Milenijumski ciljevi razvoja
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Milenijumski ciljevi razvoja čine osam ciljeva koje su svih 191 zemalja članica Ujedinjenih nacija dogovorile da pokušaju da ostvare do 2015 godine. Džon Bolton je prvi koristio ovaj termin kao ambasador Amerike pri UN-u postavljajući spisak potrebnih amandmana na Svetskom samitu održanom septembra 2005 u Njujorku.
[uredi] Ciljevi
Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000, obavezuje potpisnice na:
[uredi] 1. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi
-
- Smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno.
- Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi.
- Povećanje količine hrane za one koji pate od gladi.
[uredi] 2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja
-
- Osigurvanje da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje.
- Povećan upis đaka mora biti praćen naporima da se osigura da sva deca ostanu u školi i steknu visokokvalitetno obrazovanje.
[uredi] 3. Promovisanje jednakosti polova
-
- Eliminisanje nejednakosti polova u osnovnom i srednjem obrazovanju po mogućstvu do 2005, i na svim nivoima do 2015.
[uredi] 4. Smanjenje smrtnosti kod dece
-
- Smanjenje na dve trećine stepen smrtnosti među decom mlađom od pet godina.
[uredi] 5. Poboljšanje zdravlja majki
-
- Smanjenje na tri četvrtine stepen smrtnosti među majkama.
[uredi] 6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja
[uredi] 7. Obezebeđenje ekološke održivosti
-
- Integrisanje principa održivog razvoja u politike i programe država; smanjenje gubitka prirodnih resursa.
- Smanjenje na pola broja ljudi bez stalbog pristupa pijaćoj vodi.
- Postizanje značajnoih poboljšanja uslova života za otprilike 100 miliona beskućnika, do 2020.
[uredi] 8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj
-
- Dalji razvoj liberalnog tržišta i finansijskih sistema, predvidivih i nediskriminatorskih. Uključuje obavezu za dobro upravljanje, razvoj i smanjenje siromaštva - na nacionalnoj i međunarodnoj osnovi.
- Upućivanje na posebne potrebe najnerazvijenijih zemalja. Ovo uključuje bescarinski sistem za šihove proizvode; smanjenje duga visokozaduženim zemljama; ukdanje zvaničnog bilateralbog duga; i veća zvanična pomoć pri razvoju za zemlje koje su se obavezale na smanjenje siromaštva.
- Upućivanje na posebne potrebe država unutar kopna i malih ostrvskih država.
- Sveobuhvatno bavljenje problemom duga zemalja u razvoju narodnim i međunarodnim merama kako bi vraćanje duga bilo održivo na duže staze.
- U saradnji sa zemljama u razvoju, stvaranje pristojnog i produktivnog posla za mlade.
- U saradnji sa farmaceutskim kompanijama, obezbeđivanje pristupa u skladu sa sredstvima zemalja u razvoju.
- U saradnji sa privatnim sektorom, obezbeđivanje pristupa pogodnostima savremenih tehnologija naročito informacionih i komunikacionih.
