Međunarodna reakcija na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije

Iz projekta Википедија

Ovaj članak sadrži informacije o aktuelnom ili zakazanom događaju. Moguće je da članak sadrži spekulativan sadržaj. Moguće su česte promene informacija tokom razvoja događaja

Kosovo i Metohija, autonomna pokrajina Republike Srbije, 17. februara 2008. jednostrano je proglasila nezavisnost od Srbije. Na vanrednoj svečanoj sednici kosovskometohijskog parlamenta, za Deklaraciju o nezavisnosti izjasnilo se svih 109 prisutnih poslanika^[1]. Tu odluku je Vlada Srbije još iste večeri poništila kao protivpravni akt privremenih organa u Prištini^[2], a potom sazvala vanrednu sednicu Skupštine Srbije povodom jednostranog proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Sednica je održana 18. februara na kojoj je 225 poslanika^[3] glasalo za potvrdu odluke Vlade o poništenju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Nije bilo uzdržanih ni glasova protiv, dok poslanici LDP-a, LSV-a i SVM-a nisu glasali^[3][4][5].

Sadržaj 1 Prve reakcije u svetu 2 Reakcija Srbije 3 Države koje su zvanično priznale nezavisnost Kosova i Metohije 4 Nepriznate države koje su zvanično priznale nezavisnost Kosova i Metohije 5 Države koje su se izjasnile da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije 6 Države koje su izrazile zabrinutost zbog jednostranog poteza i istakle potrebu za daljim pregovorima i rešenjem u Savetu bezbednosti UN 7 Ostale države sa neodređenim stavom 8 Međunarodne organizacije 9 Ostali entiteti 10 Reference 11 Vidi još 12 Spoljašnje veze

[uredi] Prve reakcije u svetu

Prve reakcije iz sveta stigle su još istog dana, 17. februara. Portparol Stejt departmenta, Šon Makormak, izjavio je da su SAD „primile k znanju“ ovu odluku kosovskometohijskog parlamenta, dok je Rusija oštro osudila ovu jednostranu odluku i hitno sazvala sastanak Saveta bezbednosti UN^[6].

Sednica Saveta bezbednosti UN bila je održana 18. februara u 15 sati po lokalnom vremenu (Njujork, SAD). Ambasador Rusije pri UN, Vitalij Čurkin rekao je da će Rusija insistirati na poštovanju rezolucije UN 1244, prema kojoj se garantuje teritoprijalni integritet Srbije^[7]. Nakon dvočasovne debate, u kojoj je Rusija podržala zahtev Srbije da Savet bezbednosti potvrdi teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, sednica se završila bez donošenja rezolucije zbog dijametralno različitih stavova Kine i Rusije s jedne strane, i SAD i nekih zemalja Evropske unije s druge^[8].

Prva zemlja koja je zvanično priznala nezavisnost Kosova i Metohije bila je Kostarika, koja je to uradila još 17. februara^{[9] [10]}, a potom i Avganistan^[11]. Sutradan, 18. februara 2008, zvanično priznanje su objavile i SAD, Francuska, Velika Britanija, Albanija i Turska^[11]. Nakon izjave Kondolize Rajs, premijer Srbije, Vojislav Koštunica, najavio je povlačenje ambasadora iz SAD^[11].

EU je takođe održala sastanak ministara inostranih poslova 18. februara 2008. u Briselu. Kao i UN, zbog nemogućnosti zauzimanja zajedničkog stava, EU je objavila da ostavlja odluku svakoj od svojih članica da nezavisno odluče da li će priznati nezavisnost Kosova i Metohije ili ne^[12][13]. U saopštenju Saveta ministara EU, se kreativno tumače međunarodno-pravni dokumenti i standardi, kako bi se pronašao razlog za posebno regulisanje srpske pokrajine Kosovo u svetu i ohrabrilo njeno priznanje od strane zemalja članica EU^[14]. Uglavnom većina članica EU je ili već priznala ili je najavila priznanje Kosova i Metohije. S druge strane, Španija, Kipar, Rumunija, Slovačka i Grčka su u prvom trenutku odbile da priznaju jednostranu odluku kosovskometohijskog parlamenta. ^[15] (kasnije će Grčka zauzeti neutralniji stav i izraziti veliku zabrinutost za mir u regionu^[16]).

[uredi] Reakcija Srbije

Predsednik Srbije, Boris Tadić, na vanrednoj sednici SB UN održanoj u Njujorku 18. februara 2008, koju je sazvala Rusija, rekao je da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova protivzakonski akt kosovskog parlamenta i da predstavlja otvoreno kršenje UN rezolucije 1244/1999 kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, uključujući Kosovo i Metohiju^[17]. Na uporno insistiranje nekih zemalja da je za situaciju na Kosovu kriv Slobodan Milošević, Tadić je rekao Slobodan Milošević više nije prisutan u političkom životu Srbije, a da su Albanci i pre Miloševićevog dolaska na vlast tražili samostalnost^[17].

Srpski ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, a u skladu sa akcionim planom usvojenim na sednici Vlade Srbije, povukao je ambasadore Srbije iz SAD, Francuske i Turske. U svim zemljama koje su zvanično priznale nezavisnost Kosova, ambasadorima je naloženo da uruče protestnu notu respektivnim vladama. Međutim, odlučeno je da prekida diplomatskih odnosa neće biti^[18]. Ministar Jeremić je takođe pozvao Stalni savet OEBS-a da osudi jednostranu odluku kosovskog parlamenta i da ne dozvoli priključenje Kosova ovoj organizaciji, kao ni UN^[18]. Predsednik Srbije, Boris Tadić, na vandrednoj sednici SB UN pozvao je generalnog sekretara UN da uputi instrukcije svom predstavniku na Kosovu za poništenje ove odluke kosovskog parlamenta i da raspusti Skupštinu Kosova zbog nepoštovanja Rezolucije UN 1244^[18], kojom je zagarantovan državni suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Vlada Srbije i Savez studenata Beograda pozvali su sve građane Srbije na miting protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM koji se održao 21. februara 2008. godine u 17. sati u Beogradu^[19]. Prethodnog dana su već bili održani protesti u drugim gradovima širom Srbije (Niš, Kragujevac, Bor)^[19]. Paralelno sa mitingom pod imenom Kosovo je Srbija, desili su se i neredi čiji je bilans jedan mrtav, 200 povređenih od kojih 35 policajaca, 192 uhapšenih, spaljene i demolirane ambasade država koje su priznale Kosovo, kao i opljačkan i demoliran veliki broj prodavnica, banaka, objekata Makdonaldsa, polomljeni izlozi i semafori. Ukupna šteta na imovini grada Beograda se procenjuje na 8 miliona dinara^[20].

[uredi] Države koje su zvanično priznale nezavisnost Kosova i Metohije

1.  Avganistan — 18. februar 2008. ^[11][21] (prema univerzalnom vremenu UT)
2. Kostarika — 17. februar 2008. ^[9][10](prema lokalnom vremenu UTC-6)
3. Sjedinjene Američke Države — 18. februar 2008. ^[11][22]
4. Francuska— 18. februar 2008. ^[11][23]
5.  Albanija — 18. februar 2008. ^[11];

   • 19. februar 2008. — uspostavljeni diplomatski odnosi sa Kosovom^[24].

6. Turska — 18. februar 2008. ^[11]
7. Ujedinjeno Kraljevstvo — 18. februar 2008. ^[11]

   • 20. februar 2008. — Velika Britanija je imenovala Dejvida Blanta za ambasadora na Kosovu i tako uspostavila diplomatske odnose sa samoproklamovanom državom^[25][26].

8.  Australija — 19. februar 2008. ^[27]
9. Senegal — 19. februar 2008. ^[28]
10. Nemačka — 20. februar 2008. ^[29]
11. Letonija — 20. februar 2008.^[30]
12. Estonija — 21. februar 2008. ^[31]
13. Italija — 21. februar 2008.^[32]
14. Danska — 21. februar 2008.^[33]
15. Luksemburg — 21. februar 2008.^[34]
16. Peru — 22. februar 2008.^[35]
17.  Belgija — 25. februar 2008.^{[36] [37]}
18. Poljska — 26. februar 2008.^[38]
19. Švajcarska — 27. februar 2008.^{[39][40][41][42]}
20.  Austrija — 27. februar 2008.^[43][44]
21. Republika Irska — 29. februar 2008.^[45]
22.  Holandija — 4. mart 2008. ^[46]
23.  Švedska — 4. mart 2008. ^[47]
24.  Island — 5. mart 2008. ^[48]
25. Slovenija — 5. mart 2008. ^[49][50]
26.  Finska — 7. mart 2008. ^[51]
27.  Japan — 18. mart 2008.^[52][53]
28.  Kanada — 18. mart 2008.^[54]
29.  Mađarska — 19. mart 2008. Nakon zajedničke izjave o priznanju sa Hrvatskom i Bugarskom,^[55] Mađarska je zvanično priznala nezavisnost Kosova.^[56]
30.  Hrvatska — 19. mart 2008.^[57]
31.  Monako — 19. mart 2008.^[58]
32.  Bugarska — 20. mart 2008.^[59]
33.  Lihtenštajn - 25. mart 2008.^[60]
34.  Južna Koreja - 28. mart 2008.^[61]
35.  Norveška - 28. mart 2008.^[62]
36. Maršalska Ostrva - 17. april 2008.^[63]
37.  Nauru - 23. april 2008.^[64]
38.  Burkina Faso - 24. april 2008.
39.  Litvanija - 6. maj 2008.
40.  San Marino - 11. maj 2008.

[uredi] Nepriznate države koje su zvanično priznale nezavisnost Kosova i Metohije

1. Republika Kina (Tajvan) — 18. februar 2008. ^[65]

[uredi] Države koje su se izjasnile da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije

1.  Azerbejdžan^[66]
2.  Alžir^[67]
3.  Argentina — Prema argentinskom ministru inostranih poslova, Horgeu Tajini, Argentina neće priznati Kosovo jer proglašenje nezavisnosti ovog regiona „predstavlja opasan presedan“ i zato što „Argentina podržava princip nepovredivosti teritorijalnog integriteta jedne zemlje“.^[68]
4.  Belorusija^[69]
5.  Bolivija^[70]
6.  Bosna i Hercegovina na nivou zajedničkih organa odlaže konačnu odluku radi izbegavanja napetosti na etničkom nivou, s obzirom da su Srbi jedna od tri konstitutivne nacije ove zemlje^[71]. Zvaničnici Republike Srpske su na sednici održanoj 21. februara ocenili jednostrano proglašenje Kosova i Metohije kao međunarodni presedan.^[72] Na sednici Narodne skupštine Republike Srpske doneta odluka o nepriznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije. ^[73][74]Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, rekao je da BiH neće priznati nezavisnost Kosova i ponovio da je Kosovo unutrašnja stvar Srbije.^[75]
7.  Brazil - ne planira da prizna nezavisnost Kosova ukoliko takva odluka ne proizilazi iz dogovora sa Srbijom.^[76]
8. Venecuela^[77][78] — Venecuelanski predsednik, Ugo Čavez, rekao je da Venecuela ne priznaje Kosovo zato što je nezavisnost Kosova postignuta pod pritiscima SAD^[79].
9. Vijetnam^[80]
10. Gruzija^[15][81][82]
11. Indija ^[83]
12.  Indonezija^[84]
13. Iran^[85]
14. Kazahstan^[15]
15. Kipar^[15][86]
16. Kirgistan^[87]
17. Kuba — Fidel Kastro je, u svojstvu novoizabranog savetnika za spoljne poslove Kube, napao Havijera Solanu kao oca nezavisnosti Kosova i nazvao ga suštinom nepravde i nerazuma.^[88]
18. Laos^[89]
19.  Libija - Libija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i zalaže se za nastavak pregovora koji bi doveli do kompromisnog rešenja, izjavio je libijski državni ministar za inostrane poslove Abelati El Obejdi. 'Libija čvrsto podržava' stavove Srbije u vezi sa proglašenjem nezavisnosti Kosova koje 'predstavlja kršenje međunarodnog prava', uprkos tome što se na zvanični Tripoli iz muslimanskog sveta i Evropske unije vrši pritisak da prizna nezavisnost pokrajine. Moamer el-Gadafi ne veruje da nametnuto rešenje za Kosovo, doneto van Saveta bezbednosti UN, može da donese mir i stabilnost u regionu.^[90]
20. Moldavija^[91]
21. Rumunija^[15][92]
22. Rusija^[15][86]
23. Slovačka^[15][86]
24. Srbija^[15][86]
25. Sri Lanka^[93]
26. Tadžikistan^[94]
27.  Urugvaj - neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije jer ne ispunjava nijedan od tri stuba nezavisnosti - poštovanje teritorijalnog integriteta država, rešenje dobijeno kroz pregovore i kompromis kao i priznanje od strane međunarodnih organizacija.^[95]
28. Španija^[15][96] — Španija je istakla da je njen stav uvek bio protiv stvaranja novih država iz čisto etničkih razloga i da Španija ne može da prizna Kosovo i to ne samo zbog pravnih razloga već i zato što je pozivanje na čisto etničke osnove u suprotnosti sa našim principima. Španija je ove argumente predočila na sastanku Saveta EU i time doprinela odluci EU da svaka članica odluči sama o tome da li će priznati ili neće Kosovo^[97].

[uredi] Države koje su izrazile zabrinutost zbog jednostranog poteza i istakle potrebu za daljim pregovorima i rešenjem u Savetu bezbednosti UN

1. Grčka odlaže odluku kako bi mogla bolje da sagleda koji postupak može najviše doprineti očuvanju mira u regionu^[16]. Grčki predsednik, Karolos Papuljas je izjavio da rešenje mora biti zadovoljavajuće za obe strane i u skladu sa međnarodnim pravom i Poveljom UN, kao i da međunarodna zajednica treba da dozvoli onoliko vremena koliko god je potrebno da se dođe do takvog rešenja^[98].
2. Egipat se na skupu Organizacije Islamske Konferencije oštro usprotivio rezoluciji podrške proglašenju kosovske nezavisnosti.^[99] Ministar inostranih poslova je apelovao na strane da poštuju međunarodni zakon i da ne izazivaju sukobe, ali se još uvek nije izjasnio da li Egipat priznaje ili ne Kosovo.^[15]
3.  Jordan čeka na odluku UN.^[100]
4. Južnoafrička Republika zagovara dalje pregovore^[101]
5. NR Kina izražava duboku zabrinutost zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Kina će čekati da priznanje Kosova i Metohije kao nezavisne države prvo predloži UN.^[102][103]
6.  Kuvajt zastupa nastavak pregovora^[104].
7. Malta čeka na odluku SB UN.^[15]
8. Meksiko zagovara dalje pregovore^[105]
9. Novi Zeland ne odobrava jednostrane poteze, ali neće ni priznati, niti odbiti da priznaju nezavisnost Kosova^[106]
10.  Portugal neće priznati Kosovo dok se ne stvori konsenzus za takvu odluku u okviru UN i EU. ^[107]
11.  Sudan se uz još nekoliko država na skupu Organizacije Islamske Konferencije oštro usprotivio rezoluciji podrške proglašenju kosovske nezavisnosti.^[99]
12. Tajland čeka odluku Saveta bezbednosti UN.^[108]
13. Ukrajina — Ukrajinski predsednik je izjavio da je situacija veoma ozbiljna, ali da će Ukrajina podržati srpski stav po pitanju Kosova na sastanku OEBS-a koji je održan 21. i 22. februara 2008.^[109]
14. Filipini zagovaraju dalje pregovore^[110]
15.  Čile — se zalaže za rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i poveljom UN dobijeno mirnim pregovorima. ^[111]

[uredi] Ostale države sa neodređenim stavom

1.  Bangladeš posmatra situaciju na Kosovu i čeka da vidi šta će se dalje desiti^[112].
2. Vatikan poziva obe strane da budu razborite i oprezne i da se uzdrže od ekstremnih reakcija i nasilja^[113]
3. Izrael ne želi da bude među prvima.^[114]
4.  Irak Ministar spoljnih poslova Iraka je izjavio da Irak zastupa nemešanje u unutrašnje stvari drugih država kao i zaštitu manjina.^[115]
5. Jermenija neće odmah priznati nezavisnost Kosova, ali jermenski premijer je naklonjen priznanju^[116].
6. Kolumbija ne žuri s odlukom i analizira situaciju^[117].
7. Makedonija ne žuri s odlukom^[18], i kao zemlja koja i sama ima veliki procenat albanskog stanovništva, najverovatnije će sačekati odluku EU, mada političari vrše pritisak da se ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije kako bi obeshrabrili albanske separatiste u zapadnom delu zemlje^[118].
8. Panama je za sad bez određenog stava prema kosovskom pitanju.^[119]
9. Singapur još uvek proučava odluku Kosovskog parlamenta i smatra je "kontroverznim potezom"^[120]
10. Uganda pažljivo proučava kosovsku deklaraciju pre nego što se odluči na bilo kakav potez.^[15]
11. Crna Gora čeka na odluku EU^[121] i ne žuri sa odlukom^[18].
12. Uzbekistan još uvek razmišlja.^[15]
13.  Češka Republika Ministar spoljnih poslova Češke Republike, Karel Švarcenberg, najavio je da će Češka priznati nezavisnost Kosova 2. aprila, međutim 26. marta premijer Češke Mirek Topolanek je priznao da se priznavanje odlaže do daljnjeg jer bi u tom trenutku u vladi svega četiri od osamnaest ministara glasalo za, dok je osam kategorički protiv.^[122]

[uredi] Međunarodne organizacije

1. Ujedinjene nacije — 17. februara 2008. na poziv ruskog predstavnika pri UN, Vitalija Čurkina, održana je zatvorena vanredna sednica na kojoj se diskutovalo o otcepljenju Kosova od Srbije^[123]. Na ovom sastanku nije doneta nikakva odluka zbog dijametralno različitih mišljenja zemalja članica o ovom problemu, te je zakazan novi sastanak SB UN za 18. februar, na zahtev Srbije i Rusije. Na tom sastanku Rusija i Srbija su zahtevale poštovanje Rezolucije UN 1244/1999, dok su druge zemlje insistirale da je do ove situacije došlo zahvaljujući politici Slobodana Miloševića^[17]. Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, zaključio je da, pošto nije postignut nikakav dogovor, UNMIK će i dalje sprovoditi svoj mandat u okviru rezolucije 1244/1999 koja će ostati na snazi dok SB UN ne donese drugačiju odluku^[17].
2. Evropska unija — 18. februara EU je dala zvaničnu izjavu da neće biti zajedničkog stava o proglašenju nezavisnosti Kosova i da će svaka zemlja članica doneti sopstvenu i od EU nezavisnu odluku.^[124] S druge strane, EU šalje EULEKS misiju— policiju i civilnu administraciju Evropske unije (EU) koja bi omogućila sprovođenje nezavisnosti Kosova po planu Martija Ahtisarija^[125].
3. NATO
4. OEBS
5. Savet Evrope

[uredi] Ostali entiteti

1.  Republika Srpska ( Bosna i Hercegovina) — Skupština Republike Srpske je donela rezoluciju o nepriznavanju jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije^[73]. Narodna skupština Republike Srpske ocenjuje jednostrano proglašenje Kosova i Metohije kao međunarodni presedan^[72] i zahteva od srpskih predstavnika u Parlamentu BiH da ne dozvole da BiH prizna nezavisnost Kosova^[74]. Takođe se osuđuju zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost i poziva se na dalje pregovore između Beograda i Prištine. Narodna skupšina RS je takođe istakla da će RS imati pravo da stav o svom državno-pravnom statusu utvrdi na referendumu, ako veći broj članica UN prizna na ovaj način proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije^[73][74].
2.  Baskija ( Španija) odobrava jednostrani potez kosovske skupštine i izjašnjava se za priznavanje nezavisnosti Kosova. Predstavnik za štampu baskijske vlade, Miren Azkarate, rekla je da je proglašenje nezavisnosti Kosova „novi primer u Evropi na koji se mogu rešavati problemi kroz dijalog i poštovanje želje građana“, i dodala da u Evropi, „sličan problem postoji i u Belgiji, Škotskoj, Baskiji i Kataloniji“^[126].
3.  Katalonija ( Španija) je čestitala na odluci kosovskom parlamentu. Podpredsednik katalonske vlade, Karod Rovira, poslao je pismo kosovskom parlamentu u kome mu čestita na odluci i na tome da što su „postigli nezavisnost i slobodu parlamentarnim putem“^[127].
4.  Zapadna Sahara tvrdi da međunarodna zajednica primenjuje dvostruke standarde, jer dekolonizacija Zapadne Sahare je na dnevnom redu UN već 30 godina i još se nije došlo do nekakvog rešenja, dok smo u slučaju Kosova svedoci ishitrenog priznavanja nezavisnosti^[128].

[uredi] Reference