Menstruacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šema menstrualnog ciklusa

Menstruacija ili period je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije.[1] Rezultat ovulacije je i proizvodnja hormona estrogena i progesterona koji se „pripremaju“ za oplodnju jajne ćelije i trudnoću.[2] Ukoliko oplodnja izostane Grafov folikul jajne ćelije puca, nivo hormona pada i nastaje ljuštenje materice. Krv i oljušteno tkivo materice izbacuju se kroz rodnicu, što se naziva menstruacija ili još i menzis ili mesečnica.[2][3] Krvarenje obično traje oko 2 do 7 dana.[2] Menstruacija prestaje da se javlja nakon menopauze, do koje dolazi između 45 i 55 godine života.[4] Periodi se isto tako prekidaju tokom trudnoće i tipično se ne nastavljaju tokom prvih meseci dojenja

Do 80% žene izveštava o postojanju nekog vida simptomima pre menstruacije.[5] Uobičajeni znaci i simptomi obuhvataju akne, osetljive grudi, nadimanje, osećaj umora, iritabilnost, i promene raspoloženja.[6] Oni mogu da ometaju normalan život, zbog čega se kvalifikuju kao predmenstrualni sindrom, kod 20 do 30% žena.[5] Kod 3 do 8%, simptomi su ozbiljni.[5]

Gubitak perioda, poznat kao amenoreja, je kad se periodi ne jave do uzrasta od 15 godina ili kada su odsutni 90 dana.[2] Drugi problemi sa menstrualnim ciklusom obuhvataju bolne periode i abnormalno krvarenje, kao što je krvarenje između perioda ili teško krvarenje.[2] Menstruacija kod drugih životinja se javlja kod primata (čovekolikih majmuna i majmuna).[7][8]

Početak i učestalost[uredi | uredi izvor]

Dijagarm ilustruje kako se obloga materica izgrađuje i razlaže tokom menstrualnog ciklusa.

Prvi menstrualni period se javlja nakon pojave pubertalnog rasta i naziva se menarha. Prosečni uzrast pojave menarhe je 12 do 15 godina.[1][9] Međutim, proces može da počne i već u osmoj godini.[2] Prosečni uzrast prve menstruacije je generalno kasnije u svetu u razvoju, i ranije u razvijenom svetu.[3] Prosečni uzrast pojave menarhe se u maloj meri promenio u Sjedinjenim Državama od 1950-tih.[3]

Menstruacija je najvidnija faza menstrualnog ciklusa i njen početak se koristi kao marker između ciklusa. Prvi dan menstrualnog krvarenja je dan koji se koristi za zadnji dan prethodnog menstrualnog perioda. Tipični vremenski razpon između prvog dana jednog perioda i prvog dana sledećeg je 21 do 45 dana kod mlade žene, i 21 do 31 dana kod odraslih (u proseku 28 dana).[2][3]

Perimenopauza je kada plodnost kod žene opada, i menstruacija se javlja manje redovno u godinama koje neposredno prethode završnom menstrualnom periodu, kada žena prestaje da menstruira u potpunosti i više nije plodna. Medicinska definicija menopauze je jedna godina bez perioda i tipično se javlja pri uzrastu od između 45 i 55 godina u Zapadnim zemljama.[4][10]‍:p. 381

Tokom trudnoće i tokom jednog perioda nakon porođaja, ne dolazi do menstruacije; to stanje je poznato kao amenoreja. Ako se menstruacija ne nastavi, plodnost je niska tokom laktacije. Prosečna dužina postpartum amenoreje je duža kad se slede izvesne prakse dojenja; ovo se može namerno činiti kao vid kontrole rađanja.

Menstruacioni ciklus[uredi | uredi izvor]

Hormoni koji su svojstveni ženskom telu su progesteron i estrogen, a stvaraju se u jajnicima.[10] U pubertetu se njihova proizvodnja odvija pod uticajem dve supstance. To su folikostimulirajući hormon (FSH) i lutenizirajući hormon (LH), koji nastaju u hipofizi. Na početku menstrualnog ciklusa stvara se povećana količina FSH što dovodi do sazrevanja 20 jajnih ćelija u jajniku. Istovremeno i LH ulazi u krvotok, dolazi do jajnika i podstiče ih da luče hormon estrogen. Estrogen sa svoje strane utiče na rast endometrijuma, priprema ga da primi oplođeno jajašce i stvara uslove za dalji razvoj materice i dojki u koliko dođe do začeća. Pod dejstvom LH i estrogena jajna ćelija sazreva i oslobađa se, a ovaj proces naziva se ovulacija. Obično se oslobađa samo jedna jajna ćelija, mada se može desiti da se oslobodi više ćelija. Ako u tom slučaju dođe do oplodnje nastaju blizanci, trojke ili višestruke trudnoće.

Nakon ovulacije od folikula u kome se jajna ćelija nalazila stvara se privremena endokrina žlezda- žuto telo – koje izlučuje hormon progesteron. U koliko ne dođe do začeća, žuto telo propada i nestaje, a zbog nedostatka progesterona dolazi do odrubljivanja endometrijuma koji odlazi sa menstrualnom krvlju, označavajući kraj ciklusa.

Menstruacioni ciklus prosečno traje 28 dana. Ovulacija se uvek dešava 14 dana pre menstruacije i obično traje dva do sedam dana. Tokom menstruacije može doći do bolova poput stomaka, glave i donjeg dela leđa.

Poremećaji menstruacije[uredi | uredi izvor]

  • Neredovne menstruacije: Nakon prve menstruacije moguće je da narednih par menstruacija bude neredovno sve dok se hormonalni sistem potpuno ne razvije. Poremećaj nivoa hormona pred menopauzu takođe dovodi do neredovnih ciklusa. Emocije u velikoj meri mogu da utiču na na hormone koji regulišu ovaj ciklus tako da stres može da izazove poremećaj menstruacije. Smatra se da ne postoji apsolutno redovan menstrualni ciklus (osim kod žena koje uzimaju kontraceptivne pilule).
  • Izostanak menstruacije (amenoreja): Potpuni izostanak menstruacije je vrlo redak i može imati različite uzroke. Ponekad himen potpuno zatvara vaginu i sprečava izlivanje menstrualne krvi zbog čega dolazi do bolova i otoka. U drugim slučajevima izostanak je u vezi sa nepravilnim razvojem materice. Izostanak takođe mogu da izazovu: stres, nagli gubitak telesne težine, dugotrajna oboljenja, ciste. Menopauza je takođe razlog izostanka menstruacije.
  • Obilne menstruacije (menoragije): Menstruacija koja traje duže od 8 dana i dovodi do obilnog krvarenja svetlocrvene boje sa ugrušcima smatra se poremećenom. Obično su uzrok tome fibriomi-tumori materice koji imaju vlaknastu građu. Infekcije materice i jajovoda, kao i upotreba intrauteralnih kontraceptivnih sredstava takođe mogu biti uzrok menoragije.
  • Krvarenja između menstruacija (metroragija): Može se javljati u različitim oblicima od tačkastih do obilnih krvarenja. Uzrok ovome mogu biti intrauteralna kontraceptivna sredstva, pilule za kontracepciju, tumori grlića i materice.
  • Bolne menstruacije (dismenoreja): One su mnogo češće kod žena koje nisu rađale. Bolovi se obično javljaju neposredno pre ili na samom početku menstruacije i traju jedan do dva dana kada je krvarenje najobilnije. Ako dismenoreja nije posledica nekog oboljenja, onda je ona izazvana prekomernom proizvodnjom prostaglandina. To je primarna dismenoreja. Sekundarna dismenoreja započinje dva ili više dana pre dobijanja menstruacije, pogoršava se tokom menstruacije i traje duže od primarne. Uzrok ovom oboljenju može da bude infekcija organa male karlice ili neko drugo oboljenje pa je najbolje obratiti se lekaru.
  • PMS (predmenstrualni sindrom): predstavlja cikličnu pojavu različitih vrsta tegoba koje se obično kod žena javljaju 5-10 dana pred dobijanje menstruacije. Simptomi su vrlo različiti kao i njihova učestalost. Najčešći simptomi su: nervoza, razdražljivost, pojačana psihička osetljivost, plačljivost, stalan osećaj gladi, naduvenost, naduvenost grudi, pojačana želja za slatkišima. Uz njih se često javljaju: akne, glavobolja, grlobolja, mučnina, trapavost, osip, bolovi u krstima... Oni nestaju prvog dana menstrualnog krvarenja. Ne postoji konkretan lek za PMS jer kod svake žene su problemi individualni, ali je utvrđeno da kod žena koje su posebno osetljive i imaju izražen PMS pomaže način ishrane. U periodu PMS trebalo bi izbegavati kafu i sve druge proizvode koji sadrže kofein, suviše slanu hranu jer zadržava vodu u organizmu i pojačava osećaj nadutosti, alkohol i hladne napitke, a unositi što više voća i povrća i što je moguće lakšu hranu. Računa se da više od 70% žena pate od predmenstrualnog sindroma. Stres je jedan od važnih uzroka i pod njegovim uticajem je najizraženiji dok su promene pre menstruacije gotovo neprimetne ukoliko žene borave u mirnoj okolini.

Uticaji na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Predmenstrualni sindrom

Kod većine žena, razne fizičke promene dovode do fluktuacija nivoa hormona tokom menstrualnog ciklusa. Ovim su obuhvaćene mišićne kontrakcije materice (menstrualni grčevi) koje mogu da prethode ili prate menstruaciju. Neke mogu da uoče zadržavanje vode, promene u polnom nagonu, umor, osetljivost dojki ili mučninu. Oticanje dojki i nelagodnost mogu biti uzrokovani zadržavanjem vode tokom menstruacije.[11] Obično su takve senzacije blage, i mnoge žene primećuju vrlo malo fizičkih promena povezanih sa menstruacijom. Zdrava ishrana, redukovana konzumacija soli, kafeina i alkohola, i redovno vežbanje mogu da budu efektivni vidovi kontrole dela simptoma.[12] Ozbiljni simptomi koji ometaju dnevne aktivnosti i funkcionisanje mogu se dijagnozirati kao premenstrualni disforični poremećaj. Simptomi pre menstruacije su poznati kao premenstrualna molimina.

Grčevi[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Dismenoreja

Mnoge žene doživljavaju bolne grčeve, takođe poznate kao dismenoreja, tokom menstruacije.[13] Bol proizilazi iz ishemije i mišićnih kontrakcija. Spiralne arterije u sekretornom endometrijumu se kontrahuju, što dovodi do ishemije sekretornog endometrijuma. Ovo omogućava ljuštenje obloge materice. Miometrijum se kontrahuje spazmodično kako bi se gurnula menstrualna tečnost kroz grlić i izvan vagine. Kontrakcije su posredovane oslobađanjem prostaglandina.

Bolni menstrualni grčevi koji su rezultat prekomernog otpuštanja prostaglandina se nazivaju primarnom dismenorejom. Primarna dismenoreja obično počinje godinu ili dve nakon menarha, obično sa početkom ovulacionih ciklusa.[14] Tretmani usmereni na mehanizam bola uključuju nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) i hormonske kontraceptive. NSAID klasa lekova inhibira produkciju prostaglandina. Uz dugotrajno lečenje, hormonska kontrola rađanja smanjuje količinu uterinskog fluida/tkiva izbačenog iz materice. To dovodi do kraće, manje bolne menstruacije.[15] Ovi lekovi su tipično efektivniji od tretmana čija meta nije izvor bola (npr. acetaminofen).[16] Faktori rizika za primarnu dismenoreju obuhvataju: menarhu u ranom uzrastu, duge i teške menstrualne periode, pušenje, i porodičnu istoriju dismenoreje.[14] Redovna fizička aktivnost može da ograniči ozbiljnost materičnih grčeva.[14]

Za mnoge žene, primarna dismenoreja postepeno se povlači u kasnijem životnom dobu. Pokazano je da trudnoća umanjuje jačinu dismenoreja, kad se menstruacije nastave. Međutim, dismenoreja se isto tako može nastaviti sve do menopauze. Kod 5–15% žena sa dismenorejom simptomi su dovoljno ozbiljni da ometaju dnevne aktivnosti.[14]

Sekundarna dismenoreja je dijagnoza koja se daje kad je menstruacioni bol sekundarni uzrok za drugi poremećaj. Stanja koja uzrokuju sekundarnu dismenoreju obuhvataju endometriozu, fibrozu materice, i materičnu adenomiozu. U retkim slučajevima su kongenitalne malformacije, kontracepcijska spirala, pojedini tipovi kancera, i karlične infekcije uzroci sekundarne dismenoreje.[14] Simptomi obuhvataju bol koji se širi na kukove, donji deo leđa i butine, mučninu i često dijareju ili konstipaciju.[17] Ako se bol javlja između menstrualnih perioda, traje duže od prvih nekoliko dana u periodu, ili nije adekvatno ublažen korišćenjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili hormonskih kontraceptiva, žena bi trebalo da bude progledana za sekundarne uzroke dismenoreje.[10]‍:p. 379

Kada se jak karlični bol i krvarenje naglo jave ili pogoršaju tokom ciklusa, žena ili devojka treba da bude pregledana za vanmateričnu trudnoću i spontani pobačaj. Ova evaluacija počinje testom za trudnoću i to treba da bude urađeno čim se pojavi neuobičajeni bol, jer vanmaterična trudnoća može da bite opasna po život.[18]

U nekim slučajevima, jači fizički i emocioni ili psihološki osećaji mogu da ometaju normalne aktivnosti, i da dovedu do menstruacionog bola (dismenoreje), migrenskih glavobolja, i depresije. Dismenoreja ili jak materični bol je posebno često zastupljen kod mladih žena (jedna studija je utvrdila da 67,2% devojaka uzrasta 13–19 doživljava taj bol).[19]

Lekovi iz nesteroidne antiinflamatorne klase se obično koriste za olakšavanje menstrualnih grčeva. Poznato je da neki biljni čajevi takođe mogu da pomognu.[20]

Raspoloženje i ponašanje[uredi | uredi izvor]

Neke žene doživljavaju emotivne poremećaje počevši od jedne ili dve nedelje pre svog perioda, i to prestaje ubrzo nakon početka perioda.[6] Simptomi mogu da obuhvataju mentalnu napetost, razdražljivost, emocionalnu labilnost, i nalete plakanja. Može doći do problema sa koncentracijom i memorijom.[6] Isto tako se mogu javiti depresija ili strepnja.[6] Ovo je deo predmenstrualnog sindroma i procenjuje se da se javlja kod 20 do 30% žena. Kod 3 do 8% ove pojave su veoma jako izražene.[5]

Ozbiljniji simptomi anksioznosti ili depresije mogu biti znaci premenstrualnog disforičnog poremećaja. U retkim slučajevima kod podložnih osoba menstruacija može da bude podsticaj za mentalnu psihozu.

Ekstremni psihološki stres isto tako može da uzrokuje periode zaustavljanja menstruacije.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Women's Gynecologic Health. Jones & Bartlett Publishers. 2011. str. 94. ISBN 9780763756376. 
  2. ^ a b v g d đ e „Menstruation and the menstrual cycle fact sheet”. Office of Women's Health. 23. 12. 2014. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. Pristupljeno 25. 6. 2015. 
  3. ^ a b v g American Academy of Pediatrics Committee on, Adolescence; American College of Obstetricians and Gynecologists Committee on Adolescent Health, Care; Diaz, A; Laufer, MR; Breech, LL (2006). „Menstruation in girls and adolescents: using the menstrual cycle as a vital sign.”. Pediatrics. 118 (5): 2245—50. PMID 17079600. S2CID 37802775. doi:10.1542/peds.2006-2481. 
  4. ^ a b „Menopause: Overview”. www.nichd.nih.gov. 28. 6. 2013. Pristupljeno 8. 3. 2015. 
  5. ^ a b v g Biggs, WS; Demuth, RH (15. 10. 2011). „Premenstrual syndrome and premenstrual dysphoric disorder.”. American Family Physician. 84 (8): 918—24. PMID 22010771. 
  6. ^ a b v g „Premenstrual syndrome (PMS) fact sheet”. Office on Women's Health. 23. 12. 2014. Arhivirano iz originala 28. 6. 2015. g. Pristupljeno 23. 6. 2015. 
  7. ^ Lopez, Kristin H. (2013). Human Reproductive Biology. Academic Press. str. 53. ISBN 9780123821850. Arhivirano iz originala 21. 6. 2015. g. 
  8. ^ Martin, RD (2007). „The evolution of human reproduction: a primatological perspective”. Am. J. Phys. Anthropol. Suppl 45: 59—84. PMID 18046752. S2CID 44416632. doi:10.1002/ajpa.20734. 
  9. ^ Karapanou, O.; Papadimitriou, A. (2010). „Determinants of menarche.”. Reprod Biol Endocrinol. 8: 115. PMC 2958977 Slobodan pristup. PMID 20920296. doi:10.1186/1477-7827-8-115. 
  10. ^ a b v Ziporyn, Karen; J. Carlson Stephanie; A. Eisenstat, Terra (2004). The new Harvard guide to women's health. Cambridge, Mass: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01343-8. 
  11. ^ Price WA, Giannini AJ (1983). „Binge eating during menstruation”. The Journal of Clinical Psychiatry. 44 (11): 431. PMID 6580290. 
  12. ^ „Water retention: Relieve this premenstrual symptom”. Mayo Clinic. Arhivirano iz originala 25. 9. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  13. ^ Ju, Hong; Jones, Mark; Mishra, Gita (1. 1. 2014). „The Prevalence and Risk Factors of Dysmenorrhea”. Epidemiologic Reviews (na jeziku: engleski). 36 (1): 104—113. ISSN 0193-936X. PMID 24284871. doi:10.1093/epirev/mxt009. Arhivirano iz originala 25. 6. 2016. g. 
  14. ^ a b v g d „Dysmenorrhea - Gynecology and Obstetrics”. Merck Manuals Professional Edition. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. 
  15. ^ Miller, Leslie; Notter, Katherine M. (novembar 2001). „Menstrual Reduction With Extended Use of Combination Oral Co... : Obstetrics & Gynecology”. Obstetrics & Gynecology. LWW Journals. 98 (5 Part 1): 771. Arhivirano iz originala 9. 11. 2013. g. 
  16. ^ Marjoribanks, Jane; Ayeleke, Reuben Olugbenga; Farquhar, Cindy; Proctor, Michelle (30. 7. 2015). „Nonsteroidal anti-inflammatory drugs for dysmenorrhoea”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015 (7): CD001751. ISSN 1469-493X. PMC 6953236 Slobodan pristup. PMID 26224322. doi:10.1002/14651858.CD001751.pub3. 
  17. ^ „Period makeovers: Fixes for heavy bleeding, cramps, PMS - CNN.com”. CNN. 25. 9. 2007. Arhivirano iz originala 26. 6. 2015. g. 
  18. ^ „Ectopic Pregnancy Clinical Presentation: History, Physical Examination”. emedicine.medscape.com. Arhivirano iz originala 29. 3. 2013. g. 
  19. ^ Sharma P, Malhotra C, Taneja DK, Saha R (2008). „Problems related to menstruation amongst adolescent girls”. Indian J Pediatr. 75 (2): 125—9. PMID 18334791. S2CID 58327516. doi:10.1007/s12098-008-0018-5. 
  20. ^ Gayle, A. Alleman (15. 2. 2007). „Herbal Remedies for Menstruation”. howstuffworks. Pristupljeno 9. 4. 2018. 
  21. ^ Meczekalski, B; Katulski, K; Czyzyk, A; Podfigurna-Stopa, A; Maciejewska-Jeske, M (novembar 2014). „Functional hypothalamic amenorrhea and its influence on women's health.”. Journal of Endocrinological Investigation. 37 (11): 1049—56. PMC 4207953 Slobodan pristup. PMID 25201001. doi:10.1007/s40618-014-0169-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Menstruacija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Менструација&oldid=27549966”