Mesec

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Mesec (višeznačna odrednica).
Disambig.svg

„Luna“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Luna (višeznačna odrednica).

Mesec

Druga strana Meseca (njen najveći deo se nikada ne vidi sa Zemlje)
Druga strana Meseca (njen najveći deo se nikada ne vidi sa Zemlje)

Otkriće
Karakteristike orbite
Srednji poluprečnik orbite 384.403 km
Periapsis 362.570 km
Apoapsis 405.410 km
Ekcentricitet 0.0549
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 1821.6 ± 0.5 km
Masa 7.3477 × 1022 kg kg
Gustina 3.3464 g/cm³
Gravitacija 1.622 m/s²
Magnituda −2.5 do −12.9
Albedo 0.136
Mesec

Mesec (lat. Luna) je jedini Zemljin prirodni satelit i ujedno najbliže nebesko telo, udaljeno u proseku 384.400 km, tako da svetlost s Meseca na Zemlju stiže za 1,25 sekunde. Mesec se kreće oko Zemlje po eliptičnoj stazi srednjom brzinom od 1,02 km/s, i prelazi dnevni luk od 13 stepeni i 10 minuta. Mesečeva staza podleže jakim temperaturnim vibracijama koje uzrokuje Sunce, pa se nagib staze prema ekliptici u toku 173 dana menja od 5 stepeni do 5 stepeni i 18 minuta. Mesec je čvrsto nebesko telo prečnika 3473,3 km, i po površini je 14 puta, po obimu 50 puta, a po masi 80 puta manje od Zemlje. Ubrzanje sile teže je na Mesecu 6 puta manje nego na Zemlji. Oko svoje ose se obrne za 27 dana, 7 sati i 11,5 sekundi (siderički mesec). Zbog stalnog menjanja položaja prema Suncu i Zemlji različito je osvetljen, pa se sa Zemlje mogu uočiti različite mene odnosno faze, od kojih četiri su karakteristične:

  • Mladi Mesec ili mladina (Mesec nevidljiv, osim za vreme pomračenja Sunca)
  • Prva četvrt (Mesec vidljiv uveče, i zalazi u ponoć)
  • Pun Mesec ili uštap (Mesec vidljiv celu noć)
  • Poslednja četvrt (Mesec izlazi u ponoć i vidljiv do izlaska Sunca)

Period od 29 dana, 12 sati, 44 minute i 3 sekunde, tj. vreme između uzastopnog ponavljanja Mesečevih faza nazvano je sinodičkim mesecom.

Pomračenja Meseca i Sunca[uredi]

Tokom kretanja u prostoru položaji Sunca, Meseca i Zemlje se menjaju i dovode do međusobnog zaklanjanja odnosno do pomračenja Sunca i Meseca. Potpuna pomračenja se koriste u kosmičkoj geodeziji za vezivanje kontinentalnih trigonometrijskih mreža, koje pomažu u stvaranju jedinstvenog svetskog naučnog sistema. U istu svrhu se koriste i pojave okultacija zvezda (kad Mesec tokom svog kretanja sakrije neke zvezde). Privlačna sila Meseca, a u manjoj meri i Sunca (lunisolarni uticaj), uzrokuje na Zemlji plimu i oseku mora i jezera, kao i „disanje“ Zemljine kore što je 3 puta slabije od plime i oseke. Uticaj meseca na ljude i druga bića je još uvek nerazjašnjen, ali je sigurno da se insekti orijentišu pomoću Meseca.

Mesečev krater Dedal. NASA-foto

Nastanak Meseca[uredi]

Smatra se da je Mesec nastao pre nekih 4.5 milijardi godina, nakon sudara kometa. Prilikom udara, izbačena je velika količina materijala u Zemljinu orbitu koja je oblikovala Mesec. Mesec je i reljefno vrlo zanimljivo nebesko telo. Prvi je crtež Meseca napravio Galileo Galilej 1609. godine. Najniža područja Meseca su ogromne sive površine koje se ponekad mogu zapaziti i golim okom. Te ravnice je 1651. godine Đovani Ričioli (Giovanni Riccioli) (15981671.) nazvao morima, iako u njima nema vode. Ova mora nisu jednolične ravnice, jer se u njima uočavaju nabori, koji ponekad liče na zidove, dugačke po nekoliko stotina kilometara, i pukotine, koje liče na rečna korita. Po rubovima ravnica protežu se veliki planinski venci, koji nose imena planina na Zemlji (Alpi, Apenini, Pireneji, itd.). Najviša tačka Meseca nalazi se na planinama Lajbnic (Leibniz), koje su na Mesečevom južnom polu, gde neki vrhovi dosežu i 9000 metara. Osim planinskih lanaca, na Mesecu se mogu videti i krateri ili vrtače, koji opet nose imena po najpoznatijim svetskim naučnicima. Najdublji je Njutnov krater (Isak Njutn), sa dubinom od oko 7250 m. Ti krateri su vrlo velikog prečnika (do 300 km). Iako im rubovi izgledaju strmi, oni su vrlo malog nagiba. To otkriće pripada Nemcu Jozefu Hopmanu (Josef Hopmann), koji je izumeo specijalne metode istraživanja pomoću dužina senki. Nekih 30 hiljada kratera je otkriveno na Mesecu. Jedan od njih nosi čak i ime Ruđera Boškovića. Kod pojedinih kratera su vidljive i uzdužne široke svetle pruge (Kopernikov krater), za koje se smatra da su naslage pepela ili vulkanske materije nastale u vreme hlađenja Meseca.

Astronaut Baz Oldrin sa Apola 11 na fotografiji koju je napravio Nil Armstrong

Rotacija[uredi]

Lunarna libracija

Sila zemljine teže je Mesec vremenom toliko usporila da se njegova rotaciona brzina prilagodila njegovom orbitalnom periodu. To znači da se Mesec okrene samo jedanput oko svoje ose u toku okretanja oko Zemlje. Zbog toga se sa Zemlje može videti samo jedna strana Meseca. 1959. godine je sovjetska letelica/sonda Luna (Luna 3) obišla Mesec i dvema fotokamerama ga snimila s daljine od 60 hiljada kilometara. Na osnovu tih fotografija, Sovjetska akademija nauka je sastavila i izdala prvi atlas dela Mesečeve površine koji se ne vidi sa Zemlje. Mesec, takođe, vremenski usporava brzinu kruženja Zemlje, tako da taj usporavajući uticaj produžuje godišnje dan na Zemlji za 20 mikrosekundi. Pritom se energija kruženja Zemlje pretvara u toplotnu energiju i impuls rotacionog kretanja se prenosi na Mesec, čije se rastojanje od Zemlje godišnje povećava za 4 centimetra. Ova pojava je utvrđena laserskim merenjima 1995. godine.

Svojstva Mesečeve atmosfere[uredi]

Pogled na Zemlju iz Mesečeve orbite tokom misije Apolo 8

Mesec ima znatno slabiju gravitaciju od Zemljine, nema svoje magnetno polje, ima izrazite varijacije temperature u kratkom vremenskom intervalu i izložen je direktnim uticajima kosmosa. Ovo utiče da je atmosfera značajno ređa od Zemljine, odnosno skoro da je i nema. Iako je sastav Mesečevog tla sličan Zemljinom, atmosfera, odnosno njeni ostaci, su potpuno drugačiji.

Sastav Mesečeve kore[uredi]

Hemijski sastav Mesečeve kore
kiseonik
  
43%
silicijum
  
21%
aluminijum
  
10%
gvožđe
  
9%
kalcijum
  
9%
magnezijum
  
5%
titanijum
  
2%
nikl
  
0,6%
natrijum
  
0,3%
hrom
  
0,2%
kalijum
  
0,1%
mangan
  
0,1%
sumpor
  
0,1%

Vlasnička prava[uredi]

Outer Space Treaty zabranjuje državama pravo na posedovanje nebeskih tela kao što je Mesec. Ugovor UN-a koji je stupio na snagu 1984. godine vredi kako za države, tako i za fizička lica.

Uprkos tome, Denis M. Houp je 1980. godine prijavio svoja vlasnička prava na Mesec u San Francisku. Kako se niko nije usprotivio tom potezu u vremenu od osam godina, koliko je vreme žalbe, Houp je osnovao pravnu firmu (Lunar Embassy legal), koja ima pravo prodaje parcela na Mesecu. UN i Međunarodna astronomska unija smatraju taj njegov potez prevarom.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Mesečeve mene[uredi]

Svemirske misije[uredi]

Nauka[uredi]

Mit i folklor[uredi]

Ostalo[uredi]