Milenko Tepić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Milenkom Topićem.
Milenko Tepić
Milenko Tepić
Lični podaci
Puno ime Milenko Tepić
Datum rođenja (1987-02-27)27. februar 1987. (37 god.)
Mesto rođenja Novi Sad, SRS, SFRJ
Državljanstvo  Srbija
Visina 2,02 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2009. / nije izabran
Pro karijera 2002—2021
Pozicija plejmejker / bek
Seniorska karijera
Godine Klub
2002—2006
2006—2009
2009—2011
2011—2013
2013
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2017—2018
2018—2019
2019
2019—2020
2020—2021		 Vojvodina Srbijagas
Partizan
Panatinaikos
Sevilja
Lijetuvos ritas
Partizan
PAOK
Orlandina
Brindizi
PAOK
Vareze
Iraklis
Mega Sokerbet
Reprezentativna karijera
 Srbija
Medalje
Košarka
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2009. Poljska Srbija
Univerzijada
Bronzana medalja — treće mesto 2005. Izmir SCG

Milenko Tepić (Novi Sad, 27. februar 1987) jeste srpski košarkaški funkcioner i bivši košarkaš. Trenutno je potpredsednik u Košarkaškom savezu Srbije (KSS). Tokom igračke karijere igrao je na pozicijama plejmejkera i beka.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Milenko Tepić je počeo da trenira košarku 1996. godine u školi košarke „Sports vorld“, a 2000. godine je prešao u novosadsku Vojvodinu. U svojoj poslednjoj sezoni u dresu Vojvodine je u Superligi u proseku postizao 11 poena, uz 2,8 skokova i dve i po asistencije, za 25 minuta na terenu dok je u Jadranskoj ligi za približno isto vreme davao 7,6 poena, uz 1,9 skokova i 1,3 asistencije.[1]

U julu 2006. je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Partizanom.[1] Igrač Partizana je bio naredne tri sezone, kada je sa crno-belima u domaćim takmičenjima osvojio osam od mogućih devet trofeja (dva Kupa Radivoja Koraća, tri titule Jadranske lige i tri titule u Superligi Srbije). Pored toga sa crno-belima je dva puta igrao četvrtfinale plej-ofa Evrolige i jednom Top 16 fazu.[2]

Nakon završetka sezone 2008/09, Tepić je potpisao trogodišnji ugovor sa Panatinaikosom.[3] Igrao je dve sezone za Panatinaikos, osvojio je dve titule u prvenstvu Grčke i trofej Evrolige 2011.

Dana 26. septembra 2011. je potpisao dvogodišnji ugovor sa španskim klubom Kahasol iz Sevilje.[4] Nakon dve sezone u Sevilji, Tepić u julu 2013. potpisuje jednogodišnji ugovor sa Lijetuvos ritasom.[5] U litvanskom timu nije imao zapaženu ulogu pa je 13. decembra 2013. raskinuo ugovor sa klubom.[6]

Pet dana nakon napuštanja Ritasa, Tepić je potpisao ugovor sa Partizanom na godinu i po dana.[7] Sa crno-belima je u sezoni 2013/14. izgubio u polufinalu Jadranske lige od Cedevite, pa je tako klub ostao bez Evrolige nakon više od decenije.[8] Na kraju ove sezone Tepić sa Partizanom osvaja još jednu titulu u Prvenstvu Srbije.[9] Proveo je i narednu 2014/15. sezonu u Partizanu, u kojoj klub nije osvojio nijedan trofej.

Za sezonu 2015/16. je potpisao ugovor sa ekipom PAOK-a.[10] U sezoni 2016/17. igrao je za Orlandinu, a narednu 2017/18. sezonu je proveo takođe u Italiji ali u ekipi Brindizija. U sezoni 2018/19. je ponovo zaigrao za PAOK.[11]

U julu 2019. je potpisao jednogodišnji ugovor sa italijanskim Varezeom.[12] U ekipi Varezea se zadržao samo do 6. novembra 2019, kada je ugovor raskinut. Tepić je nastupio na samo tri utakmice u italijanskom prvenstvu i prosečno je beležio tek poen po meču.[13] Osam dana kasnije je potpisao ugovor sa grčkim prvoligašem Iraklisom.[14] Dana 10. avgusta 2020. godine je potpisao ugovor sa ekipom Mege.[15] Proveo je sezonu 2020/21. u Megi, nakon čega je u julu 2021. objavio da završava igračku karijeru.[16]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Tepić je sa reprezentacijom bio pionirski prvak Evrope 2001, kadetski prvak Evrope 2003, juniorski prvak Evrope 2005, prvak Evrope u konkurenciji košarkaša do 20 godina 2006. Iste godine je bio na širem spisku za Svetsko prvenstvo u Japanu. Godine 2007. je osvojio Evropsko prvenstvo do 20 godina u Sloveniji.

Bio je član seniorske reprezentacije Srbije na Evropskim prvenstvima 2007, 2009. i 2011. kao i na Svetskom prvenstvu 2010. Tokom leta 2012. je nastupao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2013. u Sloveniji, a nakon toga ga pet godina nije bilo u nacionalnom dresu sve do jeseni 2017. kada je zaigrao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2019. u Kini.[17][18]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Individualni[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „B92: Milenko Tepić u Partizanu”. b92.net. 9. 7. 2006. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  2. ^ Bogunović, Ivan (25. 12. 2014). „Tepić u MONDU: Krivo mi je zbog Volgograda”. mondo.rs. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  3. ^ Ignjatović, D. (31. 5. 2009). „PAO dao Tepiću 2,5 miliona evra!”. pressonline.rs. Arhivirano iz originala 07. 11. 2019. g. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  4. ^ „Tepić dve godine u Kahasolu”. novosti.rs. 26. 9. 2011. Pristupljeno 3. 10. 2015. 
  5. ^ Miljanić, Đorđe (25. 7. 2013). „Tepić u Lijetuvos ritasu”. mvp.rs. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  6. ^ „Tepić zvanično napustio Ritas, u Partizanu je od ponedeljka”. mozzartsport.com. 13. 12. 2013. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  7. ^ „Tepić zvanično zadužio crno-beli dres sa brojem 4”. kkpartizan.rs. 18. 12. 2013. Pristupljeno 25. 12. 2013. 
  8. ^ „TEPIĆ: Teško je verovati da nećemo igrati Evroligu”. srbijadanas.com. 26. 4. 2014. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  9. ^ „Tepić: Uradili smo veliku stvar, zaslužena titula”. kkpartizan.rs. 22. 6. 2014. Pristupljeno 7. 11. 2019. 
  10. ^ „Tepić debituje za PAOK protiv Zvezde”. mondo.rs. 3. 9. 2015. Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 3. 10. 2015. 
  11. ^ „Tepić se vratio u PAOK”. mozzartsport.com. 18. 10. 2018. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  12. ^ „Tepić potpisao za Vareze”. novosti.rs. 21. 7. 2019. Pristupljeno 6. 11. 2019. 
  13. ^ „Rastali se Milenko Tepić i Vareze”. mozzartsport.com. 6. 11. 2019. Pristupljeno 6. 11. 2019. 
  14. ^ „Milenko Tepić novi član Iraklisa”. sportklub.rs. 14. 11. 2019. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  15. ^ „Milenko Tepić je novi igrač Mega Bemaksa”. bcmegabasket.net. 10. 8. 2020. Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  16. ^ „Tepić završio igračku karijeru ali ostaje u Megi”. bcmegabasket.net. 15. 7. 2021. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  17. ^ Tegeltija, Vladan (22. 11. 2017). „BORBA ZA MUNDOBASKET Tepić za Blicsport o povratku među "orlove", Birčević najavio pobede”. sport.blic.rs. Pristupljeno 6. 11. 2019. 
  18. ^ „Milenko Tepić: Kad god treba, ja sam tu!”. zurnal.rs. 28. 2. 2019. Pristupljeno 6. 11. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миленко_Тепић&oldid=27156228”