Meri II Engleska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Meri II od Engleske
Lični podaci
Datum rođenja(1662-04-30)30. april 1662.
Mesto rođenjaLondon, Engleska
Datum smrti28. decembar 1694.(1694-12-28) (32 god.)
Mesto smrtiPalata Kensingtn, Engleska
Porodica
SupružnikVilijam III Oranski
RoditeljiDžejms II Stjuart
Ana Hajd
DinastijaStjuart
Kraljica Engleske, Škotske i Irske
Period13. februar 1689 − 28. decembar 1694.
PrethodnikDžejms II Stjuart
NaslednikVilijam III Oranski

Meri II (engl. Mary II of England; palata Sent Džejms, London, 30. aprila 1662— palata Kensington, 28. decembar 1694) je bila kraljica Engleske, Irske i Škotske.

Na vlast je došla nakon Slavne revolucije 1689. godine kada su pristalice protestantizma svrgnuli sa vlasti njenog oca, kralja Džejmsa II nakon čega je vladala zajedno sa svojim suprugom Vilijamom III Oranskim. Meri, iako je na papiru imala vlast u svojim rukama prepustila ju je svom suprugu. Nakon njene smrti 1694. Vilijam III Oranski vlada sam.

Rođenje i život do vladavine[uredi | uredi izvor]

Meri se rodila u palati Sent Džejms 30. aprila 1662. godine kao najstarija kćer kralja Džejmsa II i njegove najstarije supruge Ane Hajd (engl. Anne Hyde). Merin stric bio je engleski kralj Čarls II a deda Edvard Hajd (engl. Edward Hyde), prvi grof od Klarendona i Čarlsov prvi savetnik. Iako je njena majka rodila osmoro dece Meri i Ana su jedine preživele. Njihov otac Džejms, tada vojvoda od Jorka preobratio se u katolicizam 1668. ili 1669. godine po zapovesti kralja Čarlsa II. Meri i Ana su odgojene u protestantskom duhu. Merina majka je umrla 1671. godine a njen otac se oženio katolikinjom Marijom od Modene.

Meri se udala za Vilijama, sina njene tetke i nizozemskog protestantskog vladara Vilijama II Oranskog. Kralj se u početku protivio ovom braku jer je hteo da Meri uda za francuskog princa katolika ali se na kraju složio. Džejms, Merin otac, pristao je na ovaj brak iz pogrešne političke procene da će mu to poboljšati položaj među protestantima. Meri i Vilijam su se venčali u Londonu 4. novembra 1677. godine.

Marija je potom otišla da živi u Nizozemsku. Brak nije bio naročito srećan jer ona nije i pored tri trudnoće dobila dete. Među stanovništvom je bila popularna zbog lepe spoljašnjosti i manira ali je muž prema njoj bio hladan i zanemarivao ju je.

Slavna revolucija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Slavna revolucija

Nakon smrti Čarlsa II koji nije imao zakonite dece, krunu je nasledio njegov brat i Merin otac Džejms koji je posta Džejms II Tokom svoje kratke vladavine Džejms je vodio spornu versku politiku koja nije odgovarala engleskim protestantima pa su oni već 1687. stupili u pregovore sa Merinim mužem Vilijamom III Oranskim kako bi zbacili Džejmsa sa vlasti. U tim zaoštrenim političko-verskim prilikama rođenje sina naslednika, Merinog polubrata, Džejmsa Frensisa Edvarda, izazvalo je među protestantima uzbunu jer su strahovali od katoličke dinastije na engleskom prestolu. Glasine da je sin Džejmsa II u stvari podmetnut podstakle su Meri da napiše svojoj sestri Ani pismo u kojem traži objašnjenje ovih glasina. Situacija je ubrzala pregovore između predstavnika engleskih protestanata i Merinog supruga koji je pritao na vojnu intervenciju u Engleskoj.

Nakon što je doneo odluku da interveniše u Engleskoj Vilijam je doneo deklaraciju u kojoj je novorođenog sina Džejmsa II nazvao navodnim princem od Velsa. Dana 5. novembra 1688. nizozemsa vojska se iskrcala na englesko tlo i do 11. decembra izvojevala je pobedu ušavši u London. Kralj Džejms je pobegaou Francusku gde je uz jedan neuspeli pokušaj povratka na vlast u Irskoj živeo do kraja života. Meri je bila veoma potresena okolnostima u kojima se našao njen otac ali nije pokazivala osaćanja po zapovesti svoga muža zbog čega je kasnije kritikovana.

Vilijam je ubrzo, na neregularan način, sazvao parlament koji je 12. februara 1689. proglasio da je Džejms abdicirao pobegavši iz Engleske. Presto je proglašen upražnjenim a ponuđen je, ne po pravilnom smeru nasleđivanja Džejmsovom sinu, već njegovoj kćeri Meri. Marija je postala kraljica a utvrđeno je da će vladati zajedno sa Vilijamom. Parlament je to ozvaničio posebnim zakonom koji je poznat kao Povelja o pravima. Istim zakonom Džejms je optužen za zloupotrebe tokom svoje vladavine i stavljeni su van snage svi zakoni koji su ukidali ograničenja za katolike. Takođe je utvrđeno da nijedan katolik ne može da nasledi engleski presto. Utvrđena je i linija nasleđivanja prema kojoj bi englesku krunu trebalo da naslede potomci Vilijama i Marije a ako oni ne budu imali potomaka onda bi englesku krunu nasledila Džejmsova mlađa kćerka Ana i njeni potomci. Londonski biskup Henri Kompton krunisao je Vilijama i njegovu ženu u Vestminsterskoj opatiji 11. aprila 1689. godine. Krunisanje nije izvršio kenterberijski nadbiskup zato što je smatrao neligitimnim svrgavanje Džejmsa II.

Vladavina i smrt[uredi | uredi izvor]

Nakon 1690. godine Merin suprug i suvladar Vilijam je često bio odsutan jer je ratovao protiv Francuske u Nizozemskoj. On je ugušio i ustanak u Irskoj i Škotskoj koji su podigli pristalice svrgnutog kralja Džejmsa II. Za to vreme Engleskom je upravljala Meri.

Godine 1690. je zbog navodne zavere zatvorila svog ujaka Henrija Hajda, grofa od Klarendina a 1692. je iz istih razloga zatvorila Džona Čerčila, vojvodu od Molboroa zbog čega se zamerila svojoj sestri Ani kojoj je vojvodina supruga bila prijateljica. Odnosi između dve sestre ostali su hladni sve do Merine smrti.

Marija je iznenada umrla 28. decembra 1694. od boginja u palati Kensington. Sahranjena je u Vestminsterskoj opatiji. Nakon njene smrti Engleskom je vladao do svoje smrti Vilijam III.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Henri Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
8. Džejms I Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Meri Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
4. Čarls I Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederik II Danski
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana od Danske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sofija Meklenburška
 
 
 
 
 
 
 
2. Džejms II Stjuart
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Antonio Burbonski
 
 
 
 
 
 
 
10. Anri IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Huana III od Navare
 
 
 
 
 
 
 
5. Henrijeta Marija od Francuske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Frančesko I Mediči
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija Mediči
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Johana od Austrije
 
 
 
 
 
 
 
1. Meri II od Engleske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Laurence Hyde[1]
 
 
 
 
 
 
 
12. Henri Hajd
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anne Sibell[1]
 
 
 
 
 
 
 
6. Edvard Hajd, 1. grof od Klarendona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edward Langford[1]
 
 
 
 
 
 
 
13. Mary Langford
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Mary St Barbe[2]
 
 
 
 
 
 
 
3. Ana Hajd
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. William Aylesbury[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
14. Sir Thomas Aylesbury, 1st Baronet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anne Poole[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
7. Frances Aylesbury
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Francis Denman[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
15. Anne Denman
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ann Blount[1]
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e Jones, W. A. (1853). "Lord Clarendon and his Trowbridge Ancestry", The Wiltshire Archaeological and Natural History Magazine, vol. 9. str. 282–290
  2. ^ Evans, C. F. H. (January 1975). "Clarendon's Grandparents", Notes and Queries, vol. 22, no. 1. str. 28
  3. ^ a b v Alsbury, Colin (2004). „Aylesbury, Sir Thomas, baronet (1579/80–1658)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/929.  (subscription or UK public library membership required)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Meri II Engleska na Vikimedijinoj ostavi.
Kraljica Engleske
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_II_Енглеска&oldid=27553481”