Miraz

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sanduk sa devojačkim mirazom (Kosovo i Metohija)
Deo miraza u Etno kući „Majka Angelina”

Miraz je poklon koji porodica mlade daje mladoženjinoj porodici na dan venčanja. Mnogi ljudi misle da je to doprinos mladine porodice budućim troškovima koji nastaju njenim useljenjem u mladoženjin dom. U patrijarhalnom društvu, ukoliko mlada ima braće, miraz koji mlada dobije prilikom udaje bio je sve što ona dobija od roditelja i nije imala pravo na drugo nasledstvo.[1] U Srbiji je ovo prekinuto zakonskom regulativom posle Drugog svetskog rata kada sva deca i muška i ženska dobijaju jednako prava na nasledstvo. Međutim i pored toga u mnogim seoskim sredinama i dalje se zadržao ovakav običaj tako što se ćerka dobrovoljno odriče svog dela nasledstva. Samim tim značaj miraza je nekada bio veći nego što je to sada i bili su veći materijalni iznosi u pitanju.

Ukoliko mlada nema braće onda je ona miraždžika (negde zovu i miražinka) i njoj pripada pravo da u miraz dobije deo roditeljskog imanja ili celo imanje ako nema drugih sestara. Danas se za miraždžiku obično smatra ćerka jedinica tj. mlada koja nema ni braće ni sestara. U slučaju raskida braka, miraz se vraća mladi.

Miraz je drevni običaj, a njegovo postojanje verovatno prethodi zapisima o tome. Miraz se i dalje očekuje i traži kao uslov za prihvatanje bračnog predloga u nekim delovima sveta, uglavnom u dijelovima Azije, Severne Afrike i Balkana. U nekim azijskim zemljama sporovi vezani za miraz ponekad rezultiraju nasiljem nad ženama, uključujući ubistva i napade kiselinom.[2][3][4] Običaj miraza je najčešći u kulturama koje su izrazito patrilinearne i koje očekuju da žene žive sa ili u blizini porodice svog muža (patrilokalnost).[5] Miraz ima dugu istoriju u Evropi, Južnoj Aziji, Africi i drugim delovima sveta.[5]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Miraz je prenos roditeljske imovine na kćerku da se uda (tj. 'inter vivos'), a ne u slučaju smrti vlasnika (mortis causa).[6] Mirazom se uspostavlja vrsta bračnog fonda, čija priroda može znatno da varira. Ovaj fond može pružiti element finansijske sigurnosti u udovstvu ili protiv nesavesnog muža, a na kraju možda može da omogući brigu o njenoj deci.[6] Miraz takođe može pomoći u osnivanju bračnog domaćinstva, te stoga može uključivati pokućanske predmete kao što su posteljina i nameštaj.

Lokalno, miraz ili devojačka sprema se naziva jahez na urdu, persijskom i arapskom jeziku; dahez na hindustanskom, dāj na pandžapskom, dajdžo na nepalskom,[7] çeyiz na turskom, džoutuk na bengalskom, đadžuang na mandarinskom, varadačanaj na tamilskom, stridanam na malajalamu, miraz na srpskohrvatskom, a u raznim delovima Afrike kao serotvana,[8] idana, sadukuat ili mugtaf.[9][10][11]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Aussteuerschrank – ormar za miraz, trenutno u nemačkom muzeju u Hauenštajnu.

Komparativno istraživanje antropologa Džeka Gudija o miraznim sistemima širom sveta koristeći Etnografski atlas pokazalo je da je miraz oblik nasleđivanja koji se nalazi u širokom rasponu evroazijskih društava od Japana do Irske koji praktikuju „divergentnu devoluciju“, tj. koja prenose imovinu na decu oba pola. Ova praksa se razlikuje od većine podsaharskih afričkih društava koja praktikuju „homogeno nasleđivanje“ u kojem se imovina prenosi samo na decu istog pola kao nosioca imovine. Ova afrička društva karakteriše prenos „cene neveste“, novca, robe ili imovine koju mladoženja ili njegova porodica daju roditeljima neveste (ne samoj mladoj).[12]

Gudi je pokazao istorijsku korelaciju između prakse „divergentne decentralizacije“ (miraza) i razvoja intenzivne plužne poljoprivrede, s jedne strane, i homogenog nasleđa (nevesta) i ekstenzivne poljoprivrede (okopavanja motikom), s druge strane.[13] Oslanjajući se na rad Ester Boserup, Gudi primećuje da se polna podela rada razlikuje u intenzivnoj plužnoj poljoprivredi i opsežnoj promenljivoj hortikulturi. U retko naseljenim regionima gde se odvija promenljiva kultivacija, većinu posla obavljaju žene. Ovo su društva koja daju cenu mladi. Boserup dalje povezuje preusmeravanje hortikulture sa praksom poligamije, te se za mladu plaća kao naknadu njenoj porodici za gubitak radnika. U plužnoj poljoprivredi koja se uglavnom zasniva na muškom radu, daje se miraz.[14] Plužna poljoprivreda je povezana sa privatnim vlasništvom, a brak ima tendenciju da bude monogaman, da zadrži imovinu unutar nuklearne porodice. Uža porodica su preferentni bračni partneri kako bi se zadržala imovina unutar grupe.[15]

Postoji naučna debata o Gudijevoj teoriji. Silvija Janagisko tvrdi, na primer, da postoji niz društava, uključujući delove Japana, južne Italije i Kine, koja ne podržavaju Gudijevu tvrdnju da je miraz oblik ženskog nasleđa muške imovine. Ona napominje da je Gudijeva vizija evolucijski model u kojem ove istorijske promenljive verovatno nisu odlučujući faktori u današnje vreme.[16] Suzan Man, nasuprot tome tvrdi i daje primere gde je čak i u kasnoj carskoj Kini miraz bio oblik ženskog nasleđa.[17]

Stanli Dž. Tambjah (Gudiov koautor u ranijem delu „Mladino bogatstvo i miraz”[18]) kasnije je tvrdio da je Gudijeva sveukupna teza ostala relevantna u Severnoj Indiji, iako je bila potrebna modifikacija kako bi se prilagodilo lokalnoj situaciji. On ističe da se miraz u Severnoj Indiji samo delimično koristi kao bračni fond neveste, a da veliki deo ide direktno u mladoženjinu zajedničku porodicu. Inicijalno se stiče utisak da ovo negira Gudijev model, osim što u Severnoj Indiji zajedničku porodicu čine mladoženjini roditelji, njegova oženjena braća i neudate sestre i njihova deca treće generacije. Ova zajednička porodica kontrolisala je ovaj deo miraza, koji su koristili za finansiranje miraza svoje ćerke/sestre. Ali kada roditelji umru, i zajednička se porodica podeli, ovo zajedničko bogatstvo se potom podeli među oženjenim sinovima, tako da se ultimatno mladin miraz dat zajedničkoj porodici vraća njoj i njenom mužu kao njihov „bračni fond“. [19]

Šlegel i Eloul su proširili Gudijev model daljom statističkom analizom Etnografskog atlasa. Oni tvrde da je glavni faktor u određivanju tipa bračne transakcije tip imovine koju kontroliše domaćinstvo. Mladino bogatstvo cirkuliše imovinu i žene, i tipično je za društva u kojima je imovina ograničena. Miraz koncentriše imovinu i nalazi se u klasama vlasnika imovine ili trgovačkim ili zemljoposedničkim narodima. Kada porodice daju miraz, ne samo da obezbeđuju ekonomsku sigurnost svoje ćerke, već joj „kupuju“ najboljeg mogućeg muža, a zeta za sebe.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. str. 8. 
  2. ^ „BBC NEWS – Programmes – Crossing Continents – India's dowry deaths”. 16. 7. 2003. Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2016. 
  3. ^ „Understanding and addressing violence against women” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2016-03-07. g. 
  4. ^ „Combating Acid Violence in Bangladesh, India, and Cambodia” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2012-12-24. g. 
  5. ^ a b „dowry | marriage custom”. Encyclopædia Britannica. Arhivirano iz originala 2015-10-16. g. Pristupljeno 2015-10-14. 
  6. ^ a b Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. str. 6. 
  7. ^ Harrell, Stevan; Dickey, Sara A. (1985). „Dowry Systems in Complex Societies”. Ethnology. 24 (2): 105—120. JSTOR 3773553. doi:10.2307/3773553. .
  8. ^ John L. Comaroff (1981), Rules and Processes, University of Chicago Press, ISBN 0-226-11424-4; Chapter 6
  9. ^ Anderson, S (2007). „"The economics of dowry and brideprice" in the”. Journal of Economic Perspectives. 21 (4): 151—174. doi:10.1257/jep.21.4.151. 
  10. ^ Charles Mwalimu , The Nigerian Legal System: Public Law, Volume 1 . 2007. str. 546—551. ISBN 978-0-8204-7125-9.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ Bride price: an insult to women, a burden to men? Arhivirano 2013-10-02 na sajtu Wayback Machine, BBC News, August 30, 2004.
  12. ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 7. 
  13. ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 27—29. 
  14. ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 32. 
  15. ^ Goody, Jack (1976). Production and Reproduction: A Comparative Study of the Domestic Domain. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 33—34. 
  16. ^ Yanagisako, Sylvia (1979). „Family and Household: The analysis of domestic groups”. Annual Review of Anthropology. 8: 171—72. doi:10.1146/annurev.an.08.100179.001113. 
  17. ^ Mann, S. (2008). Dowry Wealth and Wifely Virtue in Mid-Qing Gentry Households. Late Imperial China, 29(1S), 64–76.
  18. ^ (Cambridge University Press, 1973)
  19. ^ Tambiah, Stanley J. (1989). „Bridewealth and Dowry Revisited: The posit of women in Sub-Saharan Africa and North India”. Current Anthropology. 30 (4): 426. S2CID 144783882. doi:10.1086/203761. 
  20. ^ Schlegel, Alice; Eloul, Rohn (1988). „Marriage Transactions: Labor, Property, Status”. American Anthropologist. 90 (2): 291—309. doi:10.1525/aa.1988.90.2.02a00030. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Hirsch, Jennifer S., Wardlow, Holly, Modern loves: the Anthropology of Romantic Courtship & Companionate Marriage, Macmillan, 2006. ISBN 0-472-09959-0. Cf. Chapter 1 "Love and Jewelry", on contrasting a dowry and a bride price.
  • Kaplan, Marion, ed. The Marriage Bargain. Women and Dowries in European History (1985).
  • Kirshner, Julius. Marriage, dowry, and citizenship in late medieval and renaissance Italy (U of Toronto Press, 2015).
  • "Dowry & Inheritance" edited by Smt. Basu, Women Unlimited & Kali for Women, New Delhi 2005.
  • Bumiller, Elisabeth (1991). May You Be the Mother of a Hundred Sons: A Journey Among the Women of India. Ballantine Books. str. 59. 
  • Laurel Remers Pardee (1996). „The Dilemma of Dowry Deaths: Domestic Disgrace or International Human Rights Catastrophe?”. Ariz. J. Int'l & Comp. L. 13: 491, 501. 
  • Jaising, Indira (jul 2014). „Concern for the Dead, Condemnation for the Living”. Economic & Political Weekly. 49 (30). 
  • Laurel Remers Pardee (1996). „The Dilemma of Dowry Deaths: Domestic Disgrace or International Human Rights Catastrophe?”. Ariz. J. Int'l & Comp. L. 13: 491, 510. 
  • Shah, Meghana (2003). „Rights Under Fire: The Inadequacy of International Human Rights Instruments in Combating Dowry Murder in India”. Conn. J. Int'l L. 19: 209, 217. 
  • Anita Rao and Svetlana Sandra Correya (2011). Leading Cases on Dowry. New Delhi: New Delhi: Human Rights Law Network. 
  • Suman. Nalwa and Hari Dev. Kohli (2011). Law Relating to Dowry, Dowry Death, Cruelty to Women & Domestic Violence. New Delhi: Universal Law Pub. Co. str. 362—364. 
  • Paras Diwan and Peeyushi Diwan (1997). Law Relating to Dowry, Dowry Deaths, Bride Burning, Rape, and Related Offences. Delhi: Universal Law Pub. Co. str. 77–78. 
  • Nangia, Anshu (1997). „The Tragedy of Bride Burning in India: How Should the Law Address It?”. Brook. J. Int'l L. 22: 637, 676. 
  • Suman. Nalwa and Hari Dev. Kohli (2011). Law Relating to Dowry, Dowry Death, Cruelty to Women & Domestic Violence. New Delhi: Universal Law Pub. Co. str. 211. 
  • Suman. Nalwa and Hari Dev. Kohli (2011). Law Relating to Dowry, Dowry Death, Cruelty to Women & Domestic Violence. New Delhi: Universal Law Pub. Co. str. 125. 
  • B. P. Beri and Gooroodass Banerjee (1988). Commentaries on the Dowry Prohibition Act, 1961. Lucknow: Eastern Book Co. 
  • Agrahari, Gunjan (2011). Law Relating to Dowry Prohibition, Cruelty, and Harassment: An up-to-Date, Lucid, and Exhaustive Commentary with Case Law on the Dowry Prohibition Act, 1961. Delhi: India Law House. str. 36—55. 
  • Banerjee, Priya R. (januar 2014). „Dowry in 21st-Century India: The Sociocultural Face of Exploitation”. Trauma, Violence & Abuse. 15 (1): 34—40. PMID 23897921. S2CID 27092256. doi:10.1177/1524838013496334. 
  • Teays, Wanda (jesen 1991). „The Burning Bride: The Dowry Problem in India”. Journal of Feminist Studies in Religion. 7 (2): 29—52. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Miraz na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мираз&oldid=27551796”