Mliječna kiselina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Mlečna kiselina
Strukturna formula
Lopta i-štap model
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 50-21-5
D/L: [50-21-5]
L: [79-33-4]
D: [10326-41-7]
ChemSpider[1] 96860
ATC G01AD01,QP53AG02
SMILES
Svojstva
Molekulska formula C3H6O3
Molarna masa 90.08 g/mol
Tačka topljenja

L: 53 °C
D: 53 °C
D/L: 16.8 °C

Tačka ključanja

122 °C @ 12 mmHg

pKa 3.86 at 25 °C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni laktat
Srodna karboksilna kiselina sirćetna kiselina
glikolna kiselina
propionska kiselina
3-hidroksipropionska kiselina
maleinska kiselina
buterna kiselina
hidroksibuterna kiselina
Srodna jedinjenja 1-propanol
2-propanol
propionaldehid
akrolein
natrijum laktat



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Mlečna kiselina (IUPAC naziv 2-hidroksi propanska kiselina, strukturna formula CH3-CH(OH)-COOH) je hemijsko jedinjenje koje se stvara putem nekoliko biohemijskih procesa. Prvi ju je izolovao švedski hemičar Karl Vilhelm Šile 1780. godine. Po strukturi je karboksilna kiselina koja osim što sadrži karboksilnu grupu (-COOH), takođe sadrži i hidroksilnu grupu (-OH) i to na atomu ugljenika koji je susedan karboksilnoj grupi. Zbog toga se mlečna kiselina svrstava i u grupu alfa hidroksilnih kiselina (AHA).

U rastvoru može da izgubi proton iz karboksilne grupe pri čemu ostaje laktatni jon CH3CH(OH)COO. Rastvara se u vodi ili alkoholu i spada u higroskopne supstance. Molekul mlečne kiseline je hiralan i može da ima dva optička izomera (L i D oblik) pri čemu je biološki značajan L oblik.

Dobijanje[uredi]

U organizmu životinja L laktat se dobija od piruvata (pirogrožđane kiseline) uz pomoć enzima dehidrogenaze laktata, u procesu fermentacije tokom normalnog metabolizma ili vežbanja. Taj proces naročito dolazi do izražaja tokom fizičkih napora ili vežbanja tj. u nedostatku kiseonika, i dolazi do povećanja koncentracije laktata.

U industriji mlečna kiselina se dobija fermentacijom šećera u prisustvu bakterije Lactobaccilus.

(+) mlečna kiselina nastaje pri kontrakciji mišića i većim fizičkim naporima, a
(-) oblik se dobija vrenjem u prisustvu određenih bakterija.

Primena[uredi]

Dva molekula mlečne kiseline mogu da se polimerizuju u laktid, tj. ciklični lakton. Nakon toga različiti katalizatori mogu da polimerizuju laktide u polilaktide, koji su značajni po svom biorazgradivom svojstvu.

Mlečna kiselina se može koristiti i kao monomer za proizvodnju polilaktatne kiseline, koja se može koristiti kao biorazgradiva plastika.

Mlečna kiselina je značajna i u industriji deterdženata zbog svojih dobrih svojstava, kao i zbog toga što je prirodan sastojak koji ne zagađuje okolinu.

Nalaženje[uredi]

Mlečna kiselina se može naći i u mlečnim proizvodima kao što je jogurt, kefir i nekim vrstama sireva, hlebova kao i u napitku kombuha. Takođe se može naći u nekim vrstama vina.

Reference[uredi]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Mliječna kiselina


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).