Merenge

Merenge
Parovi plešu merenge u plesnoj školi
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Merenge
Mesto	Dominikanska Republika
Kriterijum	Nematerijalno kulturno nasleđe:
Referenca	1162
Upis	2016. (11. sednica)
Veb-sajt	https://ich.unesco.org/en/RL/music-and-dance-of-the-merengue-in-the-dominican-republic-01162

Par pleše merenge

Merenge (šp. Merengue) je nacionalni ples Dominikanske Republike i Haitija. Postoje dve verzije o tome kako je nastao taj ples. Jedna teza zastupa mišljenje da je merenge ples robova koji su bili vezani lancima i da su u nuždi vukli jednu nogu dok su sekli šećernu trsku uz ritam bubnjeva. Druga priča zastupa tezu prema kojoj se neki junak iz jedne od mnogobrojnih revolucija u Dominikanskoj Republici u rodno selo vratio ranjen u nogu. Njegovi seljani dočekali su ga uz dobrodošlicu te su iz saosećanja svi plesali kao da šepaju, odnosno vukli su jednu nogu.

Godine 2016. merenge ples i muzika uz koju se izvodi uvršteni su na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta.

Na Haitiju sličan ples zove se (šp. Meringue). Moguće je to da je ples dobio naziv prema slatkom jelu od šećera i belanaca, i to zbog svog jednostavnog i penušavog karaktera ili zbog njegovog preciznog i kratkog ritma. U Sjedinjenim Američkim Državama merenge se prvi put pojavio u Njujorku.

Opis merenge plesa

Postoji nekoliko varijanti merengea kao vrste muzike. Tempo ima mnogo varijacija, a Dominikanci uživaju u oštrom ubrzavanju. U klubovima i restoranima na plesnom podijumu najviše se ceni raspored koji kreće od sporog bolera, kojeg razbija merenge koji se postepeno spaja sa jasnim i brzim džajvom. Merenge koji se pleše na plesnim večerima i u školama je sporiji i ima prilagođene pokrete bokovima.

Merenge je kombinacija dva plesa, i to afričkog plesa i francuskog menueta sa kraja 18. veka i s početka 19. veka. Naime, afrički robovi videli su balove u velikim kućama i kada su oni imali svoje festivale počeli su oponašati plesove gospodara. Plesovi Evropljana nisu im bili zanimljivi jer su bili dosadni i mirni, pa su robovi vremenom dodali specijalni dodatak, odnosno dodali su lagani poskok uz ritam bubnjeva.

Izvorni merenge nije se plesao u parovima nego je to bilo svojevrsno kolo u kojem su muškarci i žene bili okrenuti jedni prema drugima i držali su se rukama. Nisu se previše približavali jedno drugom. Izvorni pokreti plesa bili su samo trešenje ramenima i brzi korak. Nije bilo napadnih pokreta bokova kao danas, jer afrički plesovi ne poznaju pokrete bokovima.

U stvari, afrički plesovi nemaju komplikovanih koraka i pokreta rukama. Nema ni primitivnog seksualnog trešenja bokovima. U današnje vreme izvorni merenge preživljava samo u ruralnim područjima Dominikanske Republike. Tradicionalna forma merengea se promenila. Od svojih početaka merenge se izvodio instrumentima koje je posedovala zajednica te se bilo lako dočepati tresa i kuatra.

Merenge se pleše u paru u položaju kao za valcer i sastoji se od koraka u stranu. Taj korak naziva se (šp. „paso de la empalizada“) ili (engl. „stick-fence step“). Par se može okretati u smeru kazaljke na satu ili suprotno od njega. Takav merenge naziva se (šp. „merengue de salón“) i u njemu se par nikada ne razdvaja. Postoji i (šp. „merengue de figura“) u kojem plesači okrete rade samostalno, ali nikada ne puštaju partnerovu ruku. Muzika merengea je 2/4 ritma.

Ovaj ples je dobra osnova za ostale latino plesove jer tu plesači nauče prenos težine, rad bokovima, kretanje, ritam. Ne postoji osnovni korak koji se uči, već se može kretati u svim pravcima i raditi solo ili zajednički okreti. Ovaj način plesanja mnogo olakšava izvođenje figura jer praktično samo to i treba učiti. Skoro sve figure u salsi mogu se igrati i u merengeu. Merenge ples uči se u svim školama plesa.