Mikan Marjanović

Iz projekta Википедија

Mikan Marjanović (1920-1989) general-major JNA i narodni heroj Jugoslavije

Rođen je 7. oktobra 1920. godine u selu Marini, kod Prijedora. Potiče iz siromašne seljačke porodice, otac Lazar mu je radio kao rudar u Francuskoj. Posle završene osnovne škole u rodnom mestu, bavio se zemljoradnjom. Godine 1937. je krenuo da izučava kovački zanat u Kostajnici, ali je brzo došao u sukob sa majstorom i napustio zanat. Posle toga se vratio u selo i ponovo bevio zemljoradnjom, a pred rat je krenuo u Banja Luci da izučava obućarski zanat.

Posle aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, vratio se u selo i aktivno učestvovao u pripremama ustanka. Na sam dan ustanka, 27. jula 1941. godine, formirana je prva gerilska desetina i Mikan je bio njen borac. Učestvovao je u svim borbama njegove partizanske čete. U akciji na železničkoj stanici Svodna, 9. oktobra 1941. godine, Mikan je ubio šest neprijateljskih vojnika i zaplenio prvi teški mitraljez na Kozari. Istakao se takođe i u akciji na neprijateljsko uporište u Vodičevu, kada je, uništena Peta domobranska četa Bjelovarskog dopunskog bataljona. Za učešće u obe ove akcije Mikan je pohvaljen od Štaba Drugog krajiškog odreda.

Bio je među 25 dobrovoljaca koji su izveli jednu od najsmelijih akcija kozarskih partizana, 6. januara 1942. godine, kada su zauzeli oklopni voz na pruzi Bosanski Novi-Prijedor. Učestvovao je i rušenju vijadukta na železničkoj pruzi između Kostajnice i Volinja, kada je sa 18 partizana, u teškim uslovima, obezbedio prenošenje i postavljanje 500 kilograma eksploziva, kojim je dignut jedan od najbolje čuvanih objekata u tom kraju. Toko borbi za oslobođenje Prijedora, Mikanova četa s probila do centra grada i tu razvila najžešću borbu. Uništavajući važen punkotove neprijatelja, doprinela je brze zauzimanje Prijedora. Mikan je 25. januara 1942. godine primljen u KPJ.

Kada je, 21. maja 1942. godine, formirana Prva krajiška NOU brigada, Mikan je postavljen za zamenika komandira Druge čete, ali je već posle prvih borbi na Piskavici za postavljen za komandira čete. U zasedi, nedaleko od Bosanske Dubice, sa spoljne strane obruča, dočekao je neprijateljsku kolonu koja se sa kamionima kretala prema Prijedoru. U silovitom jurišu, neprijatelj je bio potučen, a svi kamioni zaplenjeni. Za uspehe postignute, tokom neprijateljske ofanzive na Kozaru, leta 1942. godine, Mikan Marjanović je dva puta pohvaljen od Štaba Prve krajiške brigade.

U napadu na Ključ, 27. jula 1942. godine, Mikan je, uvukao svoju četu u centar grada,postigao potpuno iznenađenje neprijatelja i zauzeo zgradu Sreskog načelstva. U napadu na Kupres, avgusta 1942. godine, Mikan se ponovo sa svojom četom probio do centra grada i uništio jako neprijateljsko uporište. Ali, kada je u zoru postalo jasno da se Kupres nemože zauzeti, njegova četa je morala da se probija iz centra grada. U žestokim orbama sa ustašama, na ulicama Kupresa, Mikan je ranjen.

Za izuzetnu hrabrost pokazanu tokom borbi za Ključ, Kupres i Mrkonjić-Grad, Operativni štab za Bosansku krajnu pohvalio je Mikana Marjanovića.

U oslobođenju Bihaća, 2. novembra 1942. godine, Prva krajiška brigada nastupala je pod komandom Milinka Kušića. U izveštaju Operativnog štaba za Bosansku krajinu, upućenom Vrhovnom štabu posle okončanja bihaćke operacije, između ostalog piše:

"Predlažemo da se dodeli naziv narodnog heroja Mikanu Marjanoviću, komandiru Prve čete Prvog bataljona Prve krajiške brigade, članu Komunističke partije Jugoslavije, koji je u borbi za Bihać ranjen jurišajući ručnim bombama, na čelu svoje čete, na haubice koje su svojom vatrom sprečavale nastupanje naših snaga. Ranjen je pet puta od ustanka, a istakao se u svim borbama u kojima je do sada učestvovala njegova jedinica."

Predlog je bio prihvaćen i Mikan je, prvi u Bosni i Hercegovini, dobio ovo najviše ratno priznanje.

Kasnije, posle oporavka od ranjavanja, Mikan je postavljen prvo za zamenika, a onda i za komandanta Jedanaeste krajiške brigade.

Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je niz značajnih dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u kojoj je imao čin general-majora.

Umro je 25. januara 1989. godine u Zagrebu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine. Ordenom narodnoh heroja Jugoslavije odlikovan je 7. novembra 1942. godine.

[uredi] Literatura

• Korišćena knjiga "Kozara" dr. Ljube Mihića i
• Narodni heroji Jugoslavije, "Mladost" Beograd, 1975. godina

Narodni heroji sa Kozare

Rade Bašić | Jovo Bijelić | Uroš Bogunović | Petar Borojević | Ratko Vujović | Stojan Grujičić Jaruga | Stevan Dukić | Mihailo Đurić | Milan Egić | Osman Karabegović | Boško Karalić | Franjo Kluz | Rade Kondić | Josip Mažar Šoša | Miloš Mamić | Lazar Marin | Mikan Marjanović | Ivica Marušić Ratko | Mile Mećava | Petar Mećava | Dragoje Miljatović | Esad Midžić | Vladimir Nemet Braco | David Pajić| Milan Pilipović | | Branko Popović | Lepa Radić | Stevo Rauš | Dragutin Stanić | Velimir Stojnić | Mladen Stojanović | Mile Tubić | Avdo Ćuk | Rudi Čajavec | Fadil Šerić | Enver Šiljak | Boško Šiljegović | Ranko Šipka | Tomica Španović | Lazar Šteković | Gojko Šurlan