Mikroekonomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ekonomija
Ekonimija po regijama
Opšti aspekti
Metodologija
Polja i podele
Ekonomske ideologije

Mikroekonomija potiče od grčkih reči micros (mali) i oikonomia (privreda), što bi u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa vezanih za pojedince i preduzeća.[1][2][3] Prema tome, mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele profita i akumulacija, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinačna tržišta, individualnu štednju i akumulaciju, životni standard i ličnu potrošnju itd. Iz ovog proističe da su domaćinstva i preduzeća osnovni privredni subjekti u poslovanju i potrošnju u svim oblicima privređivanja.

Mikroekonomija izučava donošenje odluka o upotrebi određenih proizvodnih resursa. Na primer, zašto pojedinci više vole automobil od bicikla i kako proizvođači odlučuju da li da proizvode automobile ili bicikle. U ovom slučaju se analizira ponašanje svih domaćinstava i svih preduzeća u pogledu zbira kupovine automobila i zbira proizvodnje automobila. Tako se istražuje tržište automobila i upoređuje sa tržištem bicikla i dobija odgovor o relativnom odnosu cena automobila i bicikla u odnosu na utrošene resurse. Dakle, mikroekonomija proučava svako tržište za svaku robu i pruža šansu za razumevanje celokupnog repro-ciklusa, proizvodnje, raspodele, i potrošnje, u celoj privredi u datom trenutku vremena.

While microeconomics focuses on firms and individuals, macroeconomics focuses on the sum total of economic activity, dealing with the issues of growth, inflation, and unemployment and with national policies relating to these issues.[2] Microeconomics also deals with the effects of economic policies (such as changing taxation levels) on microeconomic behavior and thus on the aforementioned aspects of the economy.[4] Particularly in the wake of the Lucas critique, much of modern macroeconomic theories has been built upon microfoundations—i.e. based upon basic assumptions about micro-level behavior.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ekonomisti sebe obično smatraju mikroekonomistima ili makroekonomistima. Razliku između mikroekonomije i makroekonomije je verovatno 1933. godine uveo norveški ekonomista Ragnar Friš, koprimalac prve Nobelove memorijalne nagrade za ekonomske nauke 1969. godine.[5][6] Međutim, Friš zapravo nije koristio reč „mikroekonomija”, već je naglasio razlike između „mikrodinamičke” i „makrodinamičke” analize na način sličan onome kako se danas koriste reči „mikroekonomija” i „makroekonomija”.[5][7] Prva poznata upotreba termina „mikroekonomija” u objavljenom članku potekla je od Pitera de Volfa 1941. godine, koji je proširio termin „mikrodinamika” u „mikroekonomiju”.[6][8]

Struktura tržišta[uredi | uredi izvor]

Tržišna struktura se odnosi na karakteristike tržišta, uključujući broj firmi na tržištu, distribuciju tržišnih udela između njih, uniformnost proizvoda među firmama, koliko je firmama lako da uđu i izađu sa tržišta, i oblike konkurencije na tržištu.[9][10] Tržišna struktura može imati nekoliko tipova tržišnih sistema u interakciji. Različiti oblici tržišta su odlika kapitalizma i tržišnog socijalizma, pri čemu zagovornici državnog socijalizma često kritikuju tržišta i imaju za cilj da zamene ili nadomeste tržišta različitim stepenom ekonomskog planiranja vođenog od strane vlade.

Konkurencija deluje kao regulatorni mehanizam za tržišne sisteme, pri čemu vlada obezbeđuje propise tamo gde se ne može očekivati da se tržište samo reguliše. Propisi pomažu u ublažavanju negativnih eksternih efekata dobara i usluga kada privatna ravnoteža tržišta ne odgovara društvenoj. Jedan primer ovoga je u vezi sa građevinskim propisima, koji, ako ih nema u sistemu tržišta regulisanog čistom konkurencijom, mogu dovesti do toga da je nekoliko užasnih povreda ili smrti potrebno pre nego što kompanije počnu da poboljšavaju bezbednost konstrukcija, jer potrošači u početku možda nisu toliko zabrinuti ili svesni bezbednosnih problema da bi počeli da vrše pritisak na kompanije da ih reše, a kompanije bi bile motivisane da ne obezbede odgovarajuće bezbednosne karakteristike zbog načina na koji bi to uticalo na njihov profit.

Koncept „tipa tržišta“ se razlikuje od koncepta „strukture tržišta“. Ipak, ovde je vredno napomenuti da postoje različiti tipovi tržišta.

Različite tržišne strukture proizvode krive troškova[11] na osnovu vrste postojeće strukture. Različite krive se razvijaju na osnovu troškova proizvodnje, konkretno, grafikon sadrži marginalne troškove, prosečne ukupne troškove, prosečne varijabilne troškove, prosečne fiksne troškove i marginalni prihod, koji je ponekad jednak potražnji, prosečnom prihodu i ceni u firmi koja uzima cenu.

Monopol[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Monopol

Monopol je tržišna struktura u kojoj tržištem ili industrijom dominira jedan dobavljač određene robe ili usluge. Pošto monopoli nemaju konkurenciju, oni teže da prodaju robu i usluge po višoj ceni i proizvode ispod društveno optimalnog nivoa proizvodnje. Međutim, nisu svi monopoli loša stvar, posebno u industrijama u kojima bi više firmi rezultiralo više sa troškova nego koristi (tj. prirodni monopoli).[12][13]

  • Prirodni monopol: Monopol u industriji u kojoj jedan proizvođač može proizvesti proizvodnju po nižoj ceni od mnogih malih proizvođača.

Oligopol[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Oligopol

Oligopol je tržišna struktura u kojoj tržištem ili industrijom dominira mali broj firmi (oligopolista). Oligopoli mogu stvoriti podsticaj za firme da se upuštaju u dosluhe i formiraju kartele koji smanjuju konkurenciju što dovodi do viših cena za potrošače i manje ukupne tržišne proizvodnje.[14] Alternativno, oligopoli mogu da budu žestoko konkurentni i da se uključe u kitnjaste reklamne kampanje.[15]

  • Duopol: Poseban slučaj oligopola, sa samo dve firme. Teorija igara može da razjasni ponašanje u duopolima i oligopolima.[16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Marchant, Mary A.; Snell, William M. „Macroeconomics and International Policy Terms” (PDF). University of Kentucky. Arhivirano (PDF) iz originala 2007-03-18. g. Pristupljeno 2007-05-04. 
  2. ^ a b „Economics Glossary”. Monroe County Women's Disability Network. Arhivirano iz originala 2008-02-04. g. Pristupljeno 2008-02-22. 
  3. ^ „Social Studies Standards Glossary”. New Mexico Public Education Department. Arhivirano iz originala 2007-08-08. g. Pristupljeno 2008-02-22. 
  4. ^ „Glossary”. ECON100. Arhivirano iz originala 2006-04-11. g. Pristupljeno 2008-02-22. 
  5. ^ a b Frisch, R. 1933. Propagation problems and impulse problems in dynamic economics. In Economic essays in honour of Gustav Cassel, ed. R. Frisch. London: Allen & Unwin.
  6. ^ a b Varian H.R. (1987) Microeconomics. In: Palgrave Macmillan (eds) The New Palgrave Dictionary of Economics. Palgrave Macmillan, London.
  7. ^ Varian, Hal R. (1987). „Microeconomics”. The New Palgrave Dictionary of Economics. str. 1—5. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_1212-1. 
  8. ^ De Wolff, Pieter (april 1941). „Income Elasticity of Demand, a Micro-Economic and a Macro-Economic Interpretation”. The Economic Journal. 51 (201): 140—145. JSTOR 2225666. doi:10.2307/2225666. 
  9. ^ McEachern, William A. (2006). Economics: A Contemporary Introduction. Thomson South-Western. str. 166. ISBN 978-0-324-28860-5. 
  10. ^ Hashimzade, Nigar; Myles, Gareth; Black, John (2017). „market structure”. A Dictionary of Economics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-875943-0. 
  11. ^ Emerson, Patrick M. (2019-10-28), „Module 8: Cost Curves”, Intermediate Microeconomics (na jeziku: engleski), Oregon State University, Pristupljeno 2021-05-13 
  12. ^ „Monopoly - Economics Help”. Economics Help (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-03-14. g. Pristupljeno 2018-03-14. 
  13. ^ Krylovskiy, Nikolay (20. 1. 2020). „Natural monopolies”. Economics Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-03. 
  14. ^ „Competition Counts”. ftstatus=live. 11. 6. 2013. Arhivirano iz originala 4. 12. 2013. g. 
  15. ^ Erickson, Gary M. (2009). „Gary M. Erickson (2009). "An Oligopoly Model of Dynamic Advertising Competition". European Journal of Operational Research 197 (2009): 374-388.”. European Journal of Operational Research. 197 (1): 374—388. doi:10.1016/j.ejor.2008.06.023. 
  16. ^ „Oligopoly/Duopoly and Game Theory”. AP Microeconomics Review. 2017. Arhivirano iz originala 2016-06-25. g. Pristupljeno 2017-06-11. „Game theory is the main way economists [sic] understands the behavior of firms within this market structure.” 


Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mikroekonomija na Vikimedijinoj ostavi.
Bibliotečki resursi o
Microeconomics
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Микроекономија&oldid=27548629”