Milutin Garašanin (političar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Milutin Garašanin (višeznačna odrednica).
Milutin Garašanin
Lični podaci
Datum rođenja(1843-02-22)22. februar 1843.
Mesto rođenjaBeograd, Kneževina Srbija
Datum smrti5. mart 1898.(1898-03-05) (55 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Premijer Srbije
PrethodnikNikola Hristić
NaslednikJovan Ristić

Milutin Garašanin (Beograd, 22. februar 1843 — Pariz, 5. mart 1898)[1] bio je srpski političar, diplomata, oficir i akademik. Garašanin je bio predsednik Vlade, predsednik Narodne Skupštine, ministar i ambasador.[2][3][4]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poverljivo pismo Milutina Garašanina iz 1886. u kojem komentariše rusko širenje na Balkanu preko Bugarske, deo kolekcije Adligata

Rođen je u Beogradu, od oca Ilije Garašanina, pisca „Načertanija“ i predsednika srpske vlade u dva navrata, i majke Sofije rođene Danić rođen 10/22. februara 1843. godine.[5][6]

Obrazovao se u Beogradu, gde je pored osnovne škole završio i gimnaziju. Proveo je samo godinu dana na beogradskom Liceju, na prirodnjačkom odseku. Godine 1860. otišao je u Francusku, gde u liceju Sen-Barbu izučava osnovnu i specijalnu matematiku.[7] Po završenim studijama politehnike, postao je 1865. godine artiljerijski potporučnik. Završio je zatim artiljerijsku školu u Mecu, u Francuskoj, a posle toga (od 1868) živeo na očevom imanju u Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom.[8]

Stupio je prvi put u državnu službu 1876. godine, kao oficir. U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovao je u borbama Ibarske vojske, u činu artiljerijskog kapetana, kao komandant Čačanske brigade. Dana 11. avgusta te godine ranjen je u bici na Ogorijevcu, zbog čega je unapređen u čin majora i dobio Orden Takovskog krsta V stepena. Do objave novog rata 1877. godine bavio se ekonomisanjem u Grockoj, na imanju "Gavranu". U drugom ratu sa Turskom 1877/78. godine, bio je pomoćnik načelnika Javorske vojske, u činu majora. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika.

Političku karijeru je započeo tek oktobra 1880. godine, kada stupa u Piroćančev kabinet. Od 1881 — 1883. godine bio je ministar unutrašnjih dela Kneževine Srbije.[3]

U januaru 1881. godine sa grupom mladokonzervativaca osnovao je Srpsku naprednu stranku i postao njen predsednik.[9]

Poslanik Srbije u Beču bio je od 1883. do 1884 kao i poslanik u Francuskoj 1894. i od 1897. do 1898.[10]

On je učesnik prvog telefonskog razgovora na relaciji Beograd - Niš 1886. Sa druge strane linije, u Nišu, je bio kralj Milan Obrenović. Zbog slabe čujnosti i lošeg kvaliteta telefonske linije kralj je više puta ponavljao „Milutine, govori glasnije!“. Na kraju Garašanin je odgovorio: „Vaše Visočanstvo, ja govorim tako jako, da kada bi se popeo na toranj Saborne crkve Vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona.“[11][12]

Autor je i književnih dela od kojih je najznačajnije Dokolice napisano 1892. godine.[13][14] Smatran je za odličnog govornika.[15]

Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” poseduje jedno njegovo pismo, u kojem Garašanin piše o promeni vlasti u Bugarskoj i pokušajima Rusije da proširi svoj uticaj na Balkanu, što je bilo suprostavljeno srpskoj politici tog doba.[16][17]

Crna Gora mu je dodelila Orden knjaza Danila I[18] i Obilića medalju.[19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 208. 
  2. ^ „BILO JE 28 SRPSKIH PREMIJERA MLAĐIH OD VUČIĆA: Da li predsednik Srbije BAŠ TOLIKO SLABO ZNA SRPSKU ISTORIJU?”. espreso.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  3. ^ a b „Da li znate ko je Milutin Garašanin? – Portalibris” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  4. ^ „Milutin Garašanin (1843–1898) i Francuska - Kulturni centar Novog Sada - Kulturni centar Novog Sada”. www.kcns.org.rs (na jeziku: srpski). 2023-02-24. Pristupljeno 2024-01-24. 
  5. ^ Hajdarpasic, Edin (2015-11-18). Whose Bosnia?: Nationalism and Political Imagination in the Balkans, 1840–1914 (na jeziku: engleski). Cornell University Press. ISBN 9781501701108. 
  6. ^ Todorović, Željko (2017-11-27). „Milutin Garašanin”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  7. ^ "Branič", nekrolog, Beograd 1. mart 1898.
  8. ^ "Delo", nekrolog, Beograd 1. januar 1898.
  9. ^ Protić, Milan St (2015-01-01). Between Democracy and Populism: Political Ideas of the Peopleʹs Radical Party in Serbia:(The Formative Period: 1860ʹs to 1903) (na jeziku: engleski). Balkanološki institut SANU. ISBN 9788671790949. 
  10. ^ Ljušić, Radoš (2005). Vlade Srbije: 1805-2005 (1 izd.). Belgrade: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 148. ISBN 86-17-13111-X. OCLC 67978385. 
  11. ^ Gucijan, S. „Priča o četrnaestom vojvodi i devet baba”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-01. 
  12. ^ „Milutin Garašanin”. Srpska enciklopedija (na jeziku: srpski). 2017-11-27. Pristupljeno 2024-01-24. 
  13. ^ „Dokolice – Milutin Garašanin – Portalibris” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  14. ^ Garašanin, Milutin (1939). Dokolice (na jeziku: srpski). Srpska književna zadruga. 
  15. ^ „Milutin Garašanin – Portalibris” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-01. 
  16. ^ Lazić, Viktor (mart 2018). „Srbija među knjigama”: 60. 
  17. ^ P, I. „Milutin Garašanin: Jedan od najuticajnijih Srba 19. veka i učesnik prvog telefonskog razgovora u našoj zemlji!”. 24sedam (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-24. 
  18. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 85. 
  19. ^ Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 14. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Političke funkcije
Ministar spoljnih poslova
1880–1883
Ministar finansija Srbije
1884–1885
Premijer Srbije
1884–1887
Ministar spoljnih poslova
1884–1886
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милутин_Гарашанин_(политичар)&oldid=27105210”