Milan Tepić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
MILAN TEPIĆ
Spomen ploča Milanu Tepiću,u istoimenoj ulici na Dedinju
Spomen ploča Milanu Tepiću,
u istoimenoj ulici na Dedinju
Datum rođenja 1957.
Mesto rođenja Komlenac,
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija
Datum smrti 29. septembar 1991. (34 god.)
Mesto smrti Bedenik,
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija
Profesija vojno lice

Služba Jugoslovenska narodna armija
Čin major

Narodni heroj od 19. novembra 1991.
Odlikovanja
Orden narodnog heroja
Orden za vojne zasluge

Milan Tepić (Komlenac, 1957Bedenik, 29. septembar 1991), major Jugoslovenske narodne armije i narodni heroj Jugoslavije.[1]

Biografija[uredi]

Jula meseca 1991. major Tepić se našao u centralnom skladištu borbenih sredstava u selu Bedeniku u blizini Bjelovara. Pripadnici hrvatskog Zbora narodne garde (Zenge) su pripadnike Jugoslovenske narodne armije, koji su se nalazili na odsluženju vojnog roka u kasarni „Božidar Adžija“ u Bjelovaru, držali u okruženju.[2] U kasarni se nalazila 265. motorizovana brigada JNA i novopridošli regruti.[2] Komanda 5. vojne oblasti JNA u Zagrebu je poslala Posmatračku misiju tadašnje „Evropske zajednice“ kojoj pripadnici Zbora narodne garde nisu dozvolili pristup u kasarnu.[2]

Prebeg iz JNA potpukovnik Josip Tomšić, koji je u međuvremenu postao komandant odbrane Bjelovara, pripremio je napad na kasarnu u kojoj su se nalazili preostali vojnici, oficiri i njihovi članovi familija koji nisu prebegli na drugu stranu. Kasarna u kojoj danima nije bilo vode i struje je napadnuta sa 2.000 vojnika. Pošto komanda JNA nije poslala pomoć, komandant brigade pukovnik Rajko Kovačević je naredio predaju i odlaganje oružja.[2] Po ulasku u kasarnu, tadašnji predsednik Kriznog štaba Bjelovara Jure Šimić je naredio da se pripadnici JNA skinu do pojasa, nakon čega je iz stroja izveo komandanta Rajka Kovačevića sa pomoćnicima, potpukovnika Miljka Vasića i kapetana prve klase Dragišu Jovanovića, koje je potom odveo 50 metara dalje i ubio iz pištolja.[2]

Tepić je bio primoran da se sa svojim vojnicima povuče u skladište i organizuje odbranu od hrvatskih paravojnih formacija koje su opkolile objekat.[1] Dvadeset i devetog septembra 1991. ne želeći da prepusti neprijatelju oružje kojim bi ubijao njegove vojnike, major Milan Tepić digao je u vazduh vojno skladište i sebe. Ovo delo mnogi su uporedili sa sličnim potezom resavskog vojvode Stevana Sinđelića.[3]

Prilikom pokušaja zauzimanja skladišta municije major Tepić je skladište digao u vazduh i pri tome je prema zvaničnim podacima, pored njega, poginulo 11, a prema nezvaničnim preko 200 napadača koji su se kasnije vodili kao „nestali“. U određenom času vojnicima JNA je naređeno da se povuku od glavnog objekta - na bezbednu razdaljinu. Ovo naređenje majora Tepića nije poslušao vojnik na odsluženju vojnog roka, Stojadin Mirković,[4] koji je iz oklopnog transportera dejstvovao po neprijatelju sve dok nije bio pogođen protivoklopnim projektilom. U znak odmazde streljan je zarobljenik - komandir straže Ranko Stefanović.

Vikicitati „Jedanput ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško.“
(Milan Tepić)

Narodni heroj Jugoslavije[uredi]

Predsedništvo SFRJ, kojim je predsedavao potpredsednik Branko Kostić, 19. novembra 1991. godine je majora Milana Tepića „za izvanredan podvig u borbi protiv neprijatelja prilikom njihovog napada na kasarnu JNA u Bjelovaru“ posthumno odlikovalo Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i proglasilo narodnim herojem Jugoslavije.

Njegovo ime nosi ulica u Beogradu (opština Savski venac), Banjoj Luci, Istočnom Sarajevu,[5] Nišu[6], Bačkoj Palanci, Beški, Inđiji, Kuli, Leskovcu, Novom Sadu (tri ulice), Odžacima, Pirotu, Smederevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Temerinu, Velikoj Plani, Vršcu, Zrenjaninu, Tesliću, Gradišci i u više drugih srpskih gradova.

U njegovu čast, Srpska je ustanovila orden „za posebne zasluge u ratu“.[1]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v „Сјећање на мајора Тепића“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 29. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011.. 
  2. ^ a b v g d „Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 29. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011.. 
  3. ^ „Аудио: Сјећање на народног хероја Милана Тепића“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 29. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011.. 
  4. ^ Zaboravljeni junak sa Povlena („Politika“, 30. april 2013)
  5. ^ Ulice i naselja, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  6. ^ Glas javnosti: „Bulevar Zorana Ćinćića“, Skupština opštine Niš promenila nazive ulice, Pristupljeno 13. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Milan Tepić