 0%
Cink  .22 mg 2%
Procenti se odnose na američke
preporuke za odrasle.
Izvor: USDA baza podataka hranljivih materija

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela (lat. Apis mellifera ili Apis mellifica) dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). Med je najvažniji pčelinji proizvod, poznat u ljudskoj ishrani još od praistorijskog doba.

Po definiciji, med je čisti proizvod u kome nema dodataka bilo koje druge supstance.

Istorija[uredi]

Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji, Kuranu i u spisama mnogih grčkih pisaca.

U Egiptu se med koristio prilikom balzamovanja. U velikom broju domaćinstava upotrebljavao se kao zaslađivač. Zbog svoje dragoceosti služio je i kao sredstvo plaćanja a verovalo se i da životinje hranjene medom predstavljaju poseban dar bogovima.

U Antičkoj Grčkoj med se najčešte koristio kao dar bogovima i dušama umrlih. Grci su smatrali da je Medolina, alhoholno piće sa medom, sveto piće Olimpa.

U Evropi se med koristio najčešće za ishranu, pravljenje maltera i napitaka i kao lekovito sredstvo. U Nemačkoj je tokom 11. veka pivo zaslađivano medom, a nemački feudalci su svoj danak plaćali u pčelinjem vosku i medu.

Na Američkim kontinentima kolonizacijom Španije u 16. veku otkriveno je da su meksički i centralnoamerički domorodci bili iskusni pčelari. Severnoamerički narodi nazivali su evropske pčele za muve belog čoveka.[1]

Ime[uredi]

Sama reč med potiče od praindoevropskog medhu što se u staroslovenskom transkriptovalo kao медъ, u litvanskom medus, u engleskom mead (medovina), u sanskritu madhu, u grčkom μεθυ (Vino), a u staroirskom mid. Tako su nastali izrazi u ostalim indoevropskim jezicima, a ponekad je naziv dobijen sličnošću s nečim drugim (u germanskim jezicima označava nešto zlatnožuto) ili pak zamenom značenja.

Sastav meda[uredi]

Tipični sastav meda
Jedinjenje Količina
Fruktoza 38%
Glukoza 31%
Saharoza 10%
Voda 17%
Pepeo 0,17%
Ostalo 3,83%
Izvor: Sugar Alliance

Med je mešavine od preko 70 raznovrsnih sastojaka. Tačan sastav meda zavisi od mešavine cveća i bilja čiji nektar pčele skupljaju. Preko 80 % meda čine ugljeni hidrati. Najzastupljeniji su fruktoza i glukoza sa preko 60 %. Nešto manje od jedne petine je voda, koje najčešće ima oko 17 %, dok je saharoza (stoni šećer) zastupljena do 9 %.

Količina vode u medu utiče na njegovu viskoznost, težinu i kristalizaciju. Ukoliko je procentualno voda zastupljenija, med će biti viskozniji, a kristalizacija će kasnije nastupiti. Voda je, u zavisno od vrste meda, zastupljena od 15% do 20%. Međutim zastupljenost vode menja se prilikom kristalizacije.

U sastav meda ulazi i preko 20 kiselina procentualno zastupljene sa oko 0,50 %. Zastupljenost kiselina i njihova pH vrednost zavisi od vrsta bilja od kojih je med proizveden, ali i od geografskog lokaliteta.

Zbog velike kocentracije hranljivih materija, med se koristi i u hranljive i u lekovite svrhe. Med je posebno bogat vitaminima B i E grupe, od kojih najviše ima riboflavina (oko 40 g u 100 meda).

Osmotski efekat[uredi]

Vodena aktivnost
u nekim namirnicama
Namirnice aw
Destilovana voda 1
Bunarska voda 0.99
Sirovo meso 0.97 - 0.99
Mleko 0.97
Đus 0.97
Slanina < 0.85
Med 0.5 - 0.7
Suvo voće 0.5 - 0.6

Med je prvenstveno mešavina dva monosaharida. Ona ima slabu vodenu aktivnost pre svega zbog veza molekula vode za molekule šećera. Male količine raspoložive vode ostaje mikroorganizmima, što je nepovoljna sredina za njihov razvoj.

Vodonik peroksid[uredi]

Vodonik-peroksid u medu se aktivira razblaživanjem. Za razliku od medicinskog 3% vodonik-peroksida, u medu je prisutan u koncentraciji od svega 1 mmol/L. Gvožđe u medu oksiduje kiseonik (slobodni radikali) oslobađajući vodonik-peroksid:

C6H12O6 + H2O + O2C6H12O7 + H2O2[2]

Kada se koristi u svakodnevnom životu (na primer za sanaciju rana), vodonik-peroksid se stvara razblaživanjem sa telesnim tečnostima. Tada reaguje kao antiseptik.

Kiseline[uredi]

Kiselost izražena u pH vrednost meda kreće se između 3.2 i 4.5.[3] Oko 0,5 % mede čine kiseline koje doprinose njegovom mirisu i ukusu. Organske kiseline koje se nalaze u medu uključuju i glukozne, metanske, sirćetne, mlečna, oksolova, limunske, jabukove, piroglumatske, glukozna-6-fosfatne kiseline. Nivo njihove rasprostranjenosti utiče na nepromenjenosti broja mikroorganizama. Ukoliko je pH vrednost manja mogući je blagi rast bakterija

PHmed.png

Nutritivne vrednosti[uredi]

Hranljivost meda
Energetska vrednost 300 kcal / 1270 kJ
Jedinjenje Količina
Belančevine 0.27 g
Ugljeni hidrati 81 g
Masti 0%
Masne kiseline 0%
Holesterol 0 mg
Izvor: Sastav namirnica

U 100 g meda nalazi se energijska vrednost od oko 1320 kJ dok ista količina šećera sadrži 1600 kJ. Ukupna količina ugljenih hidrata je 82.1g u 100g meda, odnosno 100g u 100g u šećeru.

1 kg meda ima hranljivost isto koliko i 50 kokošijih jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Vrste meda[uredi]

Vrste meda
Amorpha canescens0.jpg
Amorpha Fruiticosa
Amorfin med je karakteristično crvene boje sa blagim mirisom i ukusom. Zbog specifičnog sastava cenjen je u ishrani. Područje amorfe jeste duž Save i Odre, te između Novske i Okučana, Jasenovca i Stare Gradiške. Cveta početkom juna, a retko kad dobro zamedi, možda jednom u deset godina. Crvenkasta boja upućuje na bogatstvo mineralnih sastojaka, koji opuštajuće i umirujuće deluju nakon svih napora u toku dana.
Robina9146.JPG
Robinia pseudoacacia
Bagremov med izrazito je svetle žute boje, blagog ugodnog mirisa i ukusa, lagan i ukusan, preporučuje se deci i rekonvalescentima. Bagrem potiče iz Severne Amerike, a njegove se šume prostiru na području panonske regije. Voli peskovita tla. Šumari ga koriste u zasadima za zaštitu od erozija. Cveta u prvoj polovini maja. U zavisnosti od reljefa i klimatskih prilika može cvetati i mediti do kraja maja. Zbog svojih osobina ubraja se u najcjenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, umiruje previše nadraženi živčani sistem i otklanja posledice nagomilanog stresa. Mesecima ostaje u tekućem stanju i jedan je od vrsta meda koji se vrlo sporo kristališe zato što u sastavu sadrži više fruktoze od glukoze. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu. Bagremov med dobar je za umirenje, kod vrtoglavice, nesanice i sličnih smetnji. Preporučuje se uzimanje s čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja. Takođe je preporučljivo uzimanje uveče pre spavanja. Jakih i obilnih bagremovih paša za pčele nalazimo gotovo u svim kopnenim krajevima Srbije i okolnih zemalja u kojima je nekad sađen ili se proširio prirodnim putem kao vrlo prilagodljiva biljka.
Paliurus fg01.jpg
Paliurus spina-christi
Dračin med žut je ili zatvoreno žut, bez mirisa, slatka, malo oporog ukusa. Brzo se kristališe u krupne kristale. Na Balkanu je dračin med specifičan za područje Dalmacije na kojem ta biljka i raste.
Facelija.jpg
Phacelia tanacetifolia
Facelijin med svetložut je ili bel, ugodnog mirisa i ukusa. Spada u bolje vrste meda. Facelija cveta 16 - 20 dana.
Fagopyrum esculentum1.jpg
Fagopyrum esculentum
Heljdin med - (heljda, Fagopyrum esculentum L.) najtamniji je med među cvetnim vrstama, vrlo oštrog mirisa i ukusa. Kristalizše se u srednje krupne kristale, ali ne potpuno. Heljdinog meda ima u vrlo malim količinama i specifičan je za područje. Područja u svetu poznata po proizvodnji heljdina meda jesu Minesota, Njujork, Ohajo, Pensilvanija i Viskonsin, a proizvodi se i u istočnom dijelu Kanade.
Salvia officinalis0.jpg
Salvia officinalis
Kaduljin med (kadulja ili žalfija, Salvia officinalis)- konzumira se protiv prehlada jer omogućuje lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija, pa i iz želuca i jednjaka. Tako se bolesnik bolje oseća te mu se vraća apetit. Čaj s medom od kadulje ne sme se uzimati vruć, već mlak. Ljekovitost kaduljina meda ubrajamo u vodeću grupu meda za liječenje respiratornih organa i putova, kao i za jačanje imuniteta.
Chestnuts.jpg
Castanea
Kestenov med - taman je, a tamna boja varira mu zavisno o podneblja i godine, prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog ouusa. Snagom svojih ličnih svojstava povoljno deluje na celokupni probavni sistem. Pdstiče rad creva, olakšava rad preopterećene jetre] i žuči te štiti želučanu i crevnu sluznicu. Kestenov med preporučuje se protiv bolesti probavnih organa: želuca, dvanaesnika, žuči i jetre. Med kestena ima izvanredno delovanje u oporavku kod žutice, posle operacije žuči i sl. Preporučuje se još uzimanje s čajem od stolisnika, kamilice, šipka i majčine dušice.
Lavandula Macro.JPG
Lavandula angustifolia
Lavandin med - bogatog i ugodnog ukusa, može biti tamniji ili svetliji. Posebno se preporučuje da ga skloni polenovim alergijama uzimaju svaki dan, da organizam pripreme za veliku prolećnu izloženost polenu. Ovaj se med dobija od hiljada raznih cvetova livadnog i grmolikog bilja. Specifična struktura biljnih vrsta, posebno planinskih gde klima i paša čine med prepoznatljivim, može obeležiti i ravničarski med.
Tilia insularis 3.jpg
Tilia
* Lipov med - bistar, gotovo proziran, ugodnog mirisa i vrlo blaga ukusa. Konzumiranje lipovog meda donosi olakšanje kod prehlada, upala dišnih i probavnih organa te nekih bubrežnih oboljenja. Neizmerno značenje ima u izbacivanju štetnih tvari iz organizma jer pospešuje metabolizam. Med od lipe smiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti. Protiv prehlade, pomaže pri iskašljavanju. U Srbiji je poznato područje planine Fruške gore na kojoj se nalazi najveća površina lipove šume u Evropi. Tokom juna Fruška gora je vrlo posećena od strane pčelara.
Mora se uzeti u obzir da se med od lipe ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova, što isto tako vrijedi i za čaj od lipe.
Krokusse44.jpg
Raznovrne livadske biljke
Livadski med - pčelinjom strpljivošću sakupljeno bogatstvo cvetne livade. Snagom raznovrsnih sastojaka povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe, kao i sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Preporučuje se svakodnevna primena. Livadni med jeste med od raznog livadskog cveća pa mu je prema tome i delovanje široko. Koristi se u dnevnoj prehrani, dece i starijih osoba. Sudeći prema količinama livadskog meda, livade su značajna paša za sve pčele iako i „prave“ livade gube bitku pred svakim danom sve jačom industrijom.
Raspberries (Rubus Idaeus).jpg
Rubus idaeus
Malinov med
Maslacak.JPG
Taraxacum
Maslačkov med
Leaves acorns golden oak1.JPG
Quercus
Med od hrastove medljike - tamnocrvenkast je, gust i rastezljiv, slabog mirisa po hrastu, oporog ukusa, pali u grlu. U nas je manje cijenjen, ali je traženi izvozni artikl.
Beech flowers.jpg
Fagus
Med od bukove medljike - ima slične ali blaže izražene karakteristike.
Pinus pinaster.jpg
Crnogorično drvo
Med od crnogorične medljike
Abies alba morton.jpg
Abies
Med od jelove medljike - više je cenjen, zelenkaste je nijanse, ugodnog ukusa i mirisa. Spada u najcenjenije evropske medove. Skuplja se s lisnatih uši (lachnidae) od polovine juna do, zavisno od klime i specifičnog položaja, kasne jeseni.
GemeineFichte.jpg
Picea abies
Med od smrekove medljike
Melissa officinalis.jpeg
Melissa officinalis
Med od matičnjaka
Mentha longifolia 2005.08.02 09.53.56.jpg
Mentha
Metvičin med tamnocrvenkast je, jakog i oštrog slatkokiselog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristalizuje i menja boju u tamnožutu.
Arbutusunedo02.jpg
Arbutus unedo
Planičin med žut je, gorkog ukusa. Planika je rasprostranjena u Sredozemlju.
Brassica napus 2.jpg
Brassica napus
Repičin med - (repica, Brassica napus var. oleifera L.) svetložut je. Nakon vrcanja odmah se kristalizuje. Med repice sadrži velik broj cvetne peludi.
Rosmarinus officinalis133095382.jpg
Rosmarinus Officinalis
Ruzmarinov medsvetao je, proziran i bistar, bez mirisa, ugodnog i blagog ukusa. Nakon vrcanja pretvara se u fine sitne kristale. Kristalizacijom med ruzmarina postaje potpuno beo.
W&Asunflower.jpg
Helianthus annuus
Suncokretov med žut je, slabog mirisa po biljci, slatkog do malo trpkog ukusa. Posle vrcanja brzo se kristališe u krupne kristale i stvrdne. Suncokret je poznata uljarica. U nas najviše uspijeva u Banatu, te u ostalim delovima Vojvodine. Medenju pogoduje stalno, lepo vreme s dovoljno vlage u vazduhu. Kad cveta, prvo mede krajnji cvetovi, pa tek nakon 5 - 6 dana središnji.
Willow.jpg
Salix
Vrbov med u tečnom je stanju zatvorenožut s malo zelenkasta preljeva, okusa vrbova soka. Čim se izvrca, kristalizše se u sitne kristale i poprimi sivkastu boju.
CallunaVulgaris.jpg
Calluna vulgaris
Vrijeskov med žut je do tamnožut, slabog mirisa, ugodnog specifičnog ukusa. Kristališe se nakon 2 - 3 meseca. Vrijeska ima na području Gorskog kotara, Like (okolica Gospića), oko Duga Resa|Duge Rese]] i na Kordunu. Poznato stanište vrijeska su kraška polja u BiH (Livanjsko, Glamočko, Kupreško).

Mešavine[uredi]

Najrasprostranjeniji med današnjice je mešani med dobijen mešanjem dve ili više vrsta različitog meda. Najčešće je to mešavina sličnih vrsta sa istog područja, mada sve češće su mešavine meda sa različitih geografskih sredina i različitih biljaka.

Mešani med se najčešće koristi u lekovite svrhe, gde je najveću primenu pronašao u kineskoj tradicionalnoj medicini.

Proizvodnja meda[uredi]

Proizvođači meda u 2005 godini.
Proizvodnja meda u Republici Srpskoj (2004-2009)

Prema izveštaju Poljoprivredne i Prehrambene organizavije Ujedinjenih nacija, tokom 2005, Kina, Turska i Sjedinjene Američke Države bili su najveći proizvođači meda.[4]


Meksiko je jedan od velikih snadbevača svetskog tršišta. Udeo u svetskoj proizvodnji meda kreće se oko 10%. Međutim mnogo veću proizvodnju beleži Jukatan, koja se po proizvodnji meda u svetu, nalazi na trećem mestu. Obe zemlje med uglavnom proizvode na tradicionalni način.

Srbija je zemlja bogata bujnom vegetacijom što je omogućava veliki proizvodni kapacitet. Iako su kapaciteti oko 10.000 t meda godišnje, u Srbiji se proizvodi između 4.000 t i 5.000 t. U zavisnosti od podneblja, proizvode se nekoliko vrsta meda. Ukoliko su klimatski uslovi pogodni u nekim delovima proizvede se i po 30kg čistog meda godišnje iz jedne košnice.[5]

Medicinska upotreba i lekovita svojstva meda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Apiterapija

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Istorija meda [1], Pristupljeno 12. 4. 2013.
  2. ^ World Intellectual Property Organization (WIPO); tačka 0061 i 0062, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  3. ^ Honey as an Antimicrobial Agent, Waikato Honey Research Unit, November 16, 2006, приступљено 2. 6. 2007. 
  4. ^ FAO.org, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  5. ^ „Uspešni preduzetnici“, Pristupljeno 12. 4. 2013.

Literatura[uredi]

  • Mr Pantelija Pantelić, „Azbuka pčelarstva“, Beograd 2001.

Spoljašnje veze[uredi]