Međunarodni sud pravde

Međunarodni sud pravde
engl. International Court of Justice fra. Cour internationale de justice
Međunarodni sud pravde u Hagu
Grb Međunarodnog suda pravde
Datum osnivanja	1945.
Sedište	Hag, Holandija
Članovi	193 države
Službeni jezici	engleski, francuski
Predsednik	Džoan Donahju, SAD}
Potpredsednik	Kiril Gevorgijan, Rusija
Veb-sajt	http://www.icj-cij.org/

Ne poistovećivati sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Međunarodni sud pravde (MSP, obično nazivan Svetski sud; engl. International Court of Justice, franc. Cour internationale de justice) je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedište suda je u Palati mira u Hagu, Holandija. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a počeo je sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo. Statut Međunarodnog suda pravde, sličan statutu njegovog prethodnika, je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i reguliše rad Suda. MSP ne treba mešati sa Međunarodnim krivičnim sudom, koji takođe potencijalno ima „globalnu“ nadležnost. Engleski i francuski su dva zvanična jezika suda.

Rad Suda karakteriše širok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je rešavanje pravnih parnica koje podnose države i davanje pravnih saveta međunarodnim organima i agencijama. Broj parnica pred MSP-om je bio relativno mali, ali od 1980-ih je očito jačala volja da se koristi Sud, naročito među zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Države povukle od prisilnog sudstva 1986, što znači da priznaju nadležnost suda od slučaja do slučaja.

Sastav Suda

MSP čini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skupština i Savet bezbednosti UN sa spiska lica koja nominuju nacionalne grupe u okviru Stalnog arbitražnog suda. Izborni proces je uređen u članovima 4-12 Statuta MSP-a. Sudije služe mandat od devet godina i mogu biti ponovo izabrani. Izbori se održavaju svake treće godine, uz penzionisanje trećine sudija svaki put, kako bi se osigurao kontinuitet u okviru suda.

Ako sudija umre za vreme mandata, praksa je da se izabere sudija iste nacionalnosti koji bi završio mandat. Ne mogu biti izabrana dvojica sudija iste nacionalnosti. Prema članu 9, članstvo Suda treba da predstavlja „glavne oblike civilizacije i najviše pravne sisteme sveta“. U suštini, ovo predstavlja opšte pravo, civilno pravo i socijalističko pravo (danas postkomunističko pravo). Od 1960-ih svaka od pet stalnih članica Saveta bezbednosti (Francuska, Kina, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države) su uvek imale sudiju u MSP-u. Izuzetak je Kina (republika Kina do 1971, narodna Republika Kina od 1971. pa nadalje), koja nije imala svog sudiju u Sudu od 1967. do 1985, zato što nije predložila kandidata. Pravilo o geopolitičkom sastavu radnog stola postoji uprkos činjenici da ne postoji odredba o tome u Statutu Međunarodnog suda pravde.

Član 2 Statuta određuje da sve sudije treba da budu „izabrane bez obzira na njihovu nacionalnost među licima visokog moralnog karaktera“, koji su ili kvalifikovani za najvišu sudsku dužnost u svojim zemljama ili poznati kao pravnici sa odgovarajućim poznavanjem međunarodnog prava. Nezavisnost suda je opisana u članovima 16-18. Sudija MSP-a ne može da bude ni na jednom drugom položaju, niti da radi kao savetnik. Sudija može biti razrešen dužnosti jedino tajnim glasanjem ostalih članova Suda. Uprkos ovim pravilima, nezavisnost sudija MSP-a je često dovođena u pitanje. Na primer, tokom procesa Nikaragva protiv Sjedinjenih Država, Sjedinjene Države su izdale zvanično saopštenje kojim je rečeno da ne mogu da izdaju osetljive materijale pred Sudom zbog prisustva sudija iz država Istočnog bloka.

Sudije mogu izdati zajedničku presudu ili dati zasebna mišljenja. Odluke i savetodavna mišljenja donose se većinom, a u slučaju podjednake podele mišljenja, odluka predsednika je odlučujuća. Sudije mogu dati i zasebna mišljenja u suprotnosti sa ostalima.

Ad hoc sudije

Član 31 Statuta utvrđuje proceduru po kojoj ad hoc sudije zasedaju na težim parnicama pred Sudom. Ovaj sistem omogućava svakoj od strana u tim parnicama da imenuju sudiju po svom izboru (obično njihove nacionalnosti), ako se sudija njihove nacionalnosti već ne nalazi u procesu. Ad hoc sudije u potpunosti učestvuju u odlučivanju, pored stalnih sudija. Stoga, moguće je da čak sedamnaest sudija učestvuje u nekoj parnici.

Ovaj sistem može izgledati čudno kada se uporedi sa domaćim sudovima, ali njegova svrha je da ohrabri zemlje da podnose parnice pred Sud. Na primer, ako država zna da će imati sudskog službenika koji može učestvovati u razmatranjima slučaja i ponuditi ostalim sudijama mišljenje iz perspektive te države, ta zemlja onda može biti voljnija da se obrati nadležnosti Suda. Iako ovakav sistem ne odgovara u potpunosti prirodi ovog Suda, obično ima male praktične posledice. Ad hoc sudije obično (ali ne i uvek) glasaju u korist države koja ih je imenovala i stoga anuliraju sopstvene glasove.

Sudska veća

Uobičajeno, Sud zaseda u punom sastavu, ali u poslednjih petnaest godina u određenim prilikama je zasedao po sudskim većima. Članovi 26-29 Statuta dozvoljavaju Sudu da formira manja veća, obično od tri ili pet sudija, koji bi razmatrali slučaj. Dva tipa veća su predviđeni prema članu 26: prvi, veća posebne kategorije slučajeva, i drugi, formiranje ad hoc veća za saslušavanje pojedinačnih slučajeva. Godine 1993. uspostavljeno je posebno veće, prema članu 26 (1) Statuta MSP-a, kako bi se bavilo pitanjima životne sredine (iako ovo veće nikada nije korišćeno).

Ad hoc veća su mnogo češće sastavljana. Na primer, veće je korišćeno pri saslušanju Slučaj Majnski zaliv (Sjedinjene Države protiv Kanade). U tom slučaju, strane su jasno dale do znanja da će povući slučaj ukoliko Sud ne imenuje sudije u veće koje su prihvatljive za obe strane. Presude veća imaju manji značaj nego presude celog suda.

Trenutni sastav

Sudski sastav je sledeći:

• Predsednik: Peter Tomka (Slovačka)
• Potpredsednik: Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko)

Pored predsednika i potpredsednika, sudije MSP-a su:

• Hisaši Ovada (Japan)
• Roni Abraham (Francuska)
• Ser Kenet Kejt (Novi Zeland)
• Muhamed Binuna (Maroko)
• Leonid Skotnikov (Ruska Federacija)
• Antonio Avgusto Kansado Trindade (Brazil)
• Abdulkavi Jusuf (Somalija)
• Ser Kristofer Džon Grinvud (Ujedinjeno Kraljevstvo)
• Sja Hančin (Kina)
• Džoen Donihju (Sjedinjene Američke Države)
• Đorđo Gaja (Italija)
• Džulija Sebutinde (Uganda)
• Dalvir Bandadi (Indija)

Primena prava

Glavni članak: Koreni međunarodnog prava

Pri odlučivanju o slučaju, Sud konsultuje međunarodno pravo kao što je predviđeno članom 38. Član 38 Statuta MSP predviđa da pri donošenju odluke Sud mora uzeti u obzir međunarodne konvencije, međunarodne običaje, i „civilne pravne principe koje priznaju civilizovane nacije“. Takođe se može pozvati na akademska pisanja i prethodne sudske odluke kako bi se pomoglo tumačenje zakona, iako Sud nije formalno obavezan na svoje prethodne odluke prema doktrini iznenadnog odlučivanja. Odluke Suda obavezuju samo strane u pojedinačnim parnicama, a ne sve zemlje. Prema članu 38 (1) (d), međutim, Sud može ponovo razmatrati prethodno donesene odluke. U stvarnosti, MSP retko poništava svoje prethodno donete odluke i tretira ih kao presedan na sličan način kao i vrhovni sud u civilnom pravnom sistemu. Pored toga, međunarodni pravnici često se rukovode presudama MSP-a kao presudama od najviše vrednosti.

Ako se strane slože, mogu dat Sudu slobodu da odlučuje ex aequo et bono („dobro i pravično“), dajući slobodu MSP-u da donese nepristrasnu odluku zasnovanu na tome šta je pravično pod datim okolnostima. Sud koji se rukovodi principom ex aequo et bono na neki način deluje slično posredniku. Međutim, ova odredba još nije korišćena u sudskoj istoriji.

Nadležnost

Glavni članak: Nadležnost Međunarodnog suda pravde

Učesnici nakon UN članstva   Učesnici pre pristupanja UN pod članom 93   Posmatračke države UN koje nisu učesnici

Prema članu 93 povelje UN, svih 193 članica UN su automatski stranke po statutu suda. Članice izvan UN takođe mogu da postanu stanke sudskog statuta pod članom 93(2) procedure. Na primer, pre nego što je postala zemlja članica UN, Švajcarska je koristila ovu proceduru 1948. godine da postane stranka, a Nauru je postao stranka 1988. godine. Kada država postane stranka po statutu suda, ona ima pravo da učestvuje u predmetima pred sudom. Međutim, to što je zemlja stranka po statutu ne daje automatski nadležnost sudu nad sporovima koji uključuju tu stranku. Pitanje nadležnosti razmatra se u tri tipa sudskih slučajeva: sporna pitanja, incidentalna nadležnost i savetodavna mišljenja.

Sporna pitanja

Prvi susret nakon Drugog svetskog rata, holandski kinološki film iz 1946. godine

U spornim slučajevima (suparničkim postupcima u kojima se traži rešavanje spora), Međunarodni sud pravde donosi obavezujuću odluku između država koje se slažu da prihvate presudu suda. Jedino države mogu da budu stranke u spornim slučajevima. Individue, korporacije, delovi federacija, nevladine organizacije, UN organi i samoopredeljene grupe su isključene iz direktnog učešća u slučajevima, mada sud može da prima informacije od javnih međunarodnih organizacija. Ovo ne sprečava da nedržavni interesi budu predmet postupka ako država podnese predmet protiv drugog. Na primer, država može, u slučajevima „diplomatske zaštite”, da podnesi slučaj u ime jednog od svojih državljana ili korporacija.

Incidentalna nadležnost

Do donošenja konačne presude, sud je nadležan da naredi privremene mere za zaštitu prava stranke u sporu. Jedna ili obe strane u sporu mogu podneti zahtev sudu za izdavanje privremenih mera. U slučaju „Graničnog spora”, obe strane u sporu, Burkina Faso i Mali podneli su zahtev sudu da navede privremene mere. Incidentalna nadležnost suda proizilazi iz člana 41 statuta. Kao i konačna presuda, nalog za privremene mere suda obavezujući su za države ugovornice spora. Međunarodni sud pravde ima nadležnost da navede privremene mere samo ako je nadležnost prima facie zadovoljena.

Primeri spornih slučajeva

Glavni članak: Spisak slučajeva Međunarodnog suda pravde

• Žalba Sjedinjenih Država iz 1980. godine da je Iran uhapsio američke diplomate u Teheranu u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
• Spor između Tunisa i Libije u vezi sa razgraničenjem kontinentalnog praga između njih.
• Žalba Irana nakon rušenja Iranskog leta 655 pomoću vođene raketne krstarica SAD.
• Spor oko pomorske granice koja deli SAD i Kanadu u oblasti Zaliva Mejna.
• Žalba Savezne Republike Jugoslavije protiv zemalja članica Organizacije severnoatlantskog pakta u vezi sa njihovim radnjama u ratu na Kosovu. Ovo je odbijeno 15. decembra 2004. zbog nedostatka nadležnosti, SRJ nije bila stranka po statutu suda u vreme kada je podnela zahtev.
• Žalba Republike Makedonije (bivše jugoslovenske Republike Makedonije) da Grčka, stavljajući veto na njen pristup u NATO, krši Privremeni sporazum od 13. septembra 1995. godine između dve zemlje. Odluka je doneta u korist Makedonije 5. decembra 2011.
• Žalba Demokratske Republike Kongo da su njihov suverenitet povredila Uganda i da je DRK izgubila resurse vredne više milijardi dolara, presuđena je u korist DRK.
• Žalba Indije po pitanju smrtne kazne koju je Pakistanski vojni sud presudio indijskom državljaninu. Pakistan je uhapsio Kulbušana Džardava, indijskog državljanina zbog navodne špijunaže i subverzivne aktivnosti.

Literatura

• Dunne, Michael. "Isolationism of a Kind: Two Generations of World Court Historiography in the United States," Journal of American Studies (1987) 21#3 pp. 327–351.
• Rosenne S., "Rosenne's the world court: what it is and how it works. (6th изд.). Leiden: Martinus Nijhoff. 2003. .
• Kwiatkowska, Barbara, "Decisions of the World Court Relevant to the UN Convention on the Law of the Sea" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2017). Relevant to the UNCLOS, dedicated to Former ICJ President Stephen M. Schwebel (Brill, 2010)
• Van Der Wolf W. & De Ruiter D., "The International Court of Justice: Facts and Documents About the History and Work of the Court" (International Courts Association, 2011)
• Wilde, Ralph; Charlesworth, Hilary; Schrijver, Nico; Krisch, Nico; Chimni, B. S.; Gowlland-Debbas, Vera; Klabbers, Jan; Yee, Sienho; Shearer, Ivan (2011). „United Nations Reform Through Practice: Report of the International Law Association Study Group on United Nations Reform”. S2CID 153169568. doi:10.2139/ssrn.1971008. 
• Kolb, Robert (2013). The International Court of Justice. Hart Publishing: Oxford. ISBN 9781849462631. 
• Bowett, D W. The International court of justice : process, practice and procedure. . British Institute of International and Comparative Law: London. 1997. .
• Sienho Yee, Article 38 of the ICJ Statute and Applicable Law: Selected Issues in Recent Cases, 7 Journal of International Dispute Settlement (2016), 472–498.
• Andreas Zimmermann, Christian Tomuschat, Karin Oellers-Frahm & Christian J. Tams (eds.), The Statute of the International Court of Justice: A Commentary (2d. ed. October 2012, Oxford University Press).

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) Međunarodni sud pravde
• International Court of Justice, Official site
• ICJ Multimedia Gallery (photos, videos, webstreaming)
• List of cases ruled upon by the ICJ since its creation in 1946
• Peace Palace Library - ICJ Research Guide Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. oktobar 2019)
• The Statute of the International Court of Justice on the United Nations AVL: summary of the procedural history, list of selected preparatory documents and audiovisual material related to the negotiations and adoption of the Statute.
• Hague Justice Portal: Academic gateway to The Hague organizations concerning international peace, justice and security.
• International Criminal Court : See also, a tribunal to prosecute individuals for genocide, crimes against humanity, war crimes, and the crime of aggression

Predavanja

• The ICJ in the Service of Peace and Justice, Conference organized on the Occasion of the Centenary of the Peace Palace
• Lecture by Awn Shawkat Al-Khasawneh entitled Reflections on the Jurisdiction of the International Court of Justice in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Mohamed Bennouna entitled La Cour internationale de Justice, juge des souverainetés? in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Philippe Couvreur entitled La Cour internationale de Justice in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Vera Gowlland-Debbas entitled The International Court of Justice as the Principal Judicial Organ of the United Nations in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Mariko Kawano entitled Some Salient Features of the Contemporary International Disputes in the Precedents of the International Court of Justice in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Mariko Kawano entitled International Court of Justice and Disputes Involving the Interests of Third Parties to the Proceedings or the Common Interests of the International Community as a Whole or of the Community Established by a Convention in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Edward McWhinney entitled Judicial Activism and the International Court of Justice in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Alain Pellet entitled Conseil devant la Cour internationale de Justice in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law
• Lecture by Jiuyong Shi entitled The Present and Future Role of the International Court of Justice in the Peaceful Settlement of International Disputes in the Lecture Series of the United Nations Audiovisual Library of International Law