Milan Hodža
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Milan Hodža | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Portret Milana Hodže iz 1908. godine | |||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||
| Datum rođenja | 1. februar 1878. | ||||||||||
| Mesto rođenja | Sučani, Austrougarska | ||||||||||
| Datum smrti | 27. jun 1944. (66 god.) | ||||||||||
| Mesto smrti | Klirvoter,  SAD | ||||||||||
| Narodnost | Slovak | ||||||||||
| Univerzitet | pravo u Budimpešti i Klužu a filozofiju-Filozofski univerzitet u Beču | ||||||||||
| Profesija | Političar | ||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||
| Politička stranka | Republikanska stranka zemljoradnika i seljaka | ||||||||||
| |||||||||||
Milan Hodža (slč. Milan Hodža; Sučani, Austrougarska, 1. februar 1878 — Klirvoter, 27. jun 1944, SAD) je bio slovački političar, državnik i publicista. Bio je jedanaesti predsednik vlade Čehoslovačke.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Milan Hodža rodio se u Sučanima (danas u Slovačkoj) i dobio je izvanredno obrazovanje, pravo je studirao u Budimpešti i Klužu a filozofiju u Beču. On je vladao sa sedam jezika i to mađarskim, nemačkim, engleskim, francuskim, rumunskim, srpskohrvatskim kao i poljskim i imao je velikog uspeha u žurnalistici i politici.
Hodža je bio član Republikanske stranke čehoslovačke vangradske sredine. U 6. i 7. vladi delovao je kao ministar zemljoradnje a u 9. kao ministar školstva i ministar prosvete a u 10. opet kao ministar školstva dok je u 12. bio ministar zemljoradnje gde je i ostao i u 13. i 14. vladi.
Od 1935. do 1938. godine Hodža je bio predsednik 15. čehoslovačke vlade. Godine 1938. odlazi u emigraciju najpre u Švajcarsku a zatim u Francusku. Godine 1940, u Francuskoj je osnovao Slovačko narodno veće. Odselio se u SAD i tu je razradio projekat Saveza srednjoevropskih naroda. Umro je u Klirvoteru 27. juna 1944. godine.
Za prvi politički uspeh može se smatrati izbor za poslanika u Kulpinskom srezu, 26. januara 1905.[1] Slovačka javnost u Vojvodini ga je poznala već i pre kada je 1903. godine izdavao slovački nedeljnik. Hodžov program je bio jako primamljiv za Srbe i Slovake u Vojvodini.
Hodža je 1966. godine posetio Kulpin i tu rekao:
Došao sam k Vama da ponovo vidim ovo mesto gde sam se naučio politici i gde sam naučio da branim narodno pravo.
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Godine 1909. se Milan Hoddža oženio Irenom Pivkovom i sa njom je imao dve kćerke Irenu i Aglaju kao i sina Fedora. Navodno je imao i vanbračnu decu.
Po veroispovesti je Milan Hodža bio evengelik, njegov otac Ondrej Slavoslav Hodža je bio kao i njegov brat Jan Miloslav Hodža evangelički sveštenik.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Bista Milana Hodže u Sučanima u rodnom mestu Milana Hodže u Slovačkoj -
Skup sa otvaranja spomenika Milanu Hoddži u Kulpinu -
Otkrivanje spomenika Milanu Hodži u Kulpinu -
Spomenik Milanu Hodži u Kulpinu -
Spomenik Milanu Hodži u Kulpinu koji je vajao slovački vajar i zaslužni umetnik slovačke Franjo Štjefunko- (reprodukcija) -
Portret Milana Hodže akademske slikarke Zuske Medveđove -
Pristalice Milana Hodže u Kulpinu (1905) -
Pristalice Milana Hodže 1906. godine
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Významní Slovaci v dejinách Kulpína, S Boldocký, T. Radovanov, V. Valentík, Kulpin 2009.
- DrSc Ján Babiak, M. Hodža a jeho spätosť s osadou Kulpín, Kulpínsky matičiar, Časopis MOMS v Kulpíne 28.júla 2012 ô. 11 ročník X
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Hodžova digitálna knižnica v Slovenskej národnej knižnici v Martine [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2007)
