Medicina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.
Kip Asklepija, grčkog boga medicine, koji drži simbolični Eskulapov štap sa uvijenom zmijom.

Medicina (lat. ars medicinaeumetnost lečenja) je nauka i veština lečenja koja se bavi dijagnostikom, preventivom i terapijom fizičke i psihičke bolesti čoveka. U nju spadaju razne zdravstvenim praksama koje su nastale da održavaju i povrate zdravlje prevencijom i tretiranjem bolesti.

Savremena medicina primenjuje nauku u zdravlju, biomedicinska istraživanja i medicinsku tehnologiju da dijagnostikuje i tretira bolesti i povrede primenom lekova, operacija ili nekih drugih tipova terapija.

Zadaci i podela medicine[uredi]

Zadaci savremene medicine su:

  1. lečiti i suzbijati bolesti — kurativna medicina
  2. omogućiti bolesnicima povratak u normalan život
  3. sprečiti pojavu bolesti — preventivna medicina
  4. poboljšati zdravlje zdravih osoba

Iako je postizanje tih ciljeva povezano, ipak možemo napraviti načelnu podjelu na kurativnu i preventivnu medicinu.

Medicina se može podijeliti i na teorijsku i praktičnu, ili na specijalnosti (struke). Teorijske struke su anatomija, fiziologija, farmakologija itd. Praktične struke se bave ili bolestima pojedinih dijelova tijela (oftalmologija, urologija, otorinolaringologija), ili određenim vrstama pacijenata (pedijatrija, ginekologija), vrstama bolesti (onkologija, infektologija), ili vrstama terapijskih postupaka (hirurgija).

Dio praktične medicine koji se vrši uz neposrednu prisutnost pacijenta naziva se klinička medicina (grč. kline — postelja). Njene su glavne grane: dijagnostika (prepoznavanje), terapija (liječenje) i prognostika (predviđanje daljeg razvoja bolesti).

Socijalna medicina se bavi zdravstvenim problemima grupe, odnosom pojedinca i grupe, uticaju društvenih faktora na bolest i pristupačnošću medicinskih spoznaja te nastoji odstraniti štetne oblike društvenog života.

Sistem medicinskih spoznaja koji se uči na visokim školama, prvenstveno Evrope i Amerike, naziva se službena medicina (naučna ili školska). Ona je, barem u svojim bitnim dijelovima, univerzalna i međunarodna.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija medicine
Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Medicinske domene[uredi]

Medicina je primenjena biološka nauka koja se bavi proučavanjem i lečenjem živih organizama. Reč medicina potiče od latinskog i znači lek (remedium). Upotrebljava se i izraz ars medica kao umetnost lečenja. Ukratko rečeno, medicina se bavi zdravljem i bolešću živih organizama.

Pošto je područje medicine veliko moglo bi se podeliti na:

  1. Osnovne (bazne) medicinske nauke
  2. Kliničke medicinske nauke
  3. Stomatologija
  4. Veterinarska medicina
  5. Farmacija
  6. Ostale grane medicine (npr. biljna medicina-fitomedicina)

Preciznija i preglednija podela je ona koja medicinu deli na njene etablirane grane:

Skoro svaka od ovih grana ima svoje subspecijalnosti koje se bave isključivo samo određenim problemima dotične grane medicine. Ova je podela podložna daljoj promeni i usavršavanjima, što najčešće zavisi od razvoja medicine tokom vremena.

Postoji i podela na:

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 86-489-0276-2. 
  3. ^ З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 
  4. ^ Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 
  5. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Literatura[uredi]

  • Arthur C. Guyton, John E. Hall (1999). Медицинска физиологија,. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0599-9. 
  • З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић (2001). Хистолошка грађа органа. Ниш: Бонафидес. ISBN 86-7434-003-2. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :