Morž
Iz projekta Википедија
| Morž | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Sistematika | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| Odobenus rosmarus (L., 1758) |
||||||||||||||||
 Areal rasprostranjenosti morža
|
||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||
| O. rosmarus rosmarus O. rosmarus divergens |
||||||||||||||||
| Ekologija taksona | ||||||||||||||||
|
|
Morž (Odobenus rosmarus) je veliki sisar koji naseljava hladna arktička mora Severne hemisfere. Postoje šest populacija na Arktiku: četiri u Atlantskom okeanu, jedna u Tihom okeanu i jedna populacija oko Laptevskog mora.
Postoje dve ili tri podvrste morževa: Odobenus rosmarus rosmarus iz Atlantskog okeana, O. r. divergens sa Pacifika i O. r. laptevi iz Laptevskog mora, kojeg neki smatraju trećom podvrstom. Pacifički morževi su najkrupniji - mužjaci teže do 1,900 kilograma i dostižu dužinu od 3,5 metara, dok arktički ili atlantski morževi dostižu težinu do 1,600 kilograma.
Morževi su mesojedi i pripadaju podredu perajara (Pinnipedia). Jedini su predstavnici familije Odobenidae. Složenica Odobenus dolazi od grčkih reči odous što znači "zub" i baino što je u prevodu "ići". Ovo je zasnovano na činjenici da morževi koriste svoje kljove kako bi izašli iz vode.
Sadržaj |
[uredi] Način života i ishrana
Morževi se skupljaju u ogromnim krdima na plažama i santama leda. Mogu provesti nekoliko dana s vremena na vreme u vodi ili na kopnu. Dobri su plivači i mogu da zarone na dubinu od 90 metara, gde se mogu zadržati čak pola sata. Koriste se svojim grudnim perajima kako bi se kretali i izlazili iz vode, a na kopnu se nezgrapno kreću pomoću sva četiri peraja.
Ponekad love ribe dok su moru, ali većinom vreme provedu duž morskog dna u potrazi za školjkama i drugim mekušcima koje isisaju iz svoje ljuske. Pacifički morževi se hrane sa preko 60 vrsta morskih organizama uključujući račiće, krabe, mnogočekinjaste crve, meke korale, plaštaše, morske krastavce, različite mekušce, pa delom čak i druge perajare. Ponekad se koriste tehnikom ispljuvavanja vode kako bi pronašli školjke. Krupni mužjaci su posmatrani kako napadaju foke ako ne mogu da pronađu druge izvore hrane.
Jedini prirodni neprijatelji morževa su kitovi ubice i polarni medvedi. Polarni medvedi ih napadaju naglim jurišem, terajući krdo u beg. Na kraju ubijaju mladučad ili ostale zaostale jedinke.
Morževi koriste svoje dugačke kljove, koje su u stvari izduženi očnjaci, za borbu sa drugim mužjacima i pomažu im oko dominacije nad drugim morževima. Mužjaci imaju debeli sloj kože oko vrata i ramena koja je debljine od pet centimetara.
[uredi] Razmnožavanje
Mužjaci dostižu polnu zrelost sa oko 10 godina, neki čak sa 7 godina. Ženke počinju da ovuliraju već sa 4-6 godina. Zanimljivo je to da su ženke "u teranju" dva puta godišnje: kasno u leto i tokom februara. Mužjaci su spremni za oplodnju samo tokom februara, tako da se jedino tada pare. Nejasno je zbog čega ženke imaju taj drugi potencijalni period ovulacije. Sa punih deset godina ženke su dostigle svoju maksimalnu veličinu i tada su spremne za parenje. Parenje se odvija od januara do marta. Trudnoća traje od 15 do 16 meseci. Morževi se pare u vodi, dok mlade rađaju na kopnu ili na ledenim santama. Mužjaci se bore za svoje pravo oko ženki, a pobednik će se pariti sa velikim brojem ženki. Stariji mužjaci imaju ožiljke od takvih krvavih borbi, koje se veoma retko završavaju smrću jednim od protivnika. Kada se mladunče rodi dugačko je preko jednog metra i spremno je da zapliva. Mladi se rađaju na ledenim santama obično između aprila i juna sledeće godine. Hrane se majčinim mlekom od 8 do 11 meseci posle čega počinju sami da se hrane ribom, dok sa majkom ostaju dok ne napune 3 do 5 godina.
[uredi] Podvrste
[uredi] Pacifički morževi
Danas postoji oko 200,000 pacifičkih morževa. Leto provode severno od Beringovog moreuza u Čukotskom moru duž severnih obala istočnog Sibira; oko ostrva Vrangel, u Bofortovom moru duž severnih obala Aljaske, i u vodama između ovih prostora. U proleće i jesen se sakupljaju u Beringov moreuz koji se graniči sa zapadnim obalama Aljaske. Zimu provode južno, u Beringovom moru duž istočnih obala Sibira na jug do severnih delova Kamčatke. Pacifički morževi imaju duže kljove i manje noseve.
[uredi] Arktički morževi
Postoji oko 15,000 arktičkih ili atlantskih morževa. Naseljavaju kanadski deo Arktika, vode oko Grenlanda, ostrva Svalbard i zapadnih delova ruskog Arktika. Nekada su živeli sve do rta Kod i zaliva Sveti Lorenc. Istrebljeni su iz Kanade.
[uredi] Reference
- Seal Specialist Group (1996). Odobenus rosmarus. 2006 IUCN crvena lista ugroženih vrsta. IUCN 2006. Dobavljeno: 12 May 2006.
- Marine Mammal Medicine, Leslie Dierauf and Frances Gulland, CRC Press 2001, ISBN 0-8493-0839-9
- Annales des sciences naturelles. Zoologie et biologie animale. Paris, Masson. ser.10:t.7
- Praćenje i obeležavanje atlantskog morža (BBC Walrus tracker).
[uredi] Spoljašnje veze
