Morana
Morana (Mora, Morena, Moržana, Marana, Mara, Marena, Maržana) je u slovenskoj tradiciji simbol smrti i zime.
Pojavljuje se u raznim obličjima. Najčešće kao lepa devojka, vrlo bleda, sa vučjim očnjacima i kandžama. Njen drugi lik je onaj poput Baba Jage, ružne stare veštice.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Treba primetiti, da Mora, Morana, Morena, javlja se kod svih Slovena. Kod Čeha moravskih, u proleće momci i sad napravljaju lutku, sliku Morene, boginje zime i smrti, pa je bacaju u vodu. Zendsko i sanskrit mara jest smrt (Fiek, Vergl. Wört. pp. 628—9). Mora, kao i Ala, može biti muškoga roda. Ime joj se, onda, sastavlja sa bĕs, te je Bĕsomar (strašna Mora).[1]
Imenom Mora Lužički Srbi označavali su „boginju bolesti, Boginju smrti”; kod Poljaka i Rusa „obmanu, priviđenje, duh, san i utvaru”, „kućni duh”; u slovačkom mara je „bolest”; u praslovenskom mara znači „priviđenje, obmana, vizija, avet”; u srpsko-crkvenoslovenskom mora znači „vešticu”. U terminu mora do sada je sagledano niz atributa: „oblačan, mračan, taman”, ali i: „potamniti, zatamniti; priviđati”, mreti. Jednom reči ovaj termin je povezan sa praslovenskim morv koji znači „smrt” i sa merti — „umreti”.[2]
Osobine[uredi | uredi izvor]
Zima, smrt i mrak — tri su atributa Morana i Morane.[2] Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena među starim Slovenima što se i može razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni nekad živeli. Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom mogla da donese smrt u obliku gladi i neizdržive hladnoće, koja je mogla da bude uzrok bolesti ili pomora stoke. Zbog toga se njen dolazak uvek sa strahom iščekivao, a odlazak burno i radosno slavio.[3]
Običaji[uredi | uredi izvor]
Brojni rituali vezani su za ovakvo ispraćanje Morane. Najčešće se pravila lutka koja je predstavljala ovu boginju i koja bi potom bila ritualno uništavana. Lutku napravljenu od slame ili pruća narod bi tako tukao motkama, da bi je potom bacio u vodu ili eventualno spaljivao. U mesecu martu praktikovao se još jedan ritual vezan za Moranu. To su bile takozvane mačkare koje je činila maskirana povorka ljudi okupljenih sa ciljem da uplaše i oteraju Moranu.
Moraninim imenom se naziva i lutka od slame koja je korišćena u ritualima vezanim za umiranje i vaskrsenje u prirodi ili u činima za kišu.
Taj običaj je postojao i u gotovo svim slovenskim zemljama, ali se nije tako zvao. U nekim selima, taj običaj još uvek postoji. Moranina lutka je takođe korištena i u drugim ritualima, vezanim za umiranje ili dozivanje kiše. Stari Sloveni verovali su da sve zimske nepogode, sneg, led, mraz i smrt dolaze od Morane.
Verovanja[uredi | uredi izvor]
Kod Istočnih Slovena, Morana je bila boginja plodnosti, žena i „ženskih poslova”, kao što je predenje, tako da je tamo i na severu Rusije mešana sa Mokošom, boginjom-majkom, boginjom zemlje. Moguće da je to zbog mita o Jarovidu, u kome je Morana, kada se uda za Jarovida, boginja zemlje i proleća, a kad ga Perun ubije, ona postaje stara veštica, boginja zime.
| „ | Morom se kod nas smatra vještica koja se pokajala i zarekla da neće ljudi više jesti, nego ih samo noću pritiskuje i dihanje im zaustavlja. Gdjekoji opet misle da je djevojka koja će postati veštica, dok se ne uda. Koga pritiskuje mora, treba da stavi za vrata one sobe gde će spavati metlu naopako kad pođe spavati. | ” |
| — Vukov Rječnik pod rečju mora | ||
Možda je ime Mora postala narodnom etimologijom od moriti. I Lada i Morana pripadaju tradicionalnoj književnosti.[4]
| „ | „Oj Vodane Vodane, Crni i zli Božole! |
” |
| — Iz narodne poezije[5] | ||
