Menstruacija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Shema menstrualnog ciklusa

Menstruacija je ciklično krvarenje iz materice koje nastaje kao posledica ovulacije. Rezultat ovulacije je i proizvodnja hormona estrogena i progesterona koji se „pripremaju“ za oplodnju jajne ćelije i trudnoću. Ukoliko oplodnja izostane Grafov folikul jajne ćelije puca, nivo hormona pada i nastaje ljuštenje materice. Krv i oljušteno tkivo materice izbacuju se kroz rodnicu, što se naziva menstruacija ili još i menzis ili mesečnica.

Menstruacioni ciklus[uredi]

Hormoni koji su svojstveni ženskom telu su progesteron i estrogen, a stvaraju se u jajnicima. U pubertetu se njihova proizvodnja odvija pod uticajem dve supstance. To su folikostimulirajući hormon (FSH) i lutenizirajući hormon (LH), koji nastaju u hipofizi. Na početku menstrualnog ciklusa stvara se povećana količina FSH što dovodi do sazrevanja 20 jajnih ćelija u jajniku. Istovremeno i LH ulazi u krvotok, dolazi do jajnika i podstiče ih da luče hormon estrogen. Estrogen sa svoje strane utiče na rast endometrijuma, priprema ga da primi oplođeno jajašce i stvara uslove za dalji razvoj materice i dojki u koliko dođe do začeća. Pod dejstvom LH i estrogena jajna ćelija sazreva i oslobađa se, a ovaj proces naziva se ovulacija. Obično se oslobađa samo jedna jajna ćelija, mada se može desiti da se oslobodi više ćelija. Ako u tom slučaju dođe do oplodnje nastaju blizanci, trojke ili višestruke trudnoće.

Nakon ovulacije od folikula u kome se jajna ćelija nalazila stvara se privremena endokrina žlezda- žuto telo – koje izlučuje hormon progesteron. U koliko ne dođe do začeća, žuto telo propada i nestaje, a zbog nedostatka progesterona dolazi do odrubljivanja endometrijuma koji odlazi sa menstrualnom krvlju, označavajući kraj ciklusa.

Menstruacioni ciklus prosečno traje 28 dana. Ovulacija se uvek dešava 14 dana pre menstruacije i obično traje dva do sedam dana.

Poremećaji menstruacije[uredi]

  • Neredovne menstruacije: Nakon prve menstruacije moguće je da narednih par menstruacija bude neredovno sve dok se hormonalni sistem potpuno ne razvije. Poremećaj nivoa hormona pred menopauzu takođe dovodi do neredovnih ciklusa. Emocije u velikoj meri mogu da utiču na na hormone koji regulišu ovaj ciklus tako da stres može da izazove poremećaj menstruacije. Smatra se da ne postoji apsolutno redovan menstrualni ciklus (osim kod žena koje uzimaju kontraceptivne pilule).
  • Izostanak menstruacije (amenoreja): Potpuni izostanak menstruacije je vrlo redak i može imati različite uzroke. Ponekad himen potpuno zatvara vaginu i sprečava izlivanje menstrualne krvi zbog čega dolazi do bolova i otoka. U drugim slučajevima izostanak je u vezi sa nepravilnim razvojem materice. Izostanak takođe mogu da izazovu: stres, nagli gubitak telesne težine, dugotrajna oboljenja, ciste. Menopauza je takođe razlog izostanka menstruacije.
  • Obilne menstruacije (menoragije): Menstruacija koja traje duže od 8 dana i dovodi do obilnog krvarenja svetlo crvene boje sa ugrušcima smatra se poremećenom. Obično su uzrok tome fibriomi-tumori materice koji imaju vlaknastu građu. Infekcije materice i jajovoda, kao i upotreba intrauteralnih kontraceptivnih sredstava takođe mogu biti uzrok menoragije.
  • Krvarenja između menstruacija (metroragija): Može se javljati u različitim oblicima od takčastih do obilnih krvarenja. Uzrok ovome mogu biti intrauteralna kontraceptivna sredstva, pilule za kontracepciju, tumori grlića i materice.
  • Bolne menstruacije (dismenoreja): One su mnogo češće kod žena koje nisu rađale. Bolovi se obično javljaju neposredno pre ili na samom početku menstruacije i traju jedan do dva dana kada je krvarenje najobilnije. Ako dismenoreja nije posledica nekog oboljenja, onda je ona izazvana prekomernom proizvodnjom prostaglandina. To je primarna dismenoreja. Sekundarna dismenoreja započinje dva ili više dana pre dobijanja menstruacije, pogoršava se tokom menstruacije i traje duže od primarne. Uzrok ovom oboljenju može da bude infekcija organa male karlice ili neko drugo oboljenje pa je najbolje obratiti se lekaru.
  • PMS (predmenstrualni sindrom): predstavlja cikličnu pojavu različitih vrsta tegoba koje se obično kod žena javljaju 5-10 dana pred dobijanje menstruacije. Simptomi su vrlo različiti kao i njihova učestalost. Najčešći simptomi su: nervoza, razdražljivost, pojačana psihička osetljivost, plačljivost, stalan osećaj gladi, naduvenost, naduvenost grudi, pojačana želja za slatkišima. Uz njih se često javljaju: akne, glavobolja, grlobolja, mučnina, trapavost, osip, bolovi u krstima... Oni nestaju prvog dana menstrualnog krvarenja. Ne postoji konkretan lek za PMS jer kod svake žene su problemi individualni, ali je utvrđeno da kod žena koje su posebno osetljive i imaju izražen PMS pomaže način ishrane. U periodu PMS trebalo bi izbegavati kafu i sve druge proizvode koji sadrže kofein, suviše slanu hranu jer zadržava vodu u organizmu i pojačava osećaj nadutosti, alkohol i hladne napitke, a unositi što više voća i povrća i što je moguće lakšu hranu. Računa se da više od 70% žena pate od predmenstrualnog sindroma. Stres je jedan od važnih uzroka i pod njegovim uticajem je najizraženiji dok su promene pre menstruacije gotovo neprimetne ukoliko žene borave u mirnoj okolini.

Spoljašnje veze[uredi]