Mlečni put

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Umetnički koncept Mlečnog Puta izrađen po detaljnim naučnim posmatranjima i proračunima

Mlečni put je prečkasta spiralna galaksija u kojoj se nalazi i Sunce i koja je član Lokalne galaktičke grupe unutar Virgo superjata galaksija. Prečnik glavnog diska Mlečnog puta je između 80.000 i 100.000 svetlosnih godina, ili 250.000 do 300.000 svetlosnih godina u njegovom obimu.

Debljina izvan galaktičkog jezgra doseže približno 1000 svetlosnih godina. Procenjuje se da naša galaksija sadrži približan broj od 300 milijardi zvezda, ali taj broj bi u budućnosti mogao da se popne na 400 milijardi ukoliko zvezde manje mase postanu dominantne.

Primer fizičke veličine Mlečnog puta: Ukoliko bi se naša Galaksija umanjila tako da njen prečnik iznosi 130 kilometara, prečnik Sunčevog sistema bi u tom slučaju iznosio 2 milimetra. Galaktički Halo širi se izvan galaksije ali je limitiran zahvaljujući satelitima Mlečnog puta, Malog i Velikog Magelanovog oblaka, koji u afelu imaju udaljenost od 180.000 svetlosnih godina. Vizuelna apsolutna magnituda Mlečnog puta iznosi −20.9.

Iako je Mlečni put samo jedna od milijardi galaksija u vidljivom delu univerzuma, ona je od posebnog značaja za ljudski rod jer je dom Sunčevog sistema. Sunce se nalazi u Orionovom spiralnom kraku Mlečnog puta na 8.6 kiloparseka od središta Galaksije, na približno sredini puta od centra do kraja diska Mlečnog puta.

Etimologija[uredi]

Mlečni put prevod je latinske reči Via Lactea, dok je koren reči izveden iz grčke reči galaxia - (gala, galactos znači mleko). Inače, po starogrčkom mitu Mlečni put nastao je kada se mleko izlilo iz prsiju boginje Here po nebu, prilikom tajnog dojenja Herakla, kojeg je podmetnuo Zevs.

Mlečni put u srpskom jeziku nosi i naziv „Kumova slama“.

Naziv Galaksija napisano velikim slovom G odnosi se na galaksiju Mlečni put, dok izraz galaksija napisano malim slovom g označava bilo koju drugu galaksiju i vrstu objekta u vasioni

Istorija[uredi]

Starost Mlečnog puta je teško utvrditi, ali se procenjuje na oko 13,6 milijardi godina koliko iznosi starost nekih od zvezda u našoj galaksiji, skoro koliko i sam svemir (13,7 milijardi godina).

Sastav i struktura[uredi]

Veruje se da po obliku naša galaksija spada u grupu prečkastih spiralnih galaksija. Sastoji se od jezgra okruženog diskom sastavljenim od gasa, prašine i zvezda. Disk se sastoji od četiri velika i dva mala kraka, koji izviru iz centra galaksije. Od 2006. godine, na osnovu naučnih analiza, veruje se da masa Mlečnog puta iznosi 5,8×1011M i da sadrži između 200 i 400 milijardi zvezda. Apsolutna magnituda Mlečnog puta je procenjena na −20.9. Pretpostavlja se da većinu mase (95%) Mlečnog puta čini tamna materija koja formira Halo tamne materije čija masa se kreće između 600 i 3000 milijardi sunčevih masa M, i koncentrisana je prema galaktičkom centru.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Mlečni put