Mihail Gurevič

Mihail Gurevič
Mihail Gurevič.
Puno ime	Mihail Josifovič Gurevič
Datum rođenja	(1893-01-12)12. januar 1893.
Mesto rođenja	Rubanščina, Ruska Imperija
Datum smrti	12. novembar 1976.(1976-11-12) (83 god.)
Mesto smrti	Lenjingrad, Sovjetski Savez

Mihail Josifovič Gurevič (rus. Михаил Иосифович Гуревич; Rubanščina, Kurska oblast 12. januar 1893 — Sankt Peterburg, 12. novembar 1976) je bio sovjetski konstruktor aviona. Bio je heroj socijalističkog rada (1957), dobitnik državne premije Sovjetskog Saveza (1941, 1947, 1948, 1949, 1952. i 1953) i Lenjinske premije 1962. godine.

Biografija

Mihail Gurevič se rodio 12. januara 1893. u jevrejskoj porodici u selu Rubanščina, Sudžanjski rejon Kurske oblasti, ranije Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika, a sada Rusija. Godine 1910. je završio osnovno školovanje, nakon čega se upisao u srednju školu, gde je već pokazao veliko razumevanje i ljubav prema matematici. Tehniku je studirao na Univerzitetu u Harkovu. Zbog učešća u revolucionarnom pokretu isključen je sa fakulteta tokom prve godine studija. Studije je nastavio u Francuskoj u Parizu i na Univerzitetu u Monpeljeu, a specijalizovao se za studije inženjerstva na vazduhoplovnom institutu za aero-nautiku (franc. École Nationale Supérieure de l'Aéronautique et de l'Espace). Prvi svetski rat ga je zatekao pri poseti kući u Rusiji. S obzirom na to završio je studije tek 1925. godine, kada je diplomirao fiziku i matematiku na Tehničkom univerzitetu u Harkovu, smer projektovanje aviona. Nakon diplomiranja, imao je prvi posao u državnom preduzeću za vodovod i grejanje. Bavio se poslovima konstruisanja i proizvodnje letelica. Kratko vreme je radio na projektovanju hidroaviona. Od 1929. uključen je u vazduhoplovnu industriju. Kratko vreme je radio u konstruktorskom birou Polikarpova. Godine 1939, zajedno sa Artjomom Mikojanom osnovao je projektni biro za vojne avione Mikojan-Gurevič. U martu 1942. biro MiG je preinmenovan u OKB (rus. Отдельное конструкторское бюро). Do 1957. godine je bio potpredsednik kompanije i zamenik glavnog konstruktora, a od 1957. do povlačenja 1964. je bio glavni konstruktor.

Godine 1964. je postao doktor tehničkih nauka, a dobitnik je brojnih nagrada i odlikovanja. Heroj socijalističkog rada postaje 1957, pet puta je dobio državnu premiju Sovjetskog Saveza (1941, 1947, 1948, 1949. i 1953), a Lenjinsku premiju 1962. godine. Nosilac je četiri ordena Lenjina i desetak visokih odlikovanja i medalja .