Među svojima

Među svojima je tužna pesma (elegija) Vladislava Petkovića Disa, napisana 1916. godine.

Društveni kontekst

Vladislav Petković Dis je za vreme Prvog svetskog rata, zajedno sa ostalim srpskim vojnicima, prebačen preko Albanije. Dospeo je na ostrvo Krf, a odatle je lađom otplovio u Francusku. U to vreme je nastala ova pesma. Prilikom povratka u domovinu 1917. godine, lađa u kojoj se Dis nalazio bila je torpedovana i on je poginuo.

Analiza pesme

Pesma je ispevana u šest strofa i to su dvanaesterci u katrenima.

Pesma počinje stihovima „U mom srcu ponoć“, što upućuje na teško duševno stanje pesnika. Taj pesimizam razbija misao o voljenoj ženi i zavičaju. U prvoj strofi žena je predstavljena kroz metafore zvezda, majka, robinja.

U drugoj strofi se javlja kontrast između proleća i rata. Pesnik pokušava da zamisli uobičajen dan svoje supruge u ratom zahvaćenoj Srbiji. Ona je za njega divna zora, jer je posvećena njihovoj deci i egzistenciji. Deca nevinim pitanjima potkrepljuju već teško duševno stanje svoje majke („Mama zašto plačeš? Jel pisao tata?“). Majka svoje emocije ne može da zadrži i one prerastaju u bolni jecaj. Njene emocije bivaju prekinute snažnim eksplozijama, koje je pesnik iskazao poređenjem.

„Napolju je vidno, kao pred svitanje

Ko da će se dići grobovi i ljudi.“

U poslednjoj strofi pesnik govori o duhovnoj snazi svoje supruge i ona je za njega njegov sjajni život:

„Lice ti se vedri: to duša svetinje

Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote.“