Milutin Ivković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Milutin Ivković

Milutin Ivković
Milutin Ivković

Lični podaci
Puno ime Milutin Ivković
Nadimak Milutinac
Datum rođenja 3. mart 1906.
Mesto rođenja Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti 25. maj 1943. (37 god.)
Mesto smrti Jajinci
Pozicija odbrana
Seniorski klubovi *
God. Klub Uta. (Gol.)
1922-1929
1929-1934
Jugoslavija
BASK
235(?)
100(?)
Reprezentacija **
God. Reprezentacija Uta. (Gol.)
1925-1934 Jugoslavija Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg 39 (0)

* Datum aktuelizovanja:
** Datum aktuelizovanja:

dr Milutin Ivković (Beograd, 3. mart 1906Jajinci, 25. maj 1943) je bio jugoslovenski fudbaler i lekar.

Biografija[uredi]

Rođen je u Beogradu od oca Jovana, pukovnika, i majke Mile, ćerke vojvode Radomira Putnika[1]

Fudbal je počeo da igra u omladinskoj ekipi beogradske Jugoslavije. Veoma brzo je postao prvotimac i za svoj klub je od 1922. do 1929. odigrao 235 utakmica. Pred kraj karijere je prešao u BASK. Za reprezentaciju Beograda je odigrao 42 utakmice, jednu manje od rekordera Moše Marjanovića. Odigrao je i dve utakmice za B reprezentaciju.

Od 1925. do 1934. godine odigrao je 40 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, sa kojom je učestvovao na Devetim Olimpijskim igrama u Amsterdamu, 1928. i na Jedanaestim Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1930. u Montevideu. Debitovao je 28. oktobra 1925. u prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke (0-7) u Pragu, a poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je 16. decembra 1934. protiv Francuske (2-3) u Parizu.

Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1934. godine, i posle odsluženja vojnog roka otvorio je svoju ordinaciju u Knez Mihailovoj 5 gde je radio kao lekar dermatolog[1]. Na inicijativu Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) bio je jedan od organizatora bojkota Olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine. Bio je i glavni urednik časopisa „Mladost“, koji je takođe pokrenut na inicijativu SKOJ-a. Na tom mestu je bio od juna 1938. pa sve dok vlasti Kraljevine Jugoslavije nisu zabranile taj časopis.

Posle okupacije Jugoslavije, 1941. godine, sarađivao je sa narodnooslobodilačkim pokretom. Zbog svoje povezanosti sa radničkim pokretom i Komunističkom partijom više puta je hapšen i proganjan. Na fudbalskom terenu se poslednji put pojavio 6. maja 1943, na molbu svojih drugova, prilikom proslave 40 godina postojanja BASK-a. Nedugo posle toga, 24. maja 1943. u 23:45 je uhapšen od strane Gestapoa i zatvoren u logor na Banjici. Streljan je narednog jutra u Jajincima zbog „komunističke delatnosti“.

Bio je oženjen Elom, ćerkom advokata Fridriha Popsa, imali su dvoje dece.[1]

Fudbalski savez Srbije postavio je 1951. godine spomen-ploču na stadionu JNA, a jedna ulica pored stadiona nosi njegovo ime. Njegova bista pored stadiona Stadiona Partizana postavljena je 1970. godine, bila je visoka 70 centimetara, zajedno sa postoljem 217 centimetara i bila je delo vajara Slavoljuba Vave Stankovića.[2] Ukradena je sa postamenta 2012. godine.[3] Posle pisanja „Politike“ o tome, zbog velikog interesovanja „Politika“ je pokrenula akciju „Vratimo spomenik Milutincu“ u martu 2013. godine.[2] Spomenik je postavljen u maju 2013. godine.[4]

Trofeji[uredi]

SK Jugoslavija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009, odrednica „Ivković, Milutin - Milutinac J.“, str. 209. (COBISS)
  2. ^ a b Originalna bista - rad vajara Slavoljuba Vave Stankovića („Politika“, 13. mart 2013), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  3. ^ Spomenik Milutincu ostao bez biste („Politika“, 9. mart 2013), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  4. ^ Vraćen spomenik Milutincu („Politika“, 16. maj 2013)

Spoljašnje veze[uredi]