Meduza (mitologija)
U grčkoj mitologiji, Meduza[1] je čudovište u ženskom obliku, ćerka Forkije i Keto.[2] Autor Higins navodi da je ćerka Gorgona i Keto.[3]. Njen pogled je bio smrtonosan i bio bi okamenjen svako ko bi je pogledao u oči. Imala je još dve sestre, Steno i Eurijala, koje su bile besmrtne, a ona sama je bila smrtno biće. Imala je zmije umesto kose, krila, ogromne zube, kandže i isplažen jezik. Na kraju mita, Persej joj je odrubio glavu, a iz njenog tela izašli su Pegaz i Hrisaor.[4] Prema Hesiodu i Eshilu, živela je i umrla na ostrvu Sarpedonu, negde u blizini Cistene. Romanopisac iz 2. veka Dionisios Skitobrahion navodi da je živela negde u Libiji, dok je Herodot tvrdio da su Berberi osmislili njen mit, kao deo njihove religije.
Meduzi je glavu odsekao junak Persej i potom, budući da je zadržala sposobnost da pretvara posmatrače u kamen,[5] koristio je kao oružje dok je nije dao boginji Atini da je stavi na svoj štit. U klasičnoj antici slika Meduzine glave se pojavila u napravi za odvraćanje zla poznatoj kao Gorgoneon.
Transformacija[uredi | uredi izvor]
Meduza je rođena kao devojka nežnih crta i zlatne kose, koja je posvetila život celibatu u službi boginje Atine. Uprkos tome, njenoj lepoti nije mogao odoleti bog Posejdon, koji je ušao u Atinin hram i sastao se sa Meduzom. Postoje dve teorije o tom njihovom susretu. Prema jednoj teoriji, Posejdon je silom zgrabio devojku i oduzeo joj nevinost, dok prema drugoj, Meduza je prihvatila njegovo udvaranje i prepustila se strastima, te je na kraju pristala i da se uda za njega. U oba slučaja, Atina je to shvatila kao vid nepoštovanja i odlučila da je kazni, tako što ju je proklela zastrašujućim izgledom. Njena kosa je zamenjena zmijama otrovnicama, koža je počela da joj puca i stari, zubi su joj još više izrastali, a oči dobijale jeziv izgled. Još jedan vid kazne bio je da se svako ko je pogleda u oči istog trenutka pretvarao u kamen.[6]
Persej i Meduza[uredi | uredi izvor]
Glasine o postojanju Meduze brzo su se proširile gradovima. Bila je poznata kao čudovište, opasno ne samo po čoveka već i po sva ostala živa bića, koje živi u zemlji Hiperborejaca. Zbog toga je predstavljala izazov za lovce na njenu glavu. Mnogi ratnici želeli su da dokažu svoju hrabrost i borbenost, tako što će učiniti nešto što nikome pre njih nije uspelo — ubiti Meduzu. Ali svako ko je došao u njeno sklonište, napravio je istu grešku — pogledao ju je u oči. Tokom godina i decenija, njen dom samo je postajao bogatiji novim statuama ratnika i životinja.
Dok su muškarci bezuspešno pokušavali da ubiju Meduzu, na ostrvu Serif živeo je Persej sa svojom majkom Danajom. U nameri da spase majku od udaje za kralja Polidekta, ponudio je ovome Meduzinu glavu ako odustane od ženidbe sa Danajom. Kralj je odmah pristao, jer je verovao da se Persej više nikada neće vratiti na Serif. Persej je saznao gde se Meduza nalazi i pripremio se za borbu sa njom. Bogovi su mu podarili oklop i oružje koji će mu pomoći u borbi. Atina mu je dala uglačani štit pomoću koga će moći da vidi Meduzin odraz. Hermes mu je dao nesalomiv srp od dijamanata kojim će sa lakoćom odseći glavu čudovištu. Nakon toga, pribavio je još i krilate sandale i šlem nevidljivosti.[7]
Meduzina smrt[uredi | uredi izvor]
Persej je stigao u zemlju Hiperborejaca i došao do Meduzinog skrovišta. Zagledao se u glatku površinu svog štita i video Meduzu kako spava. Uz Atininu pomoć, prišao joj je.[7] Zmije na njenoj glavi osetile su Persejevo prisustvo i probudile Meduzu. Persej je na vreme reagovao i uspeo da je obezglavi. Na njegovo zaprepašćenje, iz njenog mrtvog tela izašli su Pegaz i ratnik Hrisaor. To su bila bića koje je Posejdon začeo sa Meduzom. Persej je stavio glavu u čarobni tobolac. Iako je bila mrtva, Meduzin pogled je i dalje bio opasan. Sa njenom glavom odleteo je na jug i pred zalazak sunca spustio se u blizinu dvorca Titana Atlasa. Pošto je ovaj bio jako negostoljubiv prema njemu, on mu je za kaznu pokazao glavu Meduze i pretvorio ga u planinu. Zatim je krenuo prema istoku i preleteo preko Libijske pustinje. Sve to vreme je krv iz Meduzine odrubljene glave kapala po pustinji, gde su se iz nje namnožile zmije otrovnice.[7] Na kraju se vratio kući, otišao do kralja Polidekta i rekao da donosi obećani svadbeni poklon. Kralj i njegova svita su ga obasuli uvredama, pa im je na kraju pokazao Meduzinu glavu i sve ih okamenio. Pošto je spasio majku neželjenog braka, otišao je do hrama boginje Atine i predao joj glavu Meduze.[7]
Galerija slika[uredi | uredi izvor]
-
Meduza - statua. -
Portret Meduze -
Portret Meduze - 1878. godine -
Persej sa glavom Meduze -
Antefiks sa likom Meduze
Nauka[uredi | uredi izvor]
Meduza je počastvovana sledećim naučnim imenima:[8]
- Acanthemblemaria medusa Smith-Vaniz & Palacio 1974
- Apodochondria medusae Ho & Dojiri 1988
- Archimonocelis medusa Curini-Galletti & Cannon 1997
- Atractus medusa Passos 2009[9]
- Australomedusa Russell 1970
- Boeromedusa Bouillon 1995
- Bothrops medusa Sternfeld 1920[9]
- Caput medusae
- Cardiodectes medusaeus Wilson C.B. 1908
- Chama oomedusae Matsukuma 1996
- Cirratulus medusa Johnston 1833
- Coronamedusae
- Csiromedusa Gershwin & Zeidler 2010
- Csiromedusa medeopolis Gershwin & Zeidler 2010
- Discomedusa lobata Claus 1877
- Discomedusae
- Eustomias medusa Gibbs, Clarke & Gomon 1983
- Gorgonocephalus caputmedusae L. 1758
- Gyrocotyle medusarum von Linstow 1903 (taxon inquirendum)
- Halimedusa Bigelow 1916
- Halimedusa typus Bigelow 1916
- Heteronema medusae Skvortzov 1957
- Hoplopleon medusarum K.H. Barnard 1932
- Hyperia medusarum Müller 1776
- Hyperoche medusarum Krøyer 1838
- Leptogorgia medusa Bayer 1952
- Lilyopsis medusa Metschnikoff & Metschnikoff 1871
- Limnomedusae
- Loimia medusa Savigny in Lamarck 1818
- Loimia medusa angustescutata Willey 1905
- Lulworthia medusa (Ellis & Everh.) Cribb & J.W. Cribb 1955
- Lulworthia medusa var. biscaynia Meyers 1957
- Lulworthia medusa var. medusa (Ellis & Everh.) Cribb & J.W. Cribb 1955
- Magnippe caputmedusae Stock 1978
- Medusa Loureiro 1790
- Medusablennius Springer 1966
- Medusaceratops Ryan, Russell & Hartman 2010
- Medusafissurella McLean & Kilburn 1986
- Medusafissurella chemnitzii G. B. Sowerby I 1835
- Medusafissurella dubia Reeve 1849
- Medusafissurella melvilli G. B. Sowerby III 1882
- Medusafissurella salebrosa Reeve 1850
- Mesacanthoides caputmedusae (Ditlevsen 1918) Wieser 1959
- Myxaster medusa Fisher 1913
- Narcomedusae
- Ophioplinthus medusa Lyman 1878
- Phallomedusa Golding, Ponder & Byrne 2007
- Phallomedusa austrina Golding, Ponder & Byrne 2007
- Phallomedusa solida Martens 1878
- Phascolion medusae Cutler & Cutler 1980
- Philomedusa
- Philomedusa vogtii Müller 1860
- Polycirrus medusa Grube 1850
- Polycirrus medusa sakhalinensis Buzhinskaja 1988
- Sarcomella medusa Schmidt 1868
- Stauromedusae
- Stellamedusa Raskoff & Matsumoto 2004
- Stellamedusa ventana Raskoff & Matsumoto 2004
- Stygiomedusa Russell 1959
- Stygiomedusa gigantea Browne 1910
- Thylacodes medusae Pilsbry 1891
- Trachymedusae
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Probably the feminine present participle of medein, "to protect, rule over" (American Heritage Dictionary; compare Medon, Medea, Diomedes, etc.). If not, it is from the same root, and is formed after the participle. OED 2001 revision, s.v.; medein in LSJ.
- ^ as in Hesiod, Theogony 270, and Pseudo-Apollodorus Bibliotheke, 1.10.
- ^ "From Gorgon and Ceto, Sthenno, Euryale, Medusa".
- ^ „Medusa”. Ancient History Encyclopedia. Pristupljeno 16. 4. 2018.
- ^ Bullfinch, Thomas. „Bulfinch Mythology – Age of Fable – Stories of Gods & Heroes”. Arhivirano iz originala 07. 07. 2011. g. Pristupljeno 7. 09. 2007. „...and turning his face away, he held up the Gorgon's head. Atlas, with all his bulk, was changed into stone.”
- ^ „Medusa”. Greek Mythology. Pristupljeno 16. 4. 2018.
- ^ a b v g Grejvs, Robert. Grčki mitovi. Skopje : Tabernakum, 2002. str. 192—195. ISBN 978-9989-937-47-7.
- ^ WoRMS Editorial Board (2023). „World Register of Marine Species”. doi:10.14284/170.
- ^ a b Beolens, Bo; Watkins, Michael; Grayson, Michael (2011). "Medusa", p. 175 in. The Eponym Dictionary of Reptiles. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-1-4214-0135-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Grejvs, Robert (2002). Grčki mitovi. Skopje: Tabernakum. str. 192—195. ISBN 978-9989-937-47-7.
- Servius, In Aeneida vi.289
- Lucan, Bellum civile ix.624–684
- Garber, Marjorie, Vickers, Nancy, The Medusa Reader, Routledge; 1 edition. 2003. ISBN 978-0-415-90099-7..
- Harrison, Jane Ellen (1903) 3rd ed. 1922. Prolegomena to the Study of Greek Religion,: "The Ker as Gorgon"
- London, Jack (1914). The Mutiny of the Elsinore. ISBN 978-0-935180-40-4.
- Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). "Perseus"
- Wilk, Stephen R. (2007). Medusa: Solving the Mystery of the Gorgon. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534131-7.
- Walker, Barbara G. (1996). The Women's Encyclopedia of Myths & Secrets. New Jersey: Castle Books. ISBN 9780785807209.
- Grimal, Pierre (1996). The Dictionary of Classical Mythology. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20102-1.
- Hard, Robin, The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology", Psychology Press, 2004. ISBN 9780415186360.. Google Books.
- Ovid, Metamorphoses, Brookes More, Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
- Ovid. Metamorphoses, Volume I: Books 1–8. Translated by Frank Justus Miller. Revised by G. P. Goold. Loeb Classical Library No. 42. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, 1977, first published 1916. ISBN 978-0-674-99046-3.. Online version at Harvard University Press.
- Seelig, Beth J. (2002). „The Rape of Medusa in the Temple of Athena: Aspects of Triangulation in the Girl”. The International Journal of Psychoanalysis. 83 (4): 895—911. PMID 12204171. doi:10.1516/00207570260172975..
- Tripp, Edward, Crowell's Handbook of Classical Mythology, Thomas Y. Crowell Co; First edition (June 1970). ISBN 069022608X.
- Wilk, Stephen R. (2007). Medusa: Solving the Mystery of the Gorgon. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534131-7.
- Hesiod, Theogony, 270 (text)
- Apollodorus, The Library, book II, part iv, no. 2-3 (text)
- Aeschylus, Prometheus Bound, 790–801 (text)
- Ovid, Metamorphoses iv. 774–785, 790–801 (text)
- Homer, The Iliad, Book 5, line 741 (text); book 8, line 348 (text); book 11, line 36 (text)
- Homer, The Odyssey, Book 11, line 635 (text)
- Euripides, Ion, lines 1003–1023 (text)
- Apollonius Rhodius, Argonautica, book 4, line 1515 (text)
- Publius "Virgil" Maro, Aeneid vi.289 (text)
- Lucan, The Civil War, book ix.624–684 (text)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ancient coins depicting Medusa
- "Medusa in Myth and Literary History" – English.uiuc.edu Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2008)
- On the Medusa of Leonardo da Vinci in the Florentine Gallery, by Percy Bysshe Shelley
- Theoi Project, Medousa & the Gorgones References to Medusa and her sisters in classical literature and art
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
