Medalja

Medalja sa likom Nade Todorović, kustosa Narodnog muzeja.

Medalja (ital. medaglia, franc. médaille, lat. metallum) je pločica kružnog oblika od metala (zlato, srebro, bronza, olovo, legure), umetnički proizvod počasnog, memorijalnog ili jubilarnog karaktera. Liči na novac, ali ne služi novčanom prometu. Spada u oblasti primenjenih umetnosti: vajarstvo, sitna plastika, medaljarstvo. U širem značenju medalja je odlikovanje za vojne i građanske zasluge, nagrada za umetnička, naučna i sportska dostignuća. Na jednoj ili obe strane medalje nalazi se reljefni prikaz (portretni lik, alegorijski ili istorijski motiv) redovno s natpisom. Prvo se izrađivala livenjem pomoću kalupa, od 16. veka i kovanjem, a od 19. veka galvanoplastičnim postupkom.

Medalje iz Prvog svetskog rata. Muzej Hercegovine, Trebinje

Prve medalje nastale su u doba kasnog Rimskog carstva (4—5 vek), izlivale su se od bronze s likom cara ili mitološkim prizorom. U Srednjem veku ih nema (osim nekoliko izuzetaka krajem 14. veka). Medaljarstvo se naročito razvilo u doba renesanse u Italiji. Intenzivni razvoj medaljarstva datira od doba klasicizma početkom 19. veka. Noviji medaljari se drže uglavnom tradicionalnih oblika, pri čemu teže za što oštrijom karakterizacijom portretisanog lika. U Srbiji su radili medalje Đorđe Jovanović, Toma Rosandić, Sreten Stojanović, a u Hrvatskoj Robert Frangeš Mihanović, Ivan Meštrović, Antun Augustinčić, Vanja Radauš i dr.

Slična medalji samo pravougaonog ili kvadratnog oblika je plaketa.

Etimologija

Prvi put potvrđena na engleskom 1578. godine, reč medalja je izvedena iz srednjefrancuske reči médaille, koja je sama proistekla iz italijanske reči medaglia, i ultimatno iz postklasične latinske reči medalia, što znači novčić vredan pola denarijusa. Reč medaljon (engl. medallion, prvi put potvrđena na engleskom 1658. godine) ima istu konačnu derivaciju, ali ovog puta preko italijanskog medaglione, što znači „velika medalja“. Postoje dve teorije o etimologiji reči medalia: prva je da je sama latinska medalia izvedena od prideva medialis što znači „medijalni“ ili „srednji“; druga je da medaglia potiče od vulgarnog latinskog metallea (moneta), što znači „metal (kovanica)“ i ona od latinskog metallum, što je latinizacija grčkog μέταλλον (metallon), „rudnik“.

Istorija

Bronzana medalja Izabele d'Este, princeze i pokrovitelja renesansnih humanista, koja je bila data na poklon.

Medalja cara Jovana VIII Paleologa tokom njegove posete Firenci, rad Pizanela (1438). Legenda na grčkom glasi: „Jovan Paleolog, vasilevs i autokrator Rimljana“.

Srebrna Gezijska medalja u znak sećanja na zauzimanje Brila 1572.; ovo je proizvedeno komercijalno.

Prvi poznati slučaj dodeljivanja ordenja potiče od istoričara Josifa Flavija koji, pišući dugo posle tog događaja, navodi da je u drugom veku pre nove ere, prvosveštenik Jonatan predvodio Jevreje u pomoć Aleksandru Balasu, i da je u zamenu za to, Aleksandar „...poslao Jonatanu... počasne nagrade, kao zlatno dugme, koje je običaj davati kraljevim srodnicima.” Rimski carevi su koristili kako vojne nagrade, medalje, tako i političke poklone medaljona koji su bili kao veoma veliki novčići, obično zlatni ili srebrni, i iskovani kao novčići. Ovi i stvarni zlatnici često su postavljani kao komadi nakita, koje su nosila oba pola.

Brakteat je vrsta tanke zlatne medalje, obično ravne na poleđini, koja se nalazi u severnoj Evropi od takozvanog „mračnog doba“ ili perioda migracija. Često imaju omče za vešanje i očigledno su bile namenjene da se nose na lancu kao nakit. One imitiraju, u izvesnoj meri, rimske carske novčiće i medaljone, ali imaju glave bogova, životinja ili druge motive. Ludardova medalja, proizvedena oko 600. godine u anglosaksonskoj Engleskoj, je izolovani primer, poznat iz jednog primerka, hrišćanske medalje, sa natpisom po imenu Ludard (ili „Sveti Letard“), prvi sveštenik među Anglosaksonicima, i najverovatnije je predstavljena preobraćenicima. Preživeli primerak je opremnjeni za nošenje kao nakit.

Smatra se da je srednjovekovno oživljavanje počelo oko 1400. godine sa ekstravagantnim francuskim princom Žanom, vojvodom de Berijem, koji je naručio veliki broj velikih medalja koje su verovatno bile proizvedene u veoma malom broju, ili u jedinstvenom odlivu. Od originala od plemenitih metala sačuvani su samo odlivci u bronzi, mada se zna da su bar neke medalje bile okićene i draguljima, i one su mogle da se nose na lancu. U istom periodu, prva poznata postklasična medalja u znak sećanja na pobedu je iskovana za Frančeska Kararu (Novelo) povodom zauzimanja Padove 1390. Italijanski umetnik Pizanelo, generalno se smatra najbolji medaljistom renesanse, počevši od 1438. medaljom u čast jedinstvene posete vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa Italiji. Ovo je verovatno bio komercijalni poduhvat, ali su njegove kasnije medalje uglavnom naručivane za distribuciju kao pokloni od strane vladara ili plemića. Kao i skoro sve medalje iz rane renesanse, bile su livene, a ne kovane. Sa svakim uzastopnim izlivanjem medalja je postajala nešto manja, i serije koje su mogle da se proizvedu verovatno nisu bile velike. Smatra se da je često korišćen olovni „šablon”. Povezanost medalja i klasičnog preporoda počela je da dobija prilično drugačiji oblik, a razmena medalja postala je povezana sa renesansnim humanizmom. Prinčevi su slali medalje humanističkim piscima i naučnicima kao priznanje za njihov rad, a humanisti su počeli da prave svoje medalje, obično u bronzi, da bi ih slali svojim pokroviteljima i saradnicima. Moda je ostala ograničena na Italiju do pred kraj 15. veka, kada se proširila na druge zemlje. Do 16. veka, medalje su sve više proizvodili vladari ili gradovi u propagandne svrhe. Godine 1550, u Augzburgu u Nemačkoj uvedena je mašina za štancanje pomoću čeličnih matrica i ubrzo je ovaj proces postao standardan. Umetnik bi sada pravio rezbareni dragulj umesto da modeluje reljef.

Na istoku je Osmansko carstvo davalo veliki izbor medalja i odlikovanja od 18. veka.

Pobožne medalje postale su popularne u katoličkim zemljama. Veoma poznata je Čudotvorna medalja, čiji je dizajn nastao na osnovu ukazanja Blažene Device Marije Svetoj Katarini Labure u Parizu. Godine 1832, tokom epidemije, podeljene su prve medalje, kojima su pripisana brojna isceljenja i obraćenja, koja su dobila naziv Čudotvorna medalja i podeljena milionima ljudi širom sveta.

Literatura

• Acović, Dragomir (2013). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima: Srbi među odlikovanjima. Beograd: Službeni glasnik. 
• Jovićević, Milan (1968). „Crnogorska odlikovanja”. Glasnik cetinjskih muzeja. 1: 149—170. 
• Jovićević, Milan (1982). Crnogorska odlikovanja. Cetinje: Muzeji Cetinja. 
• Jovićević, Milan (1998). Crnogorska odlikovanja i plakete. Cetinje: Izdavački centar. 
• Romanoff, Dimitri (1980). The Orders, Medals and History of Montenegro (1. izd.). Copenhagen: Bent Carlsens. 
• Osborne, Harold (ed), The Oxford Companion to the Decorative Arts, 1975, OUP, ISBN 0-19-866113-4
• Stephen K. Scher, et al. "Medal." In Grove Art Online. Oxford Art Online, Subscription required, (accessed July 28, 2010).
• Weiss, B. "Collection of Historical and Commemorative Medals". [1]
• Louis Forrer, Biographical Dictionary of Medallists (Spink & Sons, 1904–1930) is an eight volume reference in English listing medallists through history.
• Ulrich Thieme, Felix Becker, Allgemeines Lexicon der Bildenden Kùnstler von der Antike bis zur Gegenwart (Leipzig : 1907–1949) is a thirty six volume work in German that lists all artists without differentiating their specialty and medium like the Forrer work.
• Maurer, B. „Primitive and Nonmetallic Money”. Ur.: Yago, K.; Battilosi, S.; Cassis., Y. Handbook of the History of Money and Currency. Springer. str. 87-104. 
• Glyn Davies (1996). Chronology of Money 1900 — 1919. ISBN 978-0-7083-1351-0. Arhivirano iz originala 2006-07-14. g. Pristupljeno 2006-08-09. 
• Jankowski, Lyce (2018). Les amis des monnaies – la sociabilité savante des collectionneurs et numismates chinois de la fin des Qing. Paris: Maisonneuve et Larose nlle édition. ISBN 978-2-37701-030-1. 
• „Collectibles”. Maritime International. Arhivirano iz originala 14. 9. 2013. g. Pristupljeno 13. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Noonan, Thomas S. (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. The Russian Review. 58 (2): 319—320. JSTOR 2679589. 
• Hellie, Richard (1999). „Reviewed work: The Origins of the Old Rus' Weights and Monetary Systems: Two Studies in Western Eurasian Metrology and Numismatics in the Seventh to Eleventh Centuries, Omeljan Pritsak”. Slavic Review. 58 (4): 909—910. JSTOR 2697226. doi:10.2307/2697226. 
• PlantageGeld, Plantation tokens, mainly Netherlands East Indies (Sumatra and Java), British North Borneo and Ceylon
• Chicago Coin Club Reference
• Australianstamp.com – Glossary of Numismatic terms
• Token Tales, an educational website on trade tokens
• Médailles Jeanne d’Arc, French site containing pictures and descriptions of Medallions devoted to Joan of Arc

Spoljašnje veze

• "Historical Medallions". historicalmedallions.com
• European sculpture and metalwork, a collection catalog from The Metropolitan Museum of Art Libraries (fully available online as PDF), which contains material on medals (see index)
• Medals and the Royal Mint Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jul 2018)
• „American World's Fair and Expo Medals”. ExpositionMedals.com. 
• „Historical and Commemorative Medals”. Benjamin Weiss. 
• „Medals of the World”. Megan C. Robertson. 
• „The home of British and Allied militaria”. Julie McCullum's Militarium. Arhivirano iz originala 2008-08-11. g. 
• „The Nobel Prize Medals and the Medal for the Prize in Economics”. The Nobel Foundation. Arhivirano iz originala 2005-04-10. g. 
• „Medal”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 18 (11 izd.). 1911. str. 1—18.