Mesenijski ratovi

Mesenijski ratovi
Mesto {{{lokacija}}}
Sukobljene strane
Mesenija	Sparta
Komandanti i vođe
Aristodem

Mesenijski ratovi su bili ratovi izmeću Mesenije i Sparte u 8. veku p. n. e. i 7. veku p. n. e. .

Prvi mesenijski rat

Izgleda da je spartanski kralj Teopomp pokušajem zauzimanjem tvrđave na planini Itomi započeo Prvi mesenijski rat. U to vreme (druga polovina 8. veka pre Hrista) nije postojala ni falanga ili hopliti. Rat je bio serija napada ili opsada. Sparti su pomagali plaćenici sa Krita i Korinta, a Meseniji su pomagali iz Arkadije, Argosa i Sikiona. Rat je trajao 19 godina. U ratu pobećuje Sparta oko 720. p. n. e. Mesenija postaje zavisna od Sparte. Ljudi su bili obavezni da daju većinu poljoprivrednih proizvoda Sparti.

Drugi Mesenijski rat

Drugi mesenijski rat počinje kao pokušaj Mesenije da se otrgne iz Spartanske dominacije i da se revanšira. Rat je najverovatnije bio od 670. p. n. e.-657. p. n. e. Prema Groteu rat je bio od 648. p. n. e. - 631. p. n. e. U tom ratu se prvi put korist falanga. Mesenija je upotrebom falangi pobedila Spartu 669. p. n. e. Zatim Sparta pobeđuje u jednoj većoj bici, a posle toga rat se pretvara u niz napada bez glavnog udara, slično prvom ratu. Mesenija je izgubila rat i Sparta je anektira. Jedan deo graćana se pretvara u helote, a drugi deo po gradovima dobija status slobodnih građana.

Centalnu ulogu u tom ratu ima mesenski heroj Aristodem. Postoji priča da je Aristodem obećao da će žrtvovati svoju ćerku, da bi umilostivio bogove i time zaštitio Meseniju od Sparte. Aristodemova ćerka je imala ljubavnika, koji je da bi je zaštitio, raširio priču da će ona postati majka. Aristodem je to saznao pa je zaklao svoju ćerku, a Sparta je zauzela Meseniju.

Treći mesenijski rat

Treći mesenijski rat je izbio 464. p. n. e., kada je razorni potres uništio Spartu. Pobunjenici su se ponovo branili nekoliko godina na tvrđavi Itom. Međutim morali su napustiti Peloponez i Atinjani ih nastanjuju kod Neupakta.

Spartanci su željeli da nagrade svoje vlastite građane sa zemljom od Mesenije, pa su domaće stanovništvo pretvarali u robove zvane heloti. Heloti su inače bili konstantna pretnja za Spartu, jer su heloti dizali ustanke. Helota je bilo više od gospodara, pa su Spartanci stalno morali biti spremni na gušenje pobune helota.