Milovan Ilić
| Milovan Ilić | |
|---|---|
|
|
|
| Datum rođenja: | 5. novembar 1938. |
| Mesto rođenja: | Lipnica (Kraljevina Jugoslavija) |
| Datum smrti: | 9. februar 2005. |
| Mesto smrti: | Padova (Italija) |
Milovan Ilić Minimaks (Lipnica, 5. novembar 1938 – Padova, 9. februar 2005) je bio srpski radio i TV novinar.
[uredi] Biografija
Rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu „Jež“, a 1960. je prešao u Radio Beograd.
Postao je poznat kao voditelj radio programa „Minimaks“. Ovaj program se emitovao, na „Radio Beogradu“, sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. „Minimaks“ je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila „minimum govora maksimum muzike“. Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.
Sa emisijama „Sutra je petak“ i „Tačno u podne“, poznatijom pod nazivom „Tup-tup“, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju „Od glave do pete“.
Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom „Minimaksovizija“. Svoje emisije („Minimaksovizija“, „Maksovizija“, „Nedelja kod Minimaksa“ i „Fonto“) radio je za TV Pink i Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače, a najpoznatija od njih je Lepa Brena.
Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su „Sitna razmišljanja“ (1967) i „Iz malog mozga“ (1988)[1]. Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora.
Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta „Božidar Adžija“ u Beogradu. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.[1]
Krajem 2004. urađena mu je transplatacija jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 9. februara 2005. u Padovi, posle duge i teške bolesti.
