Melilja

Iz projekta Википедија

Koordinate: 35° 16' 57" SG Š; 2° 56' 51" ZGD

Autonomni grad Melilja


zastava	grb

Površina

20 km²

Stanovništvo
- Ukupno (2005)
- Gustina

66.871
3.343,55 st./km²

Statut autonomije

14. mart 1995.

ISO 3166-2

ES-ML

Zastupljenost u
parlamentu
- Kongres
- Senat

1 poslaničkih mesta
2 poslaničkih mesta

Ciudad Autónoma de Melilla

Svetionik kod Melilje

Mapa Melilje, Španija

Melilja (šp. Melilla) je autonomni grad u Španiji i španska enklava na mediteranskoj obali severne Afrike. Španiji pripada od 1497. Tradicionalno se smatrala delom Andaluzije, a pre 1995. bila je deo provivincije Malaga. Od 1995 je autonomni grad. Prema statističkim podacima iz 2006. ima 63.670 stanovnika.

[uredi] Politički status

Maroko polaže pravo na Melilju i Seutu i mala španska ostrva duž obale Afrike. Poziva se na sličan teritorijalni zahtev Španije da dobije britansku koloniju Gibraltar. Španska vlada i stanovništvo Seute i Melilje odbijaju marokanski zahtev. Navode da poređenje sa Giraltarom nije odgovarajuće. Seuta i Melilja su po njima integralni delovi Španije, što nije slučaj sa Gibraltarom, koji je krunska kolonija i nikad nije bio deo teritorije Velike Britanije sem kao kolonija.

[uredi] Ekonomija

Glavni izvor prihoda su ribolov i industrija prerade ribe i morskih plodova. Prekogranična trgovina, legalna i ilegalna predstavljaju drugi značajan izvor prihoda. Melilja je povezana sa Španijom brodovima i avionima, a ekonomski je povezana i sa Marokom. Većinu voća i povrća uvozi iz Maroka.

[uredi] Istorija

Melilja je najpre bila feničansko naselje, a kasnije od Kartagine. U doba Kartagine, Melilja je poznata pod imenom Rusadir. Kasnije je postala deo rimske provincije Mavretanija Tingitana. Melilja je kasnije bila pod vlašću Vandala,Vizantije, Vizigota i Mavara. Ponovo je postala španska 1497.

Španska teritorija oko Melilje određivala se nekoliko puta ugovorima sa Marokom — 1859, 1860 i 1861. i 1894. U kasnom 19. veku, kako se širio španski uticaj, tako je Melilja bila jedini ovlašteni centar za trgovinu na obali Rifa. Značaj trgovine je rastao. Najviše se uvozila kozja koža, jaja i vosak, a izvozio se čaj, šećer, sveće i pamučni proizvodi. Španci su imali mnogo problema sa okolnim plemenima, posebno sa nezavisnim berberskim plemenima, koja jedva da su priznavala vlast sultana od Maroka. Učestali su bili i piratski napadi na španske brodove. Rifski Berberi su 1893. napali Melilju i opsedali su je. Time je započeo Prvi Rifski rat, koji je trajao do aprila 1894. Španija je morala da angažuje 25.000 vojnika. U rat se uključio i sultan od Maroka. Španija je pobedila, pa je dobila i zaleđe Melilje, a Maroko je morao da plaća ratnu odštetu i imao je obavezu da pacificira plemena oko Melilje.

Drugi Rifski rat izbio je 1909. Dve kompanije pod zaštitom poglavara Rifa su 1908. započele rad na rudnicima olova i gvožđa na oko 20 kilometara od Melilje. Gradila se pruga prema tim rudnicima. Izbila je pobuna protiv poglavara Rifa i tada su napadnuti rudnici, koji su ostali zatvoreni do juna 1909. U julu 1909. je ubijeno nekoliko pružnih radnika iz Evrope. Zbog toga je izbio Drugi Rifski rat između Španije i Berbera. Španci su sa 22.000 vojnika 1910. ponovo pokorili plemena Rifa i otvorili rudnike. Neprijateljstva su ponovo izbila 1911. Abd-el-Krim je Špancima naneo težak poraz. Rif nije bio pokoren sve do 1927. Fransisko Franko je Melilju koristio kao odskočnu dasku odakle je započeo pobunu 1936.

[uredi] Društvo

Melilja je važila za multikulturno društvo. Hrišćanska većina od 65 % se stalno smanjuje, a broj muslimana se povećava i sad iznosi oko 30 %. Broj Jevreja se takođe stalno smanjuje. Pred Drugi svetski rat bilo je 20 % Jevreja, a sad ih ima samo 2%.

[uredi] Imigracija

Postoji značajan pritisak afričkih ilegalnih imigranata, koji pokušavaju da uđu u Melilju, koja je deo Evropske Unije na tlu Afrike, što redstavlja poseban i veoma ozbiljan problem kako za Španiju, tako i za Evropsku uniju, kako u pravnom, tako i u humanitarnom smislu, jer imigranti koji uspeju da stignu do granice su iscrpljeni, izgladneli, dehidrirani i zabrinjavajućeg zdravstvenog stanja koji je posledica iscrpljujućeg višednevnog puta preko Sahare.

Na granici se nalazi šest metara visoka dupla ograda sa osmatračkim tornjevima. Posebna granična policija čuva granicu. Ipak imigranti uspevaju da ilegalno uđu u Melilju. Planira se ojačanje granice detekcionim spravama, raspršivačima suzavca, radarima, noćnim video kamerama. Oktobra 2005. oko 700 migranata iz subsaharske Afrike pokušalo je da uđe u Melilju. Na mnoge od njih je pucala u leđa marokanska žandarmerija. Amnesti internešenal (engl. Amnestz international) je optužio marokansku vladu da je 500 ilegalnih imigranata poslala u pustinju bez hrane i vode.