Mlada Zemlja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Deo serije o
Kreacionizmu
Mikelanđelovo „Stvaranje Adama”
Vrste
Mlada Zemlja
Stara Zemlja
Kreacionizam praznina
Dan-doba kreacionizam
Inteligentni dizajn
Kreacionistička nauka
Baraminologija
Geologija potopa
Kreacionistička geofizika
Kreacionistička kosmologija
Inteligentni dizajn
Mikelanđelovo Stvaranje Adama. Adam je bio prvi čovek prema Knjizi postanja.

Mlada Zemlja je skup kreacionističkih hipoteza koje zastupaju stav da su nebesa, Zemlja i sav život na Zemlji stvoreni od Biblijskog Boga (Tvorca) tokom relativno kratkog vremena, negde pre između 6.000 i 10.000 godina.[1] Njegovi sledbenici su Hrišćani i Jevreji[2] koji veruju da je Bog stvorio Zemlju za šest dana, bukvalno shvatajući stvaranje sveta po Bibliji kao osnovu za svoja verovanja.[3][1]

Naučni konsenzus, koji je izjavom iz 2006. podržalo 68 nacionalnih i međunarodnih akademija nauka, je dokazima poduprta činjenica da je svemir nastao pre 13 milijardi godina, da je Zemlja nastala pre oko 4,5 milijardi godina, dok se život pojavio pre najmanje 2,5 milijardi godina.[4] Mnogi kreacionisti mlade Zemlje su aktivni u razvoju naučnog kreacionizma, poduhvata koji smatra da se događaji povezani sa natprirodnim stvaranjem mogu dokazati i modelovati kroz naučni metod. Naučni kreacionizam se smatra nenaučnim i u koncepciji i metodologiji.[5]

Najveći broj kreacionista koji veruju da je Zemlja stvorena pre par hiljada godina se nalazi u Sjedinjenim Državama. Između 40-50% odraslih veruje u ideju mlade Zemlje, u zavisnosti od anketa.[6] Prema Galupovoj anketi iz decembra 2010, oko 40% Amerikanaca veruje u ideju mlade Zemlje, od toga 52% među republikancima i 34% među demokratama. Procenat opada sa povećanjem stepena obrazovanosti—samo 22% učesnika ankete koji su završili fakultet je verovalo u poređenju sa 47% onih koji su imali srednju školu ili još manji stepen obrazovanja.[7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Najranija jevrejska hronika posle izgnanstva sačuvana na hebrejskom jeziku, Seder Olam Rabu, koju je sastavio Hose Ben Halafta 160. godine, datira stvaranje sveta u 3751. p. n. e., a kasnija Seder Olam Zuta u 4339. p. n. e.[8] Hebrejski kalendar datira stvaranje sveta u 3761. p. n. e.[9][10][11][12][13]

Teoretičari kreacionizma tvrde da ovaj stav ima svoje najranije korene u drevnom judaizmu, pozivajući se, na primer, na komentare o postanju od Ibn Ezre (oko 1089—1164).[3] Šaj Čeri sa Univerziteta Vanderbilt primetio je da su savremeni jevrejski teolozi uglavnom odbacili takvo bukvalno tumačenja tog teksta, pa čak i da jevrejski komentatori koji se protive nekim aspektima Darvinove misli generalno prihvataju naučni dokaze da je Zemlja mnogo starija.[14]

Septuaginta je tradicionalno računala datum stvaranja u oko 5500. p. n. e., Samarićanska Tora u period oko 4300. p. n. e. a mazoretski tekst u period oko 4000. p. n. e. Mnogi od najranijih hrišćana koji su pratili Septuagintu su izračunali da je stvaranje bilo oko 5500. p. n. e., i hrišćani su do srednjeg veka i dalje koristili ovu grubu procenu: Kliment Aleksandrijski (5592. p. n. e.), Julije Afrikanac (5501. p. n. e.), Evsevije Cezarejski (5228. p. n. e.), Jeronim Stridonski (5199. p. n. e.), Ipolit Rimski (5500. p. n. e.), Teofil Antiohijski (5529. p. n. e.), Sulpicije Sever (5469. p. n. e.), Isidor Seviljski (5336. p. n. e.), Panodorus Aleksandrijski (5493. p. n. e.), Maksim Ispovednik (5493. p. n. e.), Georgije Sinkel (5492. p. n. e.) i Grgur Turski (5500. p. n. e.).[15][16][17] Vizantijski kalendar je tradicionalno za datum stvaranja sveta uzimao 1. septembar 5509. p. n. e., Marija Agredska i njeni sledbenici 5199. p. n. e., a rana Etiopska crkva (kao što je otkriveno u Aksumskoj knjizi) u 5493. p. n. e.[18][19] Beda Poštovani je bio jedan od prvih koji se distancirao od standardnog septuagintskog datuma stvaranja i u svom radu De Temporibus ("O vremenu") datum stvaranja je stavio u 18. mart 3952. p. n. e., ali je bio optužen za jeres od biskupa Vilfrida, jer je njegova hronika bila u suprotnosti sa prihvaćenim proračunom od oko 5500. p. n. e.[20] Nakon objavljivanja masoretiskog teksta, datumi stvaranja u periodu oko 4000. p. n. e. su postali uobičajeni i široko prihvaćeni.[21] Predloge datumi stvaranja koristeći mazoretski tekst iz iz 10. veka - iz 18. veka dali su: Marijan Škot (4192 pre nove ere. ), Mojsije Majmonid (4058. p. n. e.), Anri Spondanus (4051. p. n. e.), Benedikt Pereira (4021. p. n. e.), Luj Kapel (4005. p. n. e.), Džejms Ašer (4004. p. n. e.), Avgustin Kalmet (4002. p. n. e.), Isak Njutn (4000. p. n. e.), Johan Kepler (27. april 3977. p. n. e.), Dionizije Petavije (3984. p. n. e.), Teodor Biblijander (3980. p. n. e.), Kristen Sorensen Longomontanus (3966. p. n. e.), Filip Melanhton (3964. p. n. e.), Martin Luter (3961. p. n. e.), Džon Lajtfut (3960. p. n. e.), Kornelij Lapid (3951. p. n. e.) Josif Skaliger (3949. p. n. e.), Kristof Helvig (3947. p. n. e.), Gerhard Merkator (3928. p. n. e.), Metju Bruar (3927. p. n. e.), Benito Arijas Montano (3849. p. n. e.), Andreas Helvig (3836. p. n. e.), Dejvid Gan (3761. p. n. e.) i Giršom ben Juda (3754. p. n. e.).[22][17][23][24][24][25]

Među predlagačima datuma stvaranja na osnovu mazoretskog teksta, Ašerova objašnjena hronologija koja je datirala stvaranje u 4004. p. n. e., je postala najviše prihvaćena i najpopularnija, uglavnom zbog toga što je taj datum bio vezan za Bibliju kralja Džejmsa. Najkasniji ikada zabeležen datum stvaranja u okviru kreacionizma mlade Zemlje je 3616. p. n. e. prema Jom Tomu Lipmanu Heleru iz 17. veka.[22] Najstariji tradicionalni predloženi datum u ​​okviru kreacionizma mlade Zemlje je 6984. p. n. e. prema Alfonsu X.[26] Međutim, neki onovremeni ili noviji zagovornici kreacionizma mlade Zemlje su pomerili ovu cifru unazad nekoliko hiljada godina. Harold Kamping je, na primer, datum stvaranja smestio u 11.013. p. n. e., dok je Kristijan Karl Josija Bunzen iz 19. veka predložio period stvaranja do 20.000. p. n. e.

Uprkos dugoj istoriji hrišćanstva i judaizma povezanom sa kreacionizmom mlade Zemlje, određen broj istaknutih ranih crkvenih otaca i hrišćanski pisaca, uključujući Origena i Avgustina Hiponskog nisu verovali da mit o stvaranju iz Knjige postanja prikazuje obične solarne dane i shvatali su priču o stvaranju kao alegoričnu, kao i teološki istinitu.[16] Nekoliko ranih Jevreja je takođe tumačilo Knjigu postanja na alegoričan način, uključujući pre svega Filona.[27]

Protestantska reformatorska hermeneutika je nastala oko reformatora kao što su Žan Kalvin[28][29] i Martin Luter,[30] a kasnije protestanti teže ka doslovnom shvatanju Biblije onako kako je prevedena.

Opadanje[uredi | uredi izvor]

Podrška za verovanje o mladoj Zemlji je opala od 18. veka zahvaljujući napretku naučne revolucije i pomeranju naučnih paradigmi. Geološka otkrića su dovela do brojnih objašnjenja koji su zahtevali veću starost Zemlje, poput neptunizma Abrahama Gotloba Vernera. Džejms Haton, koji se smatra ocem moderne geologije, je otišao dalje i stvorio koncept dubokog vremena zarad naučnog istraživanja. Umesto da prihvati da se Zemlja pogoršala od prvobitnog stanja, on je smatrao da Zemlja mora biti mnogo starija (smatrao je da je Zemlja beskonačno stara). Haton je izjavio da:

prošlost naše planete se mora objasniti onim što vidimo da se dešava sada. Sile koje nisu prirodne našoj planeti se ne mogu upotrebiti, nijedna akcije ne može biti prihvaćena osim onih čije principe znamo.

[31]

Hatonov glavni argument u njegovoj teoriji nazvanoj plutonizam je bio da se ogromne pomeranja i promene koje je video ne dešavaju u kratkom vremenskom periodu putem katastrofe, već da su iz izazvali inkrementalni procesi uzdizanja i erozije koji se i danas dešavaju na Zemlji. Kako ovi procesi su postepeni i spori, Zemlja bi morala da bude starija, kako bi se omogućilo dovoljno vremena da se promene dese. Naučna istraživanja o konkurentnoj ideji katastrofizma su pomerile starost Zemlje na nekoliko miliona godina - što je još uvek mnogo mlađe nego što je uobičajeno prihvaćeno među savremenim naučnicima, ali i velika promena u odnosu na bukvalno gledište da je zemlja stara samo nekoliko hiljada godina.[32]

Hatonove ideje je popularizovao ser Čarls Lajel početkom 19. veka. Lajelovo energično zastupanje i retorika doveli su da naučna zajednica i javnost u velikoj meri prihvate da je Zemlja starija od nekoliko hiljada godina. Do tog vremena Vilijam Baklend, Adam Sedžvik i drugi ranih geolozi su napustili svoje ranije ideje o katastrofizmu usled biblijskog potopa i ograničili svoja objašnjenja za lokalne poplave. Zvanična nauka je do 1830-ih napustili ideju o mladoj Zemlji kao ozbiljnu hipotezu. Za istraživače Biblije i hrišćanske naučnike je postalo važno da usklade mit o stvaranju sa novim naučnim rezultatima u „novu geologiju“.[33]

Prihvatanju činjenice da je Zemlja starija od viđenja usled doslovnog shvatanja biblijske priče o mladoj Zemlji prvo su se suprotstavljali skripturalni geolozi,[34] a kasnije i osnivači Instituta Viktorija.[35]

Oživljavanje[uredi | uredi izvor]

Pogledi na evoluciju u nekim državama

Uspon fundamentalističkog hrišćanstva na početku 20. veka, kao dela pokreta za negaciju evolucije, je oživeo interesovanje za ideju o mladoj Zemlji.[1] Godine 1923, adventista Džordž Makridi Prajs, je napisao knjigu „Nova geologija“ (The New Geology), delimično inspirisanu knjigom „Patrijarsi i proroci“ (Patriarchs and Prophets) adventističkog propovednika Elen G. Vajt koja je opisivala uticaj potopa na oblik Zemlje. Iako nije školovani geolog, Prajsovi spisi, koji su bile zasnovane na čitanju geoloških tekstova i dokumenata, a ne terenskim ili laboratorijskim radom, [traži se izvor] su dali eksplicitno perspektivu fundamentalista na geologiju. Knjiga je privukla malu pažnju, uglavnom među luteranskim sveštenicima i adventistima u Americi.[36] Hari Rimer je bio još jedan istaknuti eksponent sličnih poglede, barem tokom svog evangelističkog perioda života (čini se da je Rimer zastupao i kreacionističke teorije o „prazninama“ i lokalne potope).[1]

Verovanja[uredi | uredi izvor]

Stav prema nauci[uredi | uredi izvor]

Jedna od uobičajenih odlika kreacionističkih teorija o „mladoj Zemlji“ je da suprotstavljanje evoluciji, iako se one takođe protiv mnogim tvrdnjama iz oblasti fizike i hemije (posebno prema metodama za određivanje starosti), geologije, astronomije, kosmologije, paleontologije, molekularne biologije, genetike, lingvistike, antropologije, arheologije, klimatoligije i dendrohronologije. Mladozemaljski kreacionisti se izričito suprotstavljaju bilo kakvim objašnjenjima o poreklu sveta i svemira od onoga što odstupa od doslovnog shvatanja, bilo da je u pitanju poreklo biološke raznovrsnosti, poreklo života ili poreklo samog univerzuma. To je navelo neke kreacioniste da kritikuju čak i inteligentni dizajn, ideju koja se smatra za prikriveni oblik kreacionizma, pošto ne brani njihov stav o starosti Zemlje, posebnom stvaranju i identitetu tvorca. Za neke mladozemaljske kreacioniste ovo predstavlja previše kompromisa.[37]

Tumačenje Knjige postanja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Stvaranje sveta u Bibliji

Kreacionisti mlade Zemlje tumače tekst o stvaranju na strogo bukvalan način. Za ogromnu većinu mladozemljaša, alegorijsko tumačenje stvaranja sveta po Bibliji, čovekovog progona iz Raja, Nojeve barke i Vavilonske kule bi potkopalo osnovne hrišćanske doktrine kao što su rođenje i vaskrsenje Isusa Hrista. Dakle, oni veruju da je Bog stvorio svet za šest dana normalne dužine, zasadio Rajski vrt za stanovanje prvobitnog ljudskog para (Adama i Eve). Kao rezultat potonjeg čovekovog progona iz Raja, čovečanstvo je bilo primorano na težak rad da obezbedi hranu, porođaji su postali bolni i da se pojavila fizička smrt. Kreacionisti mlade Zemlje smatraju da su pre progona iz Raja sve životinje bile biljojedi.[38]

Genealogije knjige postanja prati liniju potomstva od Adama preko Noja do Avrama. Kreacionisti mlade Zemlje tumače bukvalno ove genealogije, uključujući starosti muškaraca. Na primer, po ovoj genealogiji Metuzalem je živeo 969 godina. Postoje razlike u mišljenju o tome da li je potrebno rodoslove uzeti kompletne ili skraćeno, pa otuda se starost Zemlje kreće u opsegu od 6.000 do 10.000 godina. Zagovornici kreacionizma stare Zemlje su skloni da tumače genealogiju kao nepotpunu, i obično tumače dane iz prve glave Knjige postanja kao duži vremenski period.

Starost Zemlje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Starost Zemlje, Kreacionistička geofizika i Geologija potopa

Zagovornici ovog pravca kreacionizma veruju da je Zemlja „mlada“, tj. stara oko 6.000 do 10.000 godina.[39] Ovo se oslanja na bukvalno shvatanje biblijske hronologije i u suprotnosti je sa starošću od 4,54 milijardi godina koliko procenjuju današnji geolozi koristeći geohroonološke metode među kojima je radiometrijsko datiranje. Kreacionisti tvrde da brzina radioaktivnih raspada nije konstantna i osporavaju tačnost naučno prihvaćenih radiometrijskih metoda.[40] Iako postoji dokaza za promenljivost brzine raspada,[41][42][43] ovo se u prirodi dešava pod određenim okolnostima koje nisu relevantna za radiometrijsko datiranje.[44][45] Brzina radioaktivnih raspada po kojoj bi teorija mlade Zemlje bila moguća bi značilo da bi Zemlja bila spržena usled toplote koja se oslobađa radioaktivnim raspadima.

Starost svemira[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Problem zvezdane svetlosti

Kreacionisti drže da su zvezde stvorene u isto vreme kad i Zemlja. Međutim, činjenica da su otkrivene zvezde na udaljenosti od nekoliko milijardi svetlosnih godina predstavlja problem za kreacioniste, jer bi zbog konstantne brzine svetlosti trebalo da su vidljive samo zvezde na udaljenosti od nekoliko hiljada svetlosnih godina.

Da bi rešili ovaj problem, kreacionisti su ponudili ideju o opadanju brzine svetlosti, tj. da je brzina svetlosti pre nekoliko hiljada godina bila nekoliko miliona puta veća. Međutim, brzina svetlosti nije proizvoljna brzina bez uticaja na druge sisteme, već se pojavljuje u mnogim fundamentalnim jednačinama, kakva je E=mc². Ako bi brzina svetlosti bila veća, onda bi materija morala imati više energije po jedinici mase. Spontano gubljenje energije bi narušilo zakon o održanju energije.

Ljudska istorija[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Rane ljudske migracije

U skladu sa doslovnim tumačenjem Knjige postanja, mladozemaljski kreacionisti veruju da su Adam i Eva preci celokupne ljudske vrste; stoga oni obično smatraju da su se njihovi sinovi i kćeri venčavali među sobom da bi stvorili novu generaciju dece.[46] Potop je prema njima ubio sve ljude na zemlji osim Noja i njegovih sinova i njihovih supruga. Stoga su svi ljudi potomci jedne porodice, koja je nosila genetski bazen celokupne ljudske vrste. Nasuprot prihvaćenom mišljenju u antropologiji, kreacionisti smatraju da su američki i australijski starosedeoci, kao i sve druge etničke grupe postale iz migracija nakon mitskog pokušaja izgradnje Vavilonske kule.

Paleontologija i dinosaurusi[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Paleontologija i Dinosaurusi

Značaj ovog pitanja za mladozemaljske kreacioniste ima svoje korene u biblijskom tumačenju čovekovog pada u greh što je za posledicu imala dolaska smrti na svet, ne samo za čovečanstvo, već za sva stvorenja.[47] Kreacionisti ne poriču postojanje dinosaurusa i drugih izumrlih životinja koje su prisutne u fosilnim zapisima. Obično veruju da fosili predstavljaju ostatke životinja koje su nestale tokom potopa.[48][49] Većina veruje da je Noje smestio dinosauruse sa sobom u barci,[50] i da su postepeno izumrli kao rezultat veoma različitog okruženja posle potopa.[51]

Termin „dinosaurus“ prvi put je upotrebio Ričard Oven 1842. Pošto je to moderna kovanica izvedena iz grčkog jezika, Biblija ne koristi reč „dinosaurus“, ali za hebrejsku reč „tanin“ kreacionisti smatraju da se odnosi na dinosauruse. Reč tani se može prevesti kao „morsko čudovište“ ili „zmija“, ali se obično prevodi kao „zmaj“.[52] Ova stvorenja su pomenuta skoro trideset puta u Starom zavetu i nalaze se i na kopnu i na vodi. Na drugom mestu, Biblija (Knjiga o Jovu) opisuje veliko stvorenje koje se naziva „behemot“ ili „bahamut“ [a] koje „diže rep svoj kao kedar“. Behemot je opisan kao „prvo između dela Božjih“ i nemoguće za hvatanje. Neki biblijski tumači su poistovetili behemota kao slona, nilskog konja ili bika, ali kako ove životinje imaju veoma tanke repove koji se ne može uporediti sa veličinom kedra, kreacionisti često poistovećuju behemota sa dinosaurusima sauropodima. Neki kreacionisti veruju da se behemot specifično odnosi na brahiosaurusa, jer Knjiga o Jovu (u engleskim prevodima) kaže da je „vladar puteva Božjih“, što bi trebalo da znači da je najveća životinja koju je Bog stvorio.[52] Međutim, neki naučnici smatraju da se pominjanje kedra u stvari odnosi na njegovo igličasto lišće, koje podseća na štrčeće dlake koje se nalaze na repovima repovima savremenih slonova, nosoroga i nilskih konja.[53]

Levijatan je reč za još jedno stvorenje iz Starog zaveta, koja u savremenom hebrejskom znači kit. Neki kreacionisti tvrde da je levijatan opisan tako da ima karakteristike stvorenja koja bi se danas zvali dinosaurusi, zmajevi ili vodene zmije. Neki tumači Biblije identifikovali levijatana iz Knjige o Jovu kao nilskog krokodila ili ističu da ima sedam glava i da je čisto mitsko stvorenje. Kao i slučaju behemota, kreacionisti pokušavaju da povežu levijatana sa dinosaurusima.[54]

Dugi niz godina, kreacionisti su navodno zajedničke otiske stopala ljudi i dinosaurusa u formaciji Glen Rouz, u državnom parku Dolina dinosaurusa u Teksasu kao dokaz suživota, iako je većina napustila ove tvrdnje, pošto je pažljiva provera pokazala neke od njih da budu ili izmišljotine ili lažne pojave[55], što su je kasnije i potvrđeno.[56] Neki kreacionisti veruju da su dinosaurusi (kao i druga izumrla stvorenja kao što su plesiosaurusi) i preživeli u izolovanim mestima, pozivajući se na navodna viđenja jezerskih ili morskih nemani poput čudovišta iz Loh Nesa. Drugi kreacionisti pozivaju na oprez o navodnim viđenjima plesiosaurusa, jer ajkule iz vrste Cetorhinus maximus koje trule posle smrti mogu da liči na pleziosaure.[57] Kreacionisti se ponekad okreću kriptozoologiji da podrži ideju da su bića za koje se zna samo iz fosila živela zajedno sa ljudima.

Kreacionisti povremeno tvrde da su dinosaurusi preživeli u Australiji i da su aboridžinske legende čudovištima-gmizavcima su dokaz toga,[58] misleći na izumrlu životinju poznatu pod imenom megalanija (Varanus priscus). Međutim, megalanija je bila gigantski varan, a ne dinosaurus, pošto je i njen pronalazač Ričard Oven, shvatio da su to skeletni ostaci guštera, a ne arhiosaurije.

Zagovornici[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U prevodu Starog zaveta Đure Daničića ova životinja je prevedena kao „slon“.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Numbers 2006.
  2. ^ Zucker 2005.
  3. ^ a b James-Griffiths, P. „Creation days and Orthodox Jewish tradition”. Creation. 26 (2): 53—55. Pristupljeno 3. 7. 2007. 
  4. ^ „IAP Statement on the teaching of evolution”. the Interacademy Panel on international issues. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 07. 2011. g. Pristupljeno 23. 12. 2010. 
  5. ^ Overton, William R. (5. 1. 1982). „McLean v. Arkansas Board of Education”. McLean v. Arkansas. TalkOrigins Archive. Pristupljeno 10. 5. 2011. 
  6. ^ „Gallup Poll. Dec. 10–12, 2010. N=1,019 adults nationwide. MoE ± 4”. Pollingreport.com. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  7. ^ Four in 10 Americans Believe in Strict Creationism, Gallup, December 2010
  8. ^ Young’s Analytical Concordance of the Holy Bible, 1879, 8th Edition, 1939—entry under ‘Creation’ quoting Dr. William Hales New Analysis of Chronology and Geography, History and Prophecy, Vol. 1, 1830, pp. 210
  9. ^ Dimont 1996, str. 9.
  10. ^ Dosick 1995, str. 119.
  11. ^ Bridger & Wolk 1976, str. 91.
  12. ^ „Definition of Jewish Calendar from”. dictionary.net. Arhivirano iz originala 19. 1. 2011. g. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  13. ^ „The Jewish Calendar and Biblical Authority”. Askelm.com. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  14. ^ Cherry 2006.
  15. ^ A Collation of the Sacred Scriptures, Charles Roger Dundee, 1847, pp. 20.
  16. ^ a b „Creationism and the Early Church - Chapter 3”. Robibrad.demon.co.uk. Arhivirano iz originala 10. 04. 2007. g. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  17. ^ a b Jones 2005, str. 26.
  18. ^ „Byzantine Creation Era”. OrthodoxWiki. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  19. ^ „Creation And Catastrophe Chronology”. Ldolphin.org. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  20. ^ The Reckoning of Time, Wallis, Faith, trans, pp. xxx, 405–415.
  21. ^ A Collation of the Sacred Scriptures, Charles Roger Dundee, 1847, pp. 10-24.
  22. ^ a b Dr. William Hales New Analysis of Chronology and Geography, History and Prophecy, vol. 1, 1830, pp. 210-215.
  23. ^ „Babylonian, Jewish, Muslim, Luni-Solar, Indian, Iranian Calendars”. Friesian.com. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  24. ^ a b „The Biblical Date for Creation”. Skeptically.org. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  25. ^ Batten, Don. „Old-earth or young-earth belief”. Creation.com. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  26. ^ Young’s Analytical Concordance of the Holy Bible, 1879 8th Edition, 1939—entry under ‘Creation’.
  27. ^ „Philo: On the Creation”. Earlyjewishwritings.com. 15. 11. 2002. Pristupljeno 10. 8. 2011. 
  28. ^ Calvin 1554.
  29. ^ Calvin, John. Institutes of the Christian Religion. ISBN 978-0-87552-182-4. Pristupljeno 17. 12. 2010. „Nor will they abstain from their jeers when told that little more than five thousand years have elapsed since the creation of the world.” 
  30. ^ Luther, Martin (1958). Jaroslav Pelikan, ur. Luther's Works vol. 1: Lectures on Genesis Chapters 1–5. Fortress Press. „We know from Moses that the world was not in existence before 6,000 years ago. (pp. 3)”  Nepoznati parametar |quote2= ignorisan (pomoć)
  31. ^ 'Theory of the Earth', a paper (with the same title of his 1795 book) communicated to the Royal Society of Edinburgh, and published in Transactions of the Royal Society of Edinburgh, 1785; cited with approval in Holmes, A., Principles of Physical Geology, second edition, Thomas Nelson and Sons Ltd., Great Britain, pp. 43-44, 1965.
  32. ^ Theory of the Earth Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. јул 2003) full text (1788 version)
  33. ^ Uniformitarianism: Charles Lyell, University of California Museum of Paleontology
  34. ^ The Great Devonian Controversy, Martin J. S. Rudwick. 1988. ISBN 978-0-226-73102-5. str. 42-44.
  35. ^ McNatt, Jerrold L. (septembar 2004). „James Clerk Maxwell's Refusal to Join the Victoria Institute” (PDF). Perspectives on Science and Christian Faith. American Scientific Affiliation. 56 (3): 204—215. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 7. 2012. g. 
  36. ^ Marston, P & Forster, R (2001). Reason Science and Faith. Monarch Books. ISBN 978-1579106614. Arhivirano iz originala 27. 4. 2009. g. Pristupljeno 30. 6. 2007. 
  37. ^ Wieland, Carl (30. 8. 2002). „AiG’s views on the Intelligent Design Movement”. Answers in Genesis. 
  38. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 08. 2011. g. Pristupljeno 10. 08. 2011. 
  39. ^ „Evidence for a young Earth”. 2006. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  40. ^ „Does Radiometric Dating Prove the Earth Is Old?”. Answers in Genesis. 4. 10. 2007. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  41. ^ Bosch; Faestermann, T; Friese, J; Heine, F; Kienle, P; Wefers, E; Zeitelhack, K; Beckert, K; Franzke, B (1996). „Observation of bound-state β– decay of fully ionized 187Re:187Re-187Os Cosmochronometry”. Physical Review Letters. 77 (26): 5190—5193. Bibcode:1996PhRvL..77.5190B. PMID 10062738. doi:10.1103/PhysRevLett.77.5190. 
  42. ^ Wang, B. (2006). „Change of the 7Be electron capture half-life in metallic environments”. Euro. Phys. J. A. 28 (3): 375—377. Bibcode:2006EPJA...28..375W. doi:10.1140/epja/i2006-10068-x. 
  43. ^ Stober, Dan (23. 8. 2010). „The strange case of solar flares and radioactive elements”. Stanford University. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  44. ^ „Claim CF210: Constancy of Radioactive Decay Rates”. TalkOrigins. 4. 6. 2003. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  45. ^ „Oklo: Natural Nuclear Reactors”. U.S. Department of Energy. novembar 2004. Arhivirano iz originala 14. 11. 2009. g. Pristupljeno 28. 9. 2010. 
  46. ^ „Cain’s wife — who was she?”. Answers In Genesis. 
  47. ^ Ham, Ken; et al. „What happened to the dinosaurs?”. Pristupljeno 14. 3. 2007. 
  48. ^ „Dinosaurs and the Bible”. Answers in Genesis. Pristupljeno 23. 12. 2007. 
  49. ^ Powell, Michael (25. 9. 2005). „In Evolution Debate, Creationists Are Breaking New Ground”. The Washington Post. 
  50. ^ „Dinosaurs were on Noah's Ark: US museum”. ABC News (Australia). Pristupljeno 6. 11. 2007. 
  51. ^ What Really Happened to the Dinosaurs? – Answers in Genesis, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  52. ^ a b „Dinosaurs and the Bible”. Clarifying Christianity'. 2005. Pristupljeno 14. 3. 2007. 
  53. ^ Bright 2006, str. 346
  54. ^ „Claim CH711.1: Leviathan as a dinosaur”. TalkOrigins Archive. Pristupljeno 14. 3. 2007. 
  55. ^ Edwords, Frederick (March/April 1986). „Seeing the Light”. The Humanist. American Humanist Association. 46 (2): 33—34. ISSN 0018-7399.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  56. ^ Kennedy, Bud (10. 8. 2008). „Human footprints beside dinosaur tracks? Let's talk”. Fort Worth Star-Telegram. str. B02. 
  57. ^ Letting rotting sharks lie, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  58. ^ Driver, Rebecca. „Australia’s Aborigines ... did they see dinosaurs?”. Answers in Genesis. Pristupljeno 14. 3. 2007. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млада_Земља&oldid=26942592”