Mozila fajerfoks

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Info non-talk.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.

Zastarelost informacija

Članak je označen ovim šablonom 31.10.2012. i nalazi se u kategoriji Računarstvo i informatika‎.
Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Mozila fajerfoks
engl. Mozilla Firefox
Mozilla Firefox logo 2013.svg
Firefox Screenshot Linux.PNG
Fajerfoks 29 na Lubuntu 14.04
Razvoj Zadužbina Mozila
Prva verzija 9. novembar 2004.
Najnovija verzija 32.0.2 /
Pisano u C++
XUL
XBL
JavaScript
CSS
OS svi
Platforma Više platformi
Dostupno u 75 jezika
Vrsta veb pregledač
Licenca MPL, MPL/GPL/LGPL
Veb adresa http://www.mozilla.com/firefox/

Mozila fajerfoks (engl. Mozilla Firefox) je veb pregledač otvorenog koda. Ranije je bio poznat pod imenima „Feniks“ i „Fajerberd“, a nastao je na temeljima aparata „Geko“ koji je koristio i ranije popularni veb pregledač Netskejpa. Od 9. novembra 2004, od verzije 1.0, Fajerfoks je postao ozbiljna konkurencija Internet eksploreru.[1]

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Mozile fajerfoksa

Dejv Hajat (engl. Dave Hyatt) i Blejk Ros (engl. Blake Ross) su počeli da rade na projektu „Fajerfoks“ kao eksperimentalnom izdanju projekta „Mozila“. Verovali su da su komercijalni zahtevi Netskejpa kompromitovali korisnost Mozile[2]. Kako bi se borili protiv toga što su videli, napravili su samostalni brauzer, sa kojim su planirali da zamene paket „Mozila“. Dana 3. aprila, Mozila je objavila da planiraju da promene fokus sa paketa „Mozila“ na Fajerfoks i Tanderberd [3].

Projekat „Fajerfoks“ je doživeo nekoliko promena imena. Promenjen je prvobitni naziv Feniks jer je narušavao robnu marku „Feniks tehnologija“ (Phoenix Technologies). Fajerberd, ime koje je odabrano kao zamena, izazvalo je žestoku reakciju istoimenog besplatnog servera bazi podataka[4][5][6]. Kao odgovor, fondacija Mozila izjavila je da brauzer uvek treba da nosi ime „Mozila fajerberd“, kako bi se izbegla zabuna sa softverom za baze podataka. Nastavljeni pritisak zajednice programera baza podataka uslovio je još jednu promenu imena; 9. februara 2004. Mozila fajerberd postala je „Mozila fajerfoks“[7], često nazivan jednostavno samo kao „Fajerfoks“, a ponekad i skraćeno „Ef iks“ engl. FX[8].

Fajerfoks je prošao kroz mnogo verzija pre izdavanja verzije 1.0, koja se pojavila 9. novembra 2004. Nakon serije sigurnosnih i ispravki stabilnosti, fondacija Mozila je 29. novembra 2005. objavila prvo veće unapređenje, verziju 1.5 Fajerfoksa. Verziju 2 Mozila je objavila 24. oktobra 2006. godine. Ova verzija je uključivala popravke u tabovima, upravljač za proširenja (ekstenzije), izgledu, pretrazi, novoj opciji za povratak izgubljenih sesija, proveri grešaka pri kucanju, i sigurnosnoj zaštiti „antifišing“ koja je ubačena kao dodatak koji je napravio Gugl[9][10], a kasnije ubačen i u sam program[11]. Januara 2008. pokrenuto je uživo podrška preko Interneta, koje pokreću volonteri uz pomoć softvera „Džajv“ (engl. Jive Software). Bilo ko može postaviti pitanje, a odgovor je zagarantovan. Ponekad, postoji mogućnost da razgovarate uživo i sa agentom za podršku.

Istorija izdanja[uredi]

Boja/značenje:
Staro izdanje Trenutno izdanje Beta izdanje Buduće izdanje
Ime čitača Geko izdanje Izdanje Kodno ime Datum izdavanja Značajnije promene
Feniks 1.2 0.1 Peskadero 3. septembar 2002. Prvo izdanje, prilagodljiva paleta alatki, brza pretraga
0.2 Santa Kruz 1. oktobar 2002. Paleta sa strane, upravljanje proširenjima.
0.3 Lusija 14. oktobar 2002. Blokiranje slika, blokiranje neželjenih prozora, tabovano pregledanje.
1.3 0.4 Okeano 19. oktobar 2002. Teme, unapređeno blokiranje neželjenih prozora, prilagodljiva paleta alatki.
0.5 Nepls 7. decembar 2002. Više početnih strana, meni sa strane i napredni pregled istorije poseta
Mozila fajerberd 1.5 0.6 Glendal 17. maj 2003. Nova osnovna tema (Qute), omiljene stranice i unapređenje privatnosti, glatko skrolovanje, automatsko smanjenje slika.
0.7 Indio 15. oktobar 2003. Automatsko skrolovanje, upravljanje lozinkama, unapređenje podešavanja.
Mozila fajerfoks 1.6 0.8 Rojal Ouk 9. februar 2004. Instalacioni program za Vindouz, rad bez mreže, omiljene stranice i upravljanje preuzimanim fajlovima, novi logo.
1.7 0.9 One Tree Hill 15. jun 2004. Nova osnovna tema („Winstripe“), migracija podataka, novi upravljač tema/proširenja, smanjena veličina programa, novi sistem pomoći, instalacioni program za Linuks, ikonica za elektronsku poštu (samo za Vindouz).
1.0 Feniks 9. novembar 2004. Zvanično izdanje 1.0. zvanične lokalizovane verzije. Dodate nove mogućnosti kao što su podrška za protokole „RSS/Atom feed“, pretraga direktno iz palete alatki, pretraga proširenja. „Kraj života“ nastupio je 13. aprila 2006. sa izdanjem verzije 1.0.8[12][13].
1.8 1.5 Dir Park 29. novembar 2005. Zvanično izdanje verzije 1.5. Dodata podrška za format SVG, unapređenje izgleda, Javaskript 1.5 i CSS 2/3. „Kraj života“ 30. maja 2007. sa izdanjem verzije 1.5.0.12[14].
Мозила фајерфокс 2 1.8.1 2.0 Bon Eho 24. oktobar 2006. Zvanična verzija 2.0. Nove mogućnosti kao što je povratak sesija nakon „pucanja“ brauzera, predlaganje pri pretrazi za Gugl i Jahu, novi upravljač za proširenja, pregled veb fidova, antifišing zaštita, i kratak opis omiljenih stranica. Tema „Winstripe“ osvežena. Uključena podrška za Javaskript 1.7.
2.0.0.14 16. april 2008. Zvanično izdavanje verzije 2.0.0.14. Dodatna stavilnost i sigurnosne ispravke.
Mozila fajerfoks 3 1.9 3.0 Gran Paradizo 17. jun 2008. Zvanično izdanje verzije 3.0[15]. Kao osnova za grafiku se koristi Kairo. Kakao vidžeti uključeni za Mek OS Iks izdanja. API uključen iz WHATWG. Izmene kako se HTML objekat učitava i kako se prikazuju veb stranice. Novi SVG elementi i filtri, unapređena SVG specifikacija. Saglasnost sa skupom testova Acid2. Nova unapređenja izgleda, uključujući različite podrazumevane teme za različite operativne sisteme, novi menadžer preuzimanja datoteka. Vindouz 95, 98, ME i Mac OS X v10.3.9[16] i niži više nisu podržani operativni sistemi. Addons.mozilla.org integrisan u prozor dodataka. Podrška za APNG datoteke.
1.9.1 3.5[17] Shiretoko[18] 13. jun 2009. Poboljšana verzija Geko endžina. Tesktualni API. Podrška za korišćenje slika za uokvirivanje teksta. Podrška za javaskript odabire upita. Nekoliko poboljšanja u „pametnoj adresnoj liniji“. Sigurni mod surfanja. Lokalno surfanje bazirano prema guglu (geolocation).
Mozila Firefoks 3.6 1.9.2 3.6 Namoroka 21. januar 2010.
Mozila Firefoks 4.0 2.0 4.0 Tumucumaque 22. mart 2011.
Mozila Firefoks 5.0 5.0 5.0 21. jun 2011.
Mozila Firefoks 5.0.1 5.0.1 5.0.1 Ažuriranje za rešenje problem stabilnost u Mac OS X 11. jul 2011.

Osobine[uredi]

Pogodnosti uključene u Fajerfoks su otvaranje tabova, provera gramatike, napredna pretraga, favoriti uživo, integrisani menadžer preuzimanja fajlova, i servis za pretraživanje u koji je uključen Gugl. Razvijači Fajerfoksa su ciljali da proizvedu veb pretraživač koji „samo surfuje internetom“[19] i obezbeđuje najbolje moguće surfovanje, najširoj mogućoj grupi korisnika[20]

Korisnici mogu da prilagođavaju Fajerfoks sa raznim ekstenzijama i temama. Mozila održava bazu dodataka na addons.mozilla.org sa približno 2.000 dodataka od septembra 2007.[21]

Fajerfoks pruža okruženje za veb razvijače u kojem oni mogu da koriste ugrađene alatke, kao što je konzola za greške ili Dom inspektor, ili ekstenzije, kao što je Fajerbug

Podrške standarda[uredi]

Udeo Fajerfoksa na tržištu po verzijama (januar 2007.[22])
Fajerfoks 1.0 0,34 %
Fajerfoks 1.5 0,53 %
Fajerfoks 2 16,02 %
Fajerfoks 3 0,10 %
Ukupno 16,98 %

Mozila fajerfoks podržava mnoge veb standarde, uključujući HTML, XML, XHTML, SVG 1.1 (delimično)[23], CSS, ECMAScript (JavaScript), DOM, MathML, DTD, XSLT, XPath, i PNG slike sa alfa transparentnošću.[24] Fajerfoks takođe podržava ponude za standarde napravljene od strane WHATWG kao klijent,[25][26] i kanvas element.[27]

Premda Fajerfoks 2 ne dozvoljava Acid2 standard, Fajerfoks 3 Beta 2 dozvoljava.[28]

Bezbednost[uredi]

Fajerfoks koristi sendboks sigurnosni mehanizam,[29] i limitira skripte od pristupanja podataka sa drugog veb-sajta baziranom na istom originalnu polisu.[30] Koristi SSL/TLS da zaštiti komunikaciju sa veb-serverima koji koriste jaku kriptografiju kada koriste https protokol.[31] Takođe pruža podršku za veb aplikacije koje koriste smart-kartu za proveru autentičnosti.[32]

Fondacija Mozila omogućava „lov na bag-ove“ istraživačima koji otkriju sigurnosne propuste u Fajerfoksu.[33] Zvanična upustva za savladavanje bezbednosnih ranjivosti obeshrabrilo je rana otkrivanja ranjivosti tako da napadačima neda prednost u stvaranju potencijalnih eksploita.[34]

Fajerfoks ima manje javnih poznatih ne rešenih sigurnosnih propusta od Internet eksplorera, naprednija bezbednost je često citirana kao razlog da se prebacite sa Internet eksplorera na Fajerfoks.[35][36][37][38] Vašington post izveštava da je kritični bezbednosni propust u Internet eksploreru bio aktivan 284 dana u 2006. U poređenju, bezbednosni propust u Fajerfoksu je bio aktivan 9 dana pre nego što je Mozila rešila problem.[39]

U 2006. Simantekova studija je pokazala da, premda je Fajerfoks prevazišao ostale brauzere u broju potvđenih ranjivosti te godine u septembru, su te ranjivosti brže ispravljene nego one nađene u ostalim brauzerima.[40] Simantek je kasnije pojasnio njihovu izjavu, govoreći da Fajerfoks i dalje ima manje propusta od Internet eksplorera, koliko su prebrojali bezbednosni istraživači.[41] Kako od 2. januara 2008, Fajrfoks 2 ima pet nerešenih sigurnosnih propusta, najjači od njih je proglašen „manje kritičnim“ od strane Sekunije.[42] Internet eksplorer ima sedam nerešenih propusta, najjači od njih je proglašen „umereno kritičan“ od strane Sekunije.[43]

Licenciranje[uredi]

Fajerfoks je slobodan i otvoren softver, nalazi se pod trojnom licencom, MPL, GPL i LGPL. Ove licence dozvoljavaju svima da gledaju, menjaju i/ili redistribuišu izvorni kod, i nekoliko javno izdatih aplikacija su pravljene na njemu, na primer, Netskejp, Flok i Songbrd su napravljeni na kodu iz Fajerfoksa.

Zvanično izdate verzije Fajerfoksa sa mozilla.com su licencirane pod Mozilla EULA.[44] Nekoliko elemenata ne padaju pod uslove trojne licence i zaštićeni su pod EULA, uključujući trajdmarkovano Fajerfoksovo ime i izgled, i dodatak za prijavu grešaka. Međutim, BreakPad, sistem za prijavu grešaka otvorenog koda se očekuje da će zameniti integrisani Fajerfoskov sistem u verziji 3.0.[45] Prema očekivanim planovima, Fajerfoks 3.0 će biti prva verzija koja je potpuno otvorenog koda.

U prošlosti, Fajerfoks je bio linciran samo pod MPL licencom,[46] koju FSF definiše kao slabu zaštitu prava; licenca dozvoljava, na razne limitirane načine, upotrebu derivatnih radova. Dodatno, kod pod MPL licencom ne može legalno da se veže za kod pod GPL ili LGPL licencom.[47][48] Zbog ovoga, Mozila je prelicencirala Fajerfoks u trojnu licencnu šemu MPL, GPL, i LGPL. Zbog ovoga, developeri su slobodni da izaberu pod koju će da primaju kod i da ga dalje koriste: GPL ili LGPL vezivanje i derivatni radovi kada se one koriste, ili MPL ukoliko nju izaberu.[46]

Trejdmark i problemi sa logoom[uredi]

Oblik globusa koji koristi Fajerfoks bez zvaničnih natpisa

Ime „Mozilla Firefox“ je registrovani trejdmark, zajedno sa zvaničnim Fajerfoks logom, može se koristiti samo pri dozvoljenim uslovima. Bilo ko može da redistribuiše zvanična izdanja ali u ne izmenjenoj formi (izvorni kod isti), i da koristi Fajerfoskovo ime i brendove za takvu distribuciju, ali restrikcije se nalažu samo na izmenjenim izvornim kodovima.[49]

Postojale su neke kontroverze u vezi sa Mozila fondacijom i njihovim zahtevima da zaustave određene distribucije otvorenog koda od upotrebe "Firefox" trejdmarka. Šem Mozile, Mičel Bejker opisuje u intervjuu iz 2007. godine da distribucije mogu slobodno da koriste Fajerfoks trejdmark ukoliko nisu izmenili izvorni kod.[50]

Reklamiranje[uredi]

Fajerfoks se brzo prilagodio korisnicima, imao je 100 miliona preuzimanja u prvoj godini postojanja,[51] praćena sa serijama agresivne marketinške kampanje, serije događanja u 2004. koju su vodili Blejk Ros i Asa Docler nazvani „markentinške nedelje“.[52]

2. septembra 2004,[53] pokrenut je marketinški portal pod nazivom „raširimo Fajerfoks“ ("Spread Firefox"). Portal je napravio program dugmića "Get Firefox" (preuzmi Fajerfoks).

„Svetski dan Fajerfoksa“, je kampanja koja je počela 15. jula 2006,[54] na treću godišnjicu osnivanja Mozila fondacije [55] i trajala do 15. septembra 2006.[56] Učesnici su se registrovali kao prijatelji na sajtu kampanje kako bi se njihovo ime pronašlo na Fajerfoksovom zidu prijatelja, digitalnom zidu koji je bio prikazan ispred sedišta fondacije.

21. februara 2008. zbog postizanja cifre od 500 miliona preuzimanja, zajednica Fajerfoksa je proslavila posećujući FreeRice kako bi skupila 500 miliona zrna pirinča.[57]

Reakcije kritike[uredi]

Forbes.com nazvao je Fajerfoks najboljim brauzerom u svom komentaru iz 2004. godine.[58] PC World proglasio je Fajerfoks „proizvodom godine“ u 2005. na njihovoj listi „100 najboljih proizvoda 2005. godine“.[59] Nakon objavljivanja Fajerfoksa 2 i Internet eksplorera 7 2006. godine, PC World je uporedio oba i proglasio da je Fajerfoks bolji brauzer.[60] Magazin Which? nazvao je Fajerfoks svojim najboljim izborom među brauzerima.[61]

Internet Week je objavio članak u kojem su mnogi čitaoci prijavili veliko zauzeće memorije kod Fajerfoksa 1.5.[62] Razvojni tim Mozile je izjavio da je veće zauzeće memorije kod Fajerfoksa 1.5 delimično izazvano novom funkcijom za brzo kretanje napred-nazad kroz stranice (engl. FastBack).[63] Još neki od mogućih uzroka problema sa memorijom su loše ekstenzije, kao što je Google Toolbar i neke starije verzije Adblock,[64] ili dodaci, poput starijih verzija Adobe Acrobat Reader-a.[65] Kada je PC Magazine uporedio zauzeće memorije kod Fajerfoksa, Opere i Internet Eksplorera, otkrili su da Fajerfoks zauzima približno istu količinu memorije kao i drugi brauzeri.[66] Testovi koje je sproveo PC World i Zimbra ukazuju da Fajerfoks 2 zauzima manje memorije nego Internet Eksplorer 7.[60][67] Fajerfoks 3, za vreme testiranja beta 1 verzije, nije zauzimao manje memorije od verzije 2, iako je i dalje zauzimao manje memorije od Internet eksplorera 7.[68]

Poput drugih brauzera, Fajerfoks je imao brojne bezbednosne propuste, mada ne toliko kao Internet eksplorer prema nalazima CERT.

Softpedia primećuje da je Fajerfoksu potrebno više vremena da se pokrene nego drugim brauzerima,[69] što je potvrđeno na testovima brzine brauzera.

Internet eksplorer 6 se takođe pokreće neznatno brže od Fajerfoksa na Majkrosoft Vindouz platformi, jer su mnoge njegove komponente direktno ugrađene u Vindouz i učitavaju se prilikom podizanja operativnog sistema. Kao rešenje ovog problema, kreirana je aplikacija koja učitava komponente Fajerfoksa prilikom pokretanja sistema, slično Internet eksploreru.[70] Funkcija Vindouz Viste nazvana SuperFetch obavlja sličan zadatak tako što unapred učitava Fajerfoks ako se dovoljno često koristi.

Odnos sa Guglom[uredi]

Odnos korporacije Mozila sa Guglom bio je zapažen u medijima,[71][72] naročito u vezi sa njihovim ugovorom sa Guglom o plaćenim preporukama. Objavljivanje antifišing zaštite u Fajerfoksu 2 posebno je izazvalo kontroverze.[73] U osnovnim postavkama antifišing zaštita je uključena, a zasnovana je na spisku koji se osvežava dva puta svakog sata preuzimanjem podataka sa Guglovog servera na računar korisnika.[74] Korisnik ne može promeniti dobavljača podataka iz grafičkog interfejsa brauzera,[75] i nije informisan o tome ko je osnovni dobavljač podataka. Takođe, brauzer šalje Guglove HTTP kolačiće uz svaki zahtev za ažuriranje.[76] U novijim verzijama programa fondacije Mozila dodata je nova bezbednosna opcija koju korisnik mora sam uključiti. Ova antifišing opcija pruža trenutnu zaštitu tako što kod Gugla proverava svaku posećenu veb adresu.[77] Neke grupe koje se zalažu za privatnost na Internetu izrazile su zabrinutost povodom mogućih načina na koje će Gugl koristiti ove podatke, iako Fajerfoksova polisa privatnosti navodi da Gugl ne može koristiti lične informacije u bilo koju svrhu osim za antifišing zaštitu.[74]

U 2005. godini, fondacija Mozila i korporacija Mozila imale su zajednički prihod od 52,9 miliona USD, od čega je oko 95 procenata poreklom od prihoda od pretraživača.[78][79] U 2006. godini, fondacija Mozila i korporacija Mozila imale su zajednički prihod od 66,9 miliona USD, od čega je oko 90 procenata poreklom od prihoda od pretraživača.[78][80]

Odgovor konkurencije[uredi]

Operativni direktor Majkrosofta u Australiji, Stiv Vamos (engl. Steve Vamos), izjavio je krajem 2004. godine da ne vidi Fajerfoks kao pretnju i da ne postoji značajna potražnja među Majkrosoftovim korisnicima za funkcijama koje poseduje Fajerfoks.[81]

Predsednik Majkrosofta Bil Gejts (engl. Bill Gates) koristio je Fajerfoks, ali je komentarisao da „se jako puno softvera preuzima svakog dana, međutim da li ljudi uopšte sve to koriste?“[82] U svojoj prijavi Saveznoj komisiji za trgovanje hartijama od vrednosti (SAD) od 30. juna 2005. godine, Majkrosoft je priznao da „konkurenti poput Mozile nude softver koji se takmiči sa brauzerskim mogućnostima Internet eksplorera iz našeg Vindovs operativnog sistema“.[83]

Uprkos hladnom prijemu od strane najvišeg rukovodstva Majkrosoftova, razvojni tim Internet eksplorera održava zdrave odnose sa Mozilom. Oni se redovno sastaju da bi raspravljali o standardima poput extended validation certificates.[84] Mozila je 2005. godine dozvolila Majkrosoftu upotrebu svog Web feed logoa u cilju standardizacije grafičkog predstavljanja Web feed funkcije.[85]

Avgusta 2006. godine, Majkrosoft je Mozili ponudio pomoć oko integracije Fajerfoksa sa tada nadolazećom Vindouz Vistom,[86] što je Mozila i prihvatila.[87]

Oktobra 2006. godine, čestitajući uspešnu isporuku Fajerfoksa 2, razvojni tim Internet eksplorera poslao je tortu Mozili.[88][89] Kao znak odobravanja rata među brauzerima, neki čitaoci su se našalili da je torta bila otrovana, dok su drugi šaljivo predlagali da Mozila vrati tortu zajedno sa receptom, aludirajući na softver otvorenog koda.[90]

Novembra 2007. godine, radnik Majkrosofta Džef Džouns (engl. Jeff Jones) kritikovao je Fajerfoks, tvrdeći da je Internet eksplorer iskusio manje propusta i manje visoko rizičnih propusta nego Fajerfoks u tipičnom poslovnom okruženju.[91] Mozilin programer Majk Šejver (engl. Mike Shaver) je opovrgao ovu studiju, navodeći kao glavne nedostatke Majkrosoftovo nagomilavanje bezbednosnih zakrpa, kao i to da je fokus studije bio na popravkama a ne na samim propustima.[92]

Karakteristike[uredi]

Par osobina koje karakterišu Fajerfoks:

  • Velika stabilnost
  • Povećana sigurnost (u odnosu na Internet eksplorer)
  • Učitavanje stranica u pojedinačne jezičke/kartice (učitavanje više stranica unutar jednog prozora)
  • Podržavanje standarda W3C
  • Ugrađen aparat za preuzimanje podataka (daunloud menadžer)
  • Dodaci koje korisnik po potrebi može ugraditi u veb-čitač (nekoliko se odnose i na Vikipediju):
    • Proširenja (extensions) - dodaju nove ili menjaju postojeće funkcionalnosti
    • Teme (themes) - služe za izmenu izgleda samog programa
    • Priključci (plugins) - za pregled veb sadržaja u formatu koji nije HTML
  • podrška za veb napajače (web feed)
  • povratak aktivnih stranica nakon „pucanja“ veb-čitača
  • zaštita od pokušaja preuzimanja ličnih podataka (phishing)

Proširenja[uredi]

Korisnici Fajerfoksa mogu i sami značajno da unaprede ili promene njegove funkcionalnosti. Primeri mogu biti pridruživanje novih funkcija pokretima miša (mouse gestures), dodatne opcije u vezi sa jezičcima, blokiranje reklama ili skripti.

Nove funkcionalnosti čak mogu biti i čitave mini aplikacije, na primer za kalendar ili FTP.

Postoji i dosta proširenja vezanih za vikipediju (vidi spoljašnje veze na dnu) i za brojne druge popularne sajtove.

Takođe postoji nekoliko ekstenzija vezanih za srpski jezik.

Zastupljenost Fajerfoksa[uredi]

Hronološki grafik zastupljenosti Fajerfoksa na globalnom planu

Procenjuje se da je krajem 2006. godine zastupljenost Fajerfoksa na globalnom planu iznosila oko 14%, dok je u Evropi taj broj oko 25%. Do decembra 2007, prema podacima dostupinim preko američke firme NetApplications, zastupljenost Fajerfoksa je globalno skočila na 16,80%.[93] Taj broj raste iz dana u dan, uprkos činjenici da uz svaki Majkrosoftov operativni sistem dolazi unapred instaliran Internet eksplorer, tako da je do juna 2008. godine dostigao rekordnih 40,1%.[94]

Buduće verzije[uredi]

Verzija 3.0[uredi]

Radno ime verzije Fajerfoksa 3 je „Gran paradizo“.[95] Prethodnim izdanjima je ime bilo „Majnfild“ (engl. Minefield, minsko polje), što je ime koje koriste za verzije koje su još u razvoju. „Gran paradizo“, kao i ostala Fajerfoksova razvojna imena, je u stvari mesto — u ovom slučaju sedma najviša planina u Grajskim Alpima.

Razvojni tim je tražio od korisnika da dostavi zahteve osobina koje žele u verziji 3.[96]

Fajerfoks beta 1 je izdat 19. novembra 2007.[97] Sledeća beta verzija (Firefox 3 Beta 2) je izdata 18. decembra 2007.[98] Sa najmanje 3 planirane beta verzije[99], očekuje se finalno izdanje Fajerfoksa 3 početkom 2008. godine.

Pozadinske izmene[uredi]

Jedna od većih izmena u fajerfoksu 3 je implementacija Geka 1.9 verzije, osveženog jezgra izgleda. Nova verzija popravlja mnoge greške i dodaje novi veb API.[100] Što znači da će fajerfoks 3 biti prvi zvanični brauzer Mozile koji će proći Acid2 testiranje, standardni test za prikaz veb stranica.

Mnoge nove mogućnosti su definisane u WHATWG HTML5 specifikaciji.[100] Znači, podrška kontroverznom [101][102] "ping"[103] dodacima u <a> i <area> HTML elementima je ubačena i postavljena kao standardna.[104] Postojanje ovog dodatka je da dozvoli praćenje klikova na veze bez starih tradicionalnih medota kao što su URL preusmerenja i Java skripte, koje mogu biti teško dodate i prilično spore pri postizanju potrebnih rezultata.[103][104] Drugo unapređenje trenutnih tehnika i ta da korisnik može da isključi opciju „ping“. LWN govori o tome da je „tehnika preusmerenja gora nego dodatak ping“.[105]

Druge nove mogućnosti uključuju podršku za oflajn veb aplikacije, XMLHttpRequest, i podršku za animiran APNG.[100]

Geko 1.9 koristi kairo kao grafičku podršku,[106] dozvoljavajući naprednije grafičke performanse i bolji izgled na različitim operativnim sistemima. Zbog manjka podrške kaira za Vindouz 95, Vindouz 98, Vindouz Me i Vindouz NT (verzije 4.0 i starije), i zbog toga što je Majkrosoft završio podršku za Vindouz 98 i Vindouz Milenijum 11. jula 2006, Fajerfoks 3 neće moći biti pokrenut na ovim operativnim sistemima. Slično tome, Mek verzije Fajerfoksa 3 će moći da se pokrenu samo na Mac OS X 10.4 ili novijim,[107] ali, za razliku od prethodnih verzija, imaće prirodnu Kakao vidžet izgled.[108]

Glavne izmene[uredi]

Trenutno se radi na novim temama za Vindouz, Mek OS iks i Linuks, što će dati Fajerfoksu prirodniji izgled i osećaj na različitim operativnim sistemima.[109] Od verzije 3.0 beta 2, GNOM/GTK verzija koristi GNOM ikone. Slično tome, KDE verzija uzima ikone iz okoline. Npr. kada se radna površina promeni, menja se i okruženje u Fajerfoksu.

Fajerfoks 3 ima izmenjen izgled prozora sa prikazom podataka koji se trenutno preuzimaju sa interneta i mogućnost pretraživanja i nastavljanja zaustavljenih poslova.[110] Takođe, priključcima se sada rukuje u istom prozoru u kojem se rukuje dodacima.[111] Mikroformati su podržani softverom koji može da razume njihovo korišćenje u dokumentima, da skladište podatke u obliku u kojoj je mašinski čitljiv.[112]

Menadžer za lozinke u Fajerfoksu 3 pita korisnika da li želi da zapamti lozinku u vrhu prozora, dozvoljavajući stranici da nastavi sa radom. Na taj način korisnici su u mogućnosti da izbegnu skladištenje pogrešne lozinke.[113]

Fajerfoks 3 koristi novi sistem pamćenja obeleživača i istorije koristeći SQLite.[114] Novi sistem pamti više podataka o korisnikovoj istoriji i obeleživačima, dozvoljavajući korisniku da upiše ključne reči koje ga vezuju za određenu stranicu. Takođe se koristi novi algoritam za automatsko dovršavanje započete adrese u adresnoj traci.[115][116]

Verzija Fajerfoksa 3 za Mek OS iks podržava obaveštenja putem protokola „Groul“ i grafičke komande u stilu „Akva“.

Verzija 4.0[uredi]

13. oktobra 2006, Brendan Ejč, Mozilin šef tehnologije, je pisao o planovima za Mozila 2.0, platformi na kojoj će Fajerfoks 4.0 najverovatnije biti baziran. Ove promene uključuju unapređenje i uklanjanje XPCOM aplikacijskog programskog interfejsa i prebacivanje na standardne C++ osobine, just-in-time compilation sa JavaSkript 2 (poznato kao Tamarin projekat).[117][118]

Nagrade[uredi]

  • Webware 100 winner, jun 2007[119]
  • PC World 100 Best Products of 2007, maj 2007[120]
  • PC Magazine Editors' Choice, oktobar 2006[121]
  • CNET Editors' Choice, oktobar 2006[122]
  • PC World's 100 Best Products of 2006, jul 2006[123]
  • PC Magazine Technical Excellence Award, Software and Development Tools category, januar 2006[124]
  • PC Magazine Best of the Year Award, December 27, 2005[125]
  • PC Pro Real World Award (Mozilla Foundation), 8. decembar 2005[126]
  • CNET Editors' Choice, November 2005[127]
  • UK Usability Professionals' Association Award Best Software Application 2005, novembar 2005[128]
  • Macworld Editor's Choice with a 4.5 Mice Rating, novembar 2005[129]
  • Softpedia User’s Choice Award, septembar 2005[130]
  • TUX 2005 Readers' Choice Award, septembar 2005[131]
  • PC World Product of the Year, jun 2005[132]
  • Forbes Best of the Web, maj 2005[133]
  • PC Magazine Editor’s Choice Award, maj 2005[134]

Reference[uredi]

  1. ^ Veb statistika i trendovi na w3schools.com, Pristupljeno 31. 5. 2013.
  2. ^ Goodger, Ben (6. 2. 2006.). „Where Did Firefox Come From?“. Inside Firefox Приступљено 24. 1. 2007.. 
  3. ^ Eich, Brendan; David Hyatt (2. 4. 2003.). „mozilla development roadmap“. Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  4. ^ „Mozilla browser becomes Firebird“. IBPhoenix.com Приступљено 30. 1. 2007.. 
  5. ^ Dahdah, Howard (17. 4. 2003.). „Mozilla 'dirty deed' brings out a Firey response“. LinuxWorld.com.au Приступљено 30. 1. 2007.. „"This must be one of the dirtiest deeds I've seen in open source so far," said Helen Borrie, a Firebird project administrator and documenter.“ 
  6. ^ Festa, Paul (6. 5. 2003.). „Mozilla's Firebird gets wings clipped“. CNET.com. Archived from the original on 29. 5. 2012. Приступљено 30. 1. 2007.. 
  7. ^ Festa, Paul (9. 2. 2004.). „Mozilla holds 'fire' in naming fight“. CNET News.com. Archived from the original on 30. 5. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  8. ^ „Firefox 1.5 Release Notes“. mozilla.com Приступљено 3. 1. 2008.. 
  9. ^ „Google Safe Browsing for Firefox“. Google.com Приступљено 5. 2. 2007.. 
  10. ^ Mozilla.org wiki contributors. „Phishing Protection Design Documentation - Background“. Mozilla.org wiki Приступљено 24. 1. 2007.. 
  11. ^ „Mozilla Firefox 2 Release Notes“. Mozilla Corporation Приступљено 19. 12. 2006.. 
  12. ^ Beard, Christopher (13. април 2006.). „Firefox 1.0.8 Security and Stability Release and End-of-Life for 1.0.x“. Mozilla Developer Center Приступљено 28. 10. 2007.. 
  13. ^ „Release Roadmap“. Mozilla Wiki Приступљено 17. 11. 2007.. 
  14. ^ Hashem, Basil (30. мај 2007.). „Firefox 2.0.0.4 and Firefox 1.5.0.12 Security and Stability Update“. Mozilla Developer Center Приступљено 28. 10. 2007.. 
  15. ^ „Coming Tuesday, June 17th: Firefox 3“. Mozilla Developer News. 
  16. ^ „Firefox 3 System Requirements“. Mozilla Wiki. 
  17. ^ „Firefox 3.5 targeted for year’s end“. Mozilla Links. 
  18. ^ „Firefox3.5“. Mozilla Wiki. 
  19. ^ Ross, Blake (22. 1. 2005.). „The Firefox religion“. Blakeross.com (блог Блејк Роса) Приступљено 24. 1. 2007.. 
  20. ^ Goodger, Ben (28. 11. 2004.). „Mozilla Firefox Development Charter“. mozilla.org Приступљено 24. 1. 2007.. 
  21. ^ addons.mozilla.org Browse all Extensions page, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  22. ^ Browser Version Market Share for November, 2007, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  23. ^ „SVG у Фајерфоксу“ Приступљено 30. 9. 2007.. 
  24. ^ Mozilla Developer Center contributors (21. 1. 2007.). „Which open standards is the Gecko development project working to support, and to what extent does it support them?“. Gecko FAQ. mozilla developer center Приступљено 24. 1. 2007.. 
  25. ^ „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Client-side session and persistent storage“. WHATWG.org. 7. 2. 2007. Приступљено 7. 2. 2007.. 
  26. ^ Mozilla Developer Center contributors (30. 9. 2007.). „DOM:Storage“. Mozilla Developer Center Приступљено 7. 2. 2007.. 
  27. ^ Dumbill, Edd (6. 12. 2005.). „The future of HTML, Part 1: WHATWG“. IBM Приступљено 24. 1. 2007.. 
  28. ^ Fulton, Scott (20. 12. 2007.). „Latest Firefox beta passes Acid2 test, IE8 claims to pass also“. Betanews.com Приступљено 21. 12. 2007.. 
  29. ^ Ranganathan, Arun; Netscape Communications (November 11, 2002). „Bypassing Security Restrictions and Signing Code“. mozilla developer center Приступљено 24. 1. 2007.. 
  30. ^ „The Same Origin Policy“. mozilla.org. 8. 6. 2001. Приступљено 12. 11. 2007.. 
  31. ^ „Privacy & Security Preferences - SSL“. mozilla.org. 31. 8. 2001. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  32. ^ Developer documentation on using [[PKCS11|PKCS#11 modules (primarily smart cards) for cryptographic purposes
  33. ^ „Mozilla Security Bug Bounty Program“. mozilla.org. 3. 9. 2004. Приступљено 21. 11. 2007.. 
  34. ^ „Handling Mozilla Security Bugs“. mozilla.org. 11. 2. 2003. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  35. ^ Mossberg, Walter S. (16. 9. 2004.). „How to Protect Yourself From Vandals, Viruses If You Use Windows“. Wall Street Journal Приступљено 17. 10. 2006.. „I suggest dumping Microsoft's Internet Explorer Web browser, which has a history of security breaches. I recommend instead Mozilla Firefox, which is free at www.mozilla.org. It's not only more secure but also more modern and advanced, with tabbed browsing, which allows multiple pages to be open on one screen, and a better pop-up ad blocker than the belated one Microsoft recently added to IE.“ 
  36. ^ Granneman, Scott (17. 6. 2004.). „Time to Dump Internet Explorer“. SecurityFocus Приступљено 24. 1. 2007.. 
  37. ^ Costa, Dan; Scott Vamosi (24. 3. 2005.). „CNET editors' review“. CNET Reviews Приступљено 24. 1. 2007.. 
  38. ^ Boutin, Paul (30. 6. 2004.). „Are the Browser Wars Back?“. Slate Приступљено 24. 1. 2007.. 
  39. ^ Krebs, Brian (4. 1. 2007.). „Internet Explorer Unsafe for 284 Days in 2006“. washingtonpost.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  40. ^ Keizer, Gregg (25. 9. 2006.). „Firefox Sports More Bugs, But IE Takes 9 Times Longer To Patch“. TechWeb.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  41. ^ McMillan, Robert (7. 3. 2006.). „Symantec adjusts browser bug count“. InfoWorld Приступљено 24. 1. 2007.. 
  42. ^ „Vulnerability Report: Mozilla Firefox 2.0.x“. Secunia Приступљено 7. 1. 2008.. 
  43. ^ „Vulnerability Report: Microsoft Internet Explorer 7.x“. Secunia Приступљено 7. 1. 2008.. 
  44. ^ „Mozilla Firefox End-User Software Licensing Agreement“. mozilla.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  45. ^ Progress in Breakpad, Firefox 3 crash report tool : Mozilla Links, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  46. ^ a b „Mozilla Relicensing FAQ“. mozilla.org Приступљено 24. 1. 2007.. 
  47. ^ Stallman, Richard. „On the Netscape Public License“. Free Software Foundation Приступљено 24. 1. 2007.. 
  48. ^ „Various Licenses and Comments about Them. Mozilla Public License (MPL)“. Free Software Foundation Приступљено 24. 1. 2007.. 
  49. ^ „Mozilla Trademark Policy“. mozilla.org Приступљено 30. 1. 2007.. 
  50. ^ Dan Warne] (7. 5. 2007.). „The stoush over Linux distributions using the Firefox trademark“. APC Magazine. ACP Magazines Ltd Приступљено 18. 1. 2008.. 
  51. ^ Palmer, Judi and Colvig, Mary (19. 10. 2005.). „Firefox surpasses 100 million downloads“. mozilla.org Приступљено 4. 2. 2007.. 
  52. ^ Ross, Blake (7. 7. 2004.). „Week 1: Press reviews“. blakeross.com Приступљено 4. 2. 2007.. 
  53. ^ Sfx Team (12. 9. 2004.). „We're igniting the web. Join us!“. Spread Firefox: Sfx Team's Blog Приступљено 4. 2. 2007.. 
  54. ^ Sfx Team (16. 7. 2006.). „World Firefox Day Launches“. Spread Firefox: Sfx Team's Blog Приступљено 24. 1. 2007.. 
  55. ^ Mozilla Foundation Announcement, July 15, 2003
  56. ^ „Friends of Firefox Frequently Asked Questions“. Mozilla Приступљено 27. 11. 2007.. 
  57. ^ „500 million Firefox downloads: complete; 500 million grains: in progress“. Mozilla. 21. 2. 2008.. 
  58. ^ Hesseldahl, Arik (29. 9. 2004.). „Better Browser Now The Best“. Forbes Приступљено 17. 10. 2006.. 
  59. ^ PC World editors (1. 6. 2005.). „The 100 Best Products of 2005“. PC World Приступљено 24. 1. 2007.. 
  60. ^ a b Larkin, Erik (24. 10. 2006.). „Radically New IE 7 or Updated Mozilla Firefox 2--Which Browser Is Better?“. PC World Приступљено 18. 5. 2007.. 
  61. ^ „Mozilla Firefox 2 (PC)“. Which?. 24. 10. 2006. Приступљено 9. 7. 2007.. 
  62. ^ Finnie, Scot (8. 12. 2005.). „Firefox 1.5: Not Ready For Prime Time?“. InternetWeek Приступљено 24. 1. 2007.. 
  63. ^ Ben Goodger (14. 2. 2006.). „About the Firefox "memory leak"“ Приступљено 17. 11. 2007.. 
  64. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (19. 1. 2007.). „Problematic Extensions“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 24. 1. 2007.. 
  65. ^ MozillaZine Knowledge Base contributors (17. 1. 2007.). „Adobe Reader“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 24. 1. 2007.. 
  66. ^ Muchmore, Michael W. (19. 7. 2006.). „Which New Browser Is Best: Firefox 2, Internet Explorer 7, or Opera 9?“. PC Magazine Приступљено 24. 1. 2007.. 
  67. ^ Dargahi, Ross (19. 10. 2006.). „IE 7 vs IE 6“. Zimbra Приступљено 24. 1. 2007.. 
  68. ^ „Memory Usage Test: Firefox 2 & 3, Opera 9, IE 7“ Приступљено 24. 11. 2007.. 
  69. ^ Muradin, Alex (November 30, 2005). „Mozilla Firefox 1.5 Final Review“. Softpedia Приступљено 22. 9. 2006.. 
  70. ^ „Firefox Preloader“. SourceForge Приступљено 26. 4. 2007.. 
  71. ^ Kerner, Sean Michael (10. 3. 2006.). „Mozilla's Millions?“. InternetNews.com Приступљено 24. 1. 2007.. 
  72. ^ Gonsalves, Antone (7. 3. 2006.). „Mozilla Confirms Firefox Taking In Millions Of Google Dollars“. InformationWeek Приступљено 24. 1. 2007.. 
  73. ^ Turner, Brian (26. 10. 2006.). „Firefox 2 releases privacy storm“. Platinax Приступљено 24. 1. 2007.. 
  74. ^ a b „Firefox Privacy Policy“. mozilla.com. October 2006 Приступљено 24. 1. 2007.. 
  75. ^ „Bug 342188 - support changing the local list data provider“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  76. ^ „Bug 368255 sending Google's cookie with each request for update in default antiphishing mode“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 5. 2. 2007.. 
  77. ^ Mozilla Wiki contributors (12. 1. 2007.). „Overview of Firefox Phishing Protection“. mozilla wiki Приступљено 5. 2. 2007.. 
  78. ^ a b Hood & Strong, LLP. (31. 12. 2006.). „Mozilla Foundation and subsidiary - Independent Auditors' Report and Consolidated Financial Statements“ (PDF). Mozilla Foundation Приступљено 6. 11. 2007..  Page 11.
  79. ^ Baker, Mitchell (2. 1. 2007.). „The Mozilla Foundation: Achieving Sustainability“. Mitchell's Blog Приступљено 24. 1. 2007.. 
  80. ^ Baker, Mitchell (22. 10. 2007.). „Beyond Sustainability“. Mitchell's Blog Приступљено 6. 11. 2007.. 
  81. ^ Kotadia, Munir (11. 11. 2004.). „Microsoft: Firefox does not threaten IE's market share“. ZDNet Приступљено 24. 1. 2007.. 
  82. ^ Weber, Tim (9. 5. 2005.). „The assault on software giant Microsoft“. BBC News Приступљено 24. 1. 2007.. 
  83. ^ Keizer, Gregg (1. 9. 2005.). „SEC Filing Shows Microsoft Fears Firefox, Lawsuits Over Bugs“. Linux Online Приступљено 24. 1. 2007.. 
  84. ^ „Better Website Identification and Extended Validation Certificates in IE7 and Other Browsers“. IE Blog. November 21, 2005. Приступљено 3. 4. 2007.. 
  85. ^ „Icons: It's still orange“. RSS. December 14, 2005. Приступљено 3. 4. 2007.. 
  86. ^ Barker, Colin (22. 8. 2006.). „Microsoft reaches out to Firefox developers“. CNET News. Archived from the original on 18. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  87. ^ Barker, Colin (24. 8. 2006.). „Microsoft offers helping hand to Firefox“. CNET News. Archived from the original on 17. 7. 2012. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  88. ^ Wenzel, Frédéric (24. 10. 2006.). „From Redmond With Love“. fredericiana (weblog of a Mozilla Corporation intern) Приступљено 24. 1. 2007.. 
  89. ^ „Mozilla People Answer Firefox 2.0 Questions“ Приступљено 14. 7. 2007.. 
  90. ^ Tonynet Explorer: October 2006 Archives, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  91. ^ „Internet Explorer and Firefox Vulnerability Analysis Report“. 30. 11. 2007.. 
  92. ^ „counting still easy, critical thinking still surprisingly hard“. 30 November 2007. 
  93. ^ „Browser Market Share for December, 2007“. Net Applications. January 2008 Приступљено 1. 7. 2008.. 
  94. ^ Browser Statistics, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  95. ^ Vukicevic, Vladimir (2. 6. 2006.). „Gecko 1.9/Firefox 3 ("Gran Paradiso") Planning Meeting, Wednesday Jun 7, 11:00 am“. Google Groups: mozilla.dev.planning Приступљено 17. 9. 2006.. 
  96. ^ Reimer, Jeremy (13. 10. 2006.). „Firefox accepting feature suggestions for version 3“. Arstechnica.com Приступљено 5. 2. 2007.. 
  97. ^ Mike Beltzner. „Firefox 3 Beta 1 now available for download“. Mozilla Developer News. 
  98. ^ Mike Beltzner. „Firefox 3 Beta 2 now available for download“. Mozilla Developer News Приступљено 20. 12. 2007.. 
  99. ^ „Gecko weekly meeting notes for 2007-11-06“. 
  100. ^ a b v „Firefox 3 for developers“. Mozilla Developer Center. 17. 7. 2007. Приступљено 17. 7. 2007.. 
  101. ^ Fisher, Darin (17. 1. 2006.). „<a ping>“. Fried Fish Приступљено 24. 1. 2007..  Comments section.
  102. ^ „Bug 319368 - Implement <a ping>“. Bugzilla@Mozilla Приступљено 24. 1. 2007.. 
  103. ^ a b „WHATWG specification - Web Applications 1.0 - Working Draft. Hyperlink attributes: the ping attribute.“. WHATWG.org. 23. 1. 2007. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  104. ^ a b MozillaZine Knowledge Base contributors (3. 6. 2006.). „browser.send_pings“. MozillaZine Knowledge Base Приступљено 5. 2. 2007.. 
  105. ^ „Firefox and the ping attribute“. LWN.net. 18. 1. 2006. Приступљено 24. 1. 2007.. 
  106. ^ „Mozilla Cairo Vector Graphics“. mozillaZine. 24. 4. 2005. Приступљено 24. 1. 2007..  Stranica opisuje napretke kaira.
  107. ^ „Gran Paradiso - System Requirements“. mozilla.org Приступљено 11. 9. 2007.. 
  108. ^ CNET staff (12. 12. 2006.). „Firefox 3 (Gran Paradiso) Alpha 1“. ZDNet.co.uk Приступљено 5. 2. 2007.. 
  109. ^ „Mozilla working on Firefox 3 visual refresh for Linux“. 
  110. ^ „Firefox 3 Beta 1 Release Notes date = 19. 11. 2007.“. mozilla.com Приступљено 5. 12. 2007.. 
  111. ^ Cabello, Percy (11. 8. 2007.). „First look to Firefox 3’s new download manager“. mozillalinks.org Приступљено 12. 8. 2007.. 
  112. ^ „Microformats (Mozilla Wiki)“. 24. 5. 2007. Приступљено 3. 6. 2007.. 
  113. ^ Cabello, Percy (1. 9. 2007.). „Firefox’s password manager gets smarter“. mozillalinks.org Приступљено 7. 9. 2007.. 
  114. ^ Mozilla Wiki contributors (16. 10. 2006.). „Places“. Mozilla Wiki Приступљено 5. 2. 2007.. 
  115. ^ 3.0a8 release notes, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  116. ^ Places:Fx3UIPlan - MozillaWiki, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  117. ^ Eich, Brendan (13. 10. 2006.). „Mozilla 2“ Приступљено 16. 9. 2006.. 
  118. ^ Eich, Brendan (7. 11. 2006.). „Project Tamarin“ Приступљено 14. 11. 2006.. 
  119. ^ „Webware 100 Award Winner Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  120. ^ „The 100 Best Products of 2007“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  121. ^ „Firefox 2.0 Review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  122. ^ „Firefox 2 CNET Editor's Review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  123. ^ „The 100 Best Products of 2006“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  124. ^ „Mozilla Firefox & Altiris SVS“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  125. ^ „Best of the Year, Software: Home, Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  126. ^ „PC Pro Awards 2005 - the winners“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  127. ^ „Firefox 1.5, CNET editors' review“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  128. ^ „First UK UPA Awards commend Firefox, Flickr, Google, Apple, John Lewis and BA“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  129. ^ „Web browser roundup“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  130. ^ „Firefox Receives Softpedia User’s Choice Award“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  131. ^ „UX 2005 Readers' Choice Award Winners Announced“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  132. ^ „The 100 Best Products of 2005“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  133. ^ „Best of the Web, BOW Directory, Look It Up, Web Browsers, Firefox“ Приступљено 22. 10. 2007.. 
  134. ^ „Firefox 1.0.3“ Приступљено 22. 10. 2007.. 

Spoljašnje veze[uredi]