Milutin Milanković

Milutin Milanković
Portret uradio Paja Jovanović 1943.
Opšti podaci
Datum rođenja	28. maj 1879.
Mesto rođenja	Dalj (Austrougarska)
Datum smrti	12. decembar 1958.
Mesto smrti	Beograd (FNRJ)
Rad

Milutin Milanković (Dalj, 28. maj 1879 — Beograd, 12. decembar 1958) je bio srpski inženjer, klimatolog i astronom. Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi. Njegov lik se nalazi na novčanici od 2000 dinara.

Početak

Milanković je rođen u srpskoj porodici 28. maja 1879. godine u Dalju, blizu Osijeka (tada Austrougarska, danas Hrvatska), od majke Jelisavete (rođene Muačević) i oca Milana. Otac se bavio se trgovinom i držao je prodavnicu kolonijalne robe koja je Dunavom pristizala iz Beča, Požuna i Pešte. Milutin je imao četiri brata i dve sestre Milenu, njegovu bliznakinju i Vidu. Trojica braće su umrli vrlo mladi od tuberkuloze, a brat Bogdan ga je naživeo. Otac im je umro 1886, kada je Mulutinu bilo samo sedam godina.

Osnovnu školu je završio u Dalju, a srednju u realnoj gimnaziji u Osjeku. Mada je postojala želja da završi poljoprivredu, kao naslednik velikog poljoprivrednog imanja, on se po završetku gimnazije 1898. opredelio za tehničke nauke, pošto je pokazao veću sklonost prema matematici i fizici.

Pohađao je Bečki tehnološki institut, gde je diplomirao građevinu 1902. i stekao doktorat iz tehničkih nauka 1904, čime je postao prvi srpski doktor tehničkih nauka. Kasnije je radio u tada čuvenoj firmi Adolfa Barona Pitela Betonbau-Unternehmung u Beču. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge građevine od armiranog betona, u tadašnjoj Austrougarskoj. Milanković je nastavio da se bavi građevinom u Beču, do jeseni 1909, kada mu je ponuđena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, nebeska mehanika, teorijska fizika). Godina 1909. označava prekretnicu u njegovom životu. Mada je nastavio da se bavi istraživanjem raznih problema u vezi sa primenom armiranog betona, odlučio je da se usredsredi na fundamentalna istraživanja.

Život i naučni rad

Milutin Milanković kao student.

Kuća Milutina Milankovića u Beogradu, opština Palilula. Podignuta 1927. godine za Milutina Milankovića, tadašnjeg profesora univerziteta. Kuća je sada pod zaštitom države kao Spomenik kulture

Tek što se Milanković doselio u Beograd, usledili su burni događaji: Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat. Kada je 1914. izbio rat (tek što se oženio), Austrougarska vojska je internirala Milankovića u Nežider, a kasnije u Budimpeštu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Mađarske akademije nauka. Već 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka proučavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpešti, Milutin Milanković je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je završio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske kraljevske akademije u Parizu, pod naslovom Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire (Matematička teorija termičkih fenomena uzrokovanih sunčevim zračenjima). Rezultati ovog rada su mu doneli značajnu reputaciju u naučnom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj površini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaćena sve do 1924. kada je meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen (Wladimir Köppen) sa svojim zetom, Alfredom Vegenerom (Alfred Wegener), predstavio krivu u svom radu, pod naslovom Climates of the geological past. Posle ovih prvih priznanja, Milanković je 1927. pozvan da sarađuje u dve važne publikacije: prva je bila priručnik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie), a druga je bila priručnik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Za nju je napisao uvod Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen (Matematička nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen 1930. na nemačkom, a 1939. preveden na ruski. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji.

Za drugu knjigu, Milanković je napisao četiri odeljka razvijajući i formulišući svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovićevi ciklusi), koja je izrađena na ranijem radu Džejmsa Krola (James Croll). Milanković je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujući poboljšanim računanjima zemljine orbite, koje je 1904. objavio Ludvig Pilgim (Ludwig Pilgim). Svestan da je njegova teorija solarnog zračenja uspešno kompletirana, i da su papiri koji se bave ovom teorijom razbacani u više radova, Milanković je odlučio da ih sakupi i objavi pod jednim naslovom.

Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba (1941), Milutina Milankovića, naslovna strana

Pred sam početak rata u Jugoslaviji, 1941. je završeno štampanje obimnog i najznačajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba), na 626 strana, objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. Ovo delo je prevedeno na engleski 1969. od strane izraelskog Programa za naučne prevode, pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Problem.

Kritike Milankovićeve teorije ledenih doba počele su 1950ih godina. Kritike su potekle uglavnom od meteorologa koji su tvrdili da su insolacione promene zbog promena u Zemljinoj orbiti isuviše male da značajnije izmene klimatski sistem. Ipak, kasnih 60-ih i 70-ih, istraživanja sedimenata duboko u morima su dovela do široke potvrde Milankovićevih stavova, jer je otkrivena periodičnost (100.000 godina), koja se blisko poklapala sa orbitalnim periodom (videti Ledeno doba za više podataka). Naučni genije Milutina Milankovića dobio je nesumnjivo međunarodno prizanje 10. decembra 1976. godine kada su u časopisu „Nauka“ (J.D Hays, John Imbrie, and N.J. Shackleton, „Variations in the Earth's Orbit: Pacemaker of the Ice Ages“, Science, 194, no. 4270 (1976), 1121-1132.) objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta čiji je predmet bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovićevi proračuni bili tačni. Tada je utvrđeno da su varijacije Zemljine orbite indikacije ledenih doba. Milankovićevi radovi tada su postali predmet intenzivnog izučavanja timova stručnjaka, budući da je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne već više naučnih disciplina.

Bista Milutina Milankovića

Milankovićeva istraživanja imaju veliki uticaj na geologiju. Godine 1988. u Peruđi (Italija) organizovan je naučni skup pod nazivom „Ciklo-stratigrafija“. Na njemu je zvanično promovisana nova istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja, a koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta.

Kao dodatak naučnom radu, Milanković je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije, kao i dve knjige za širu čitalačku publiku: prva - Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije, a druga, nazvana Kroz carstvo nauka, se bavila razvojem nauka.

Milutin Milanković je u svom bogatom stvaralačkom životu uradio i predložio, između ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovićev kalendar) i koja je prihvaćena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Milanković je detaljno pisao o ovom svom pokušaju u izveštaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa, u svojim memoarima i u „Kanonu osunčavanja“, napominjući da mu nije jasno zašto reforma, koja je jednoglasno usvojena 30. maja 1923. godine u Carigradu, i pored svih svojih prednosti, kasnije nije primenjena.

Milanković je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene, doživljaji i saznanja. Njegov sin, Vasko Milanković je napisao biografsko delo: Moj otac, Milutin Milanković.

Godine 1920. izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog člana 1924. Za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925, bio je član Nemačke akademije Naturalista „Leopoldine“ u Haleu, kao i član mnogih naučnih društava kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu.

Po završetku Drugog svetskog rata i komunističke revolucije Sud časti Beogradskog univerziteta je procenjujući podobnost Milutina Milankovića, za novi poredak, doneo sledeću karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milanković istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je „vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora“. Doduše, i on je dobar pedagog, ali „predavanja jedva otaljava“. „Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik“ (1. jul 1950).

Milutin Milanković je najcitiraniji srpski naučnik (svih vremena) u svetu.

Novije potvrde

Veličina „Milankovićevog efekta“ zavisi od razlike između najvećeg i najmanjeg rastojanja Zemlje od Sunca. Godine 1999. pokazano je da varijacija izotopskog sastava kiseonika u sedimentima na dnu okeana zaista sledi Milankovićeva predviđanja (Rial JA., Pacemaking the ice ages by frequency modulation of Earth's orbital eccentricity, Science, vol. 285, p. 564, 23 July 1999); u istoj svesci na stranama 503-504 objavljen je 'netehnički' komentar (Why the Ice Ages Don't Keep Time, Richard A. Kerr).

Postoje i drugi noviji radovi koji ukazuju na ispravnost originalne Milankovićeve teorije: (Science, 11 June 2004, p. 1609).

Nazivi

• Milanković - krater na daljoj strani Meseca 34 kilometra u prečniku na +22° latitude, -145° longitude.
• Milanković - krater prečnika 118 km na Marsu na 54.4N, 213.3E
• 1605 Milanković - asteroid koji je otkrio srpski astronom Petar Đurković.

Bibliografija

Na srpskom jeziku

• Osobina kretanja u jednom specijaliziranom problemu triju tela, Beograd (1909)
• O kinematičkoj simetriji i njenoj primeni na kvalitativna rešenja problema dinamike, Beograd (1911)
• O opštim integralima problema n tela, Beograd (1911)
• O teoriji Mišelsonova eksperimenta, Zagreb (1912)
• Prilog teoriji matematske klime, Beograd (1912)
• O rasporedu sunčeve radijacije na površini zemlje, Beograd (1913)
• O pitanju astronomskih teorija ledenih doba, Zagreb (1914)
• Ispitivanje o klimi planeta Marsa, Zagreb (1916)
• Reforma Julijanskog kalendara, Beograd (1923)
• Kalorična godišnja doba i njihova primena u paleoklimatskom problemu, Beograd (1923)
• Ispitivanja o termičkoj konstituciji planetskih atmosfera, Beograd (1926)
• Kroz vasionu i vekove : pisma jednog astronoma, Novi Sad (1928)
• O oscilacijama temperature u raznim slojevima Zemljine atmosfere, Beograd (1929)
• Nebeska mehanika, Beograd (1935)
• O upotrebi vektorskih elemenata u računu planetskih poremećaja, Beograd (1939)
• Kroz vasionu i vekove : jedna astronomija za svakoga, Beograd (1944)
• Isak Njutn i Njutnova Principija, Beograd (1946)
• Mika Alas : beleške o životu velikog matematičara Mihaila Petrovića : ilustrovano sa 4 fotografije, Beograd (1946)
• Osnovi nebeske mehanike, Beograd (1947)
• Osnivači prirodnih nauka : Pitagora, Demokritos, Aristoteles, Arhimedes, Beograd (1947)
• Istorija astronomske nauke od njenih prvih početaka do 1727, Beograd (1948)
• Astronomska teorija klimatskih promena i njena primena u geofizici, Beograd (1948)
• Kroz carstvo nauka : slike iz života velikih naučnika, Beograd (1950)
• Uspomene, doživljaji i saznanja iz godina 1909. do 1944, Beograd (1952)
• Dvadeset dva veka hemije, Kragujevac (1953)
• O Ptolemajevu izračunavanju broja Pi. Beograd (1953)
• Nauka i tehnika tokom vekova, Sarajevo (1955)
• Tehnika u toku davnih vekova, Beograd (1955)
• Vavilonski toranj moderne tehnike, Beograd (1955)
• Uspomene, doživljaji i saznanja posle 1944. godine, Beograd (1957)

Izabrana dela

Izabrana dela Milutina Milankovića su izašla u 8 tomova.

• Tom 1: Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba 1
• Tom 2: Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba 2
• Tom 3: Nebeska mehanika, Istorija astronomske nauke
• Tom 4: Kroz vasionu i vekove, Kroz carstvo nauka
• Tom 5: Spisi iz istorije nauke
• Tom 6: Članci, govori, prepiska
• Tom 7: Uspomene, doživljaji i saznanja
• Tom 8: Kanon osunčavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba (prevod na engleski)

Literatura

• Milankovitch, M. (1920). Theorie Mathematique des Phenomenes Thermiques produits par la Radiation Solaire. Gauthier-Villars Paris. 
• Milankovitch, M. (1930). Mathematische Klimalehre und Astronomische Theorie der Klimaschwankungen, Handbuch der Klimalogie Band 1. Teil A Borntrager Berlin. 
• Milankovitch, M. (1941). Kanon der Erdbestrahlungen und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem. Belgrade. 
• Pantic, Nikola (1998). Kanon der Erdbestrahlungen und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem, New English Translation, Canon of Insolation and the Ice Age Problem. Alven Global. ISBN 86-17-06619-9. 
• Миланковић, Милутин (1997). Списи из историје науке. Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-05290-2. 
• Миланковић, Милутин (1988). Успомене, доживљаји, сазнања. Нолит. ISBN 86-19-01623-7. 

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Milutin Milanković

• Biografija na sajtu SANU
• Solar Radiation and Milankovich((en))
• Precession and the Milankovich Theory((en))
• Faksimil jednog Milankovićevog rada
• NASA Earth Observatory article in the „on the shoulders of giants“ series((en))
• Sajt posvećen Milutinu Milankoviću
• Milutin Milanković: „Kroz vasionu i vekove“, „Kroz carstvo nauka“ na Antologiji srpske književnosti (.docx format)
• Jelena Milogradov-Turin: Kako smo se odužili Milutinu Milankoviću, „Mladi fizičar“ broj 105, školska 2007/08.
• Zbirka knjiga Milutina Milankovića, Digitalna Narodna biblioteka Srbije