Moris Esher

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moris Esher
Lični podaci
Puno imeMoris Kornelis Esher
Datum rođenja(1898-06-17)17. jun 1898.
Mesto rođenjaLeuvarden, Holandija
Datum smrti27. mart 1972.(1972-03-27) (73 god.)
Mesto smrtiHilversum,

Moris Kornelis Esher, pominje se i kao Moric, Mauric (hol. Maurits Cornelis Escher; Leuvarden, 17. jun 1898 — Hilversum, 27. mart 1972) bio je holandski umetnik i grafičar, posebno poznat po svojim predstavama paradoksalnih i nemogućih prizora.[1]

Njegove prikaze paradoksalnih i nemogućih prizora, iskoristio je Daglas Hofštater za prikazivanje svoje filozofije u knjizi „Gedel, Esher, Bah - večna zlatna pletenica“.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Esherova rodna kuća, sada deo Muzeja keramike Princesehof, u Leuvardenu, Frizija, Holandija

Moris Kornelis[a] Esher je rođen 17. juna 1898. u Leuvardenu, Frizija, Holandija, u kući koja danas čini deo Muzeja keramike Princesehof. On je bio najmlađi sin građevinskog inženjera Georga Arnolda Eshera i njegove druge žene Sare Glejhman. Godine 1903, porodica se preselila u Arnem, gde je pohađao osnovnu i srednju školu do 1918. godine.[2][3] Njegovim prijateljima i porodici poznat kao „Mauk”, bio je bolešljivo dete i smešten je u specijalnu školu sa sedam godina; pao je u drugom razredu.[4] Iako je briljirao u crtanju, njegove ocene su uglavnom bile loše. Pohađao je časove stolarije i časove klavira do svoje trinaeste godine.[2][3]

Godine 1918, otišao je na Tehničku školu u Delftu.[2][3] Od 1919. do 1922. Esher je pohađao Harlemsku školu za arhitekturu i dekorativnu umetnost, učeći crtanje i umetnost izrade drvoreza.[2] Kratko je studirao arhitekturu, ali je pao na nizu predmeta (delimično zbog uporne infekcije kože) i prebacio se na dekorativnu umetnost,[4] studirajući kod grafičara Samjuela Jesuruna de Meskite.[5]

Studijska putovanja[uredi | uredi izvor]

Mavarske teselacije, uključujući i ovu u Alhambri, inspirisale su Esherov rad sa pločicama u ravni. Napravio je skice ovog i drugih šablona Alhambre 1936. godine.[6]

Godine 1922, važne godine njegovog života, Esher je putovao kroz Italiju, posećujući Firencu, San Điminjano, Volteru, Sijenu i Ravelo. Iste godine je putovao po Španiji, posetio Madrid, Toledo i Granadu.[2] Bio je impresioniran italijanskom prirodom i, u Granadi, mavarskom arhitekturom Alhambre iz četrnaestog veka. Zamršeni dekorativni dizajni Alhambre, zasnovani na geometrijskim simetrijama sa isprepletenim ponavljajućim šarama u obojenim pločicama ili izvajanim u zidovima i plafonima, pokrenuli su njegovo interesovanje za matematiku teselacije i snažno uticali na njegov rad.[7][8]

Esherovo mukotrpno[b][9] proučavanje istih mavarskih pločica u Alhambri, 1936, pokazuje njegovo sve veće interesovanje za teselaciju.

Esher se vratio u Italiju i živeo u Rimu od 1923. do 1935. Dok je bio u Italiji, Esher je upoznao Jetu Umiker – Švajcarkinju, koju je Italija privukla kao i njega, i kojom se oženio 1924. Par se nastanio u Rimu gde je rođen njihov prvi sin Đorđo (Džordž) Arnaldo Esher, nazvan po svom dedi. Esher i Jeta su kasnije dobili još dva sina – Artura i Jana.[2][3]

On je često putovao, posećujući (između ostalog) Viterbo 1926. godine, Abrucu 1927. i 1929. godine, Korziku 1928. i 1933. godine, Kalabriju 1930. godine, obalu Amalfije 1931. i 1934. godine, i Gargano i Siciliju 1932 i 1935. Pejzaži ovih mesta zauzimaju istaknuto mesto u njegovim umetničkim delima. U maju i junu 1936, Esher se vratio u Španiju, ponovo posećujući Alhambru i provodeći dane praveći detaljne crteže njenih mozaičkih šara. Tu je postao fasciniran, do tačke opsesije, teselacijom, objašnjavajući:[5]

Ostaje izuzetno upijajuća aktivnost, prava manija od koje sam postao zavisnik i od koje se ponekad teško otrgnem.[9]

Skice koje je napravio u Alhambri činile su glavni izvor za njegov rad od tog vremena.[9] Takođe je proučavao arhitekturu Meskite, mavarske džamije u Kordobi. Ispostavilo se da je ovo bilo poslednje od njegovih dugih studijskih putovanja; posle 1937. njegova umetnička dela su nastala u njegovom ateljeu, a ne na terenu. Njegova umetnost se shodno tome naglo promenila od uglavnom posmatračke, sa jakim naglaskom na realističnim detaljima stvari koje se vide u prirodi i arhitekturi, do proizvoda njegove geometrijske analize i njegove vizuelne mašte. Ipak, već i njegov rani rad pokazuje interesovanje za prirodu prostora, neobičnost, perspektivu i višestruke tačke gledišta.[5][9]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Godine 1935, politička klima u Italiji pod Musolinijem postala je neprihvatljiva za Eshera. Nije bio zainteresovan za politiku, jer je smatrao da je nemoguće da se uključi u bilo kakve ideale osim izražavanja sopstvenih koncepata kroz svoj poseban medij, ali je bio nesklon fanatizmu i licemerju. Kada je njegov najstariji sin, Džordž, sa devet godina bio primoran da nosi uniformu Balila u školi, porodica je napustila Italiju i preselila se u Šato doeks, u Švajcarskoj, gde su ostali dve godine.[10]

Holandska pošta je iznajmila Eshera da dizajnira polupoštansku marku za „Vazdušni fond“ (holandski: Het Nationaal Luchtvaartfonds) 1935. godine, a ponovo 1949. dizajnirao je holandske marke. One su bile za 75. godišnjicu Univerzalnog poštanskog saveza; Surinam i Holandski Antili su koristili drugačiji dizajn za istu komemoraciju.[11]

Esher, koji je veoma voleo pejzaže u Italiji koji su inspirisali, bio je izrazito nesrećan u Švajcarskoj. Godine 1937. porodica se ponovo preselila u Ukel (Ukel), predgrađe Brisela, Belgija.[2][3] Drugi svetski rat ih je primorao da se presele u januaru 1941, ovog puta u Barn, Holandija, gde je Esher živeo do 1970. godine.[2] Većina Esherovih najpoznatijih dela datira iz ovog perioda. Ponekad oblačno, hladno i vlažno vreme u Holandiji omogućilo mu je da se pažljivo usredsredi na svoj posao.[2] Posle 1953, Esher je naširoko držao predavanja. Planirana serija predavanja u Severnoj Americi 1962. godine otkazana je nakon bolesti, i on je jedno vreme prestao da stvara umetnička dela,[2] ali su ilustracije i tekst za predavanja kasnije objavljeni u okviru knjige Esher o Esheru.[12] Odlikovan je viteškim zvanjem Ordena Oranž-Nasau 1955;[2] kasnije je postao oficir 1967.[13]

U julu 1969. završio je svoje poslednje delo, veliki drvorez sa trostrukom rotacionom simetrijom pod nazivom Zmije,[v] u kome zmije vijugaju kroz šaru povezanih prstenova. Oni se skupljaju u beskonačnost i prema centru i prema ivici kruga. Bio je izuzetno razrađen, štampan pomoću tri bloka, od kojih je svaki rotiran tri puta oko centra slike i precizno poravnat da bi se izbegle praznine i preklapanja, za ukupno devet operacija štampanja za svaki završeni otisak. Slika obuhvata Esherovu ljubav prema simetriji; isprepletenih obrazaca; i, na kraju svog života, njegovog približavanja beskonačnosti.[14][15][16] Pažnja koju je Esher posvetio stvaranju i štampanju ovog duboreza može se videti na video snimku.[17]

Esher se 1970. preselio u Rosa Spier Huis u Larenu, penzionerski dom umetnika u kome je imao sopstveni atelje. Umro je u bolnici u Hilversumu 27. marta 1972. godine u dobi od 73 godine.[2][3] Sahranjen je na Novom groblju u Barnu.[18][19]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "We named him Maurits Cornelis after S.'s [Sara's] beloved uncle Van Hall, and called him 'Mauk' for short ...", Diary of Escher's father, quoted in M. C. Escher: His Life and Complete Graphic Work, Abradale Press, 1981, p. 9.
  2. ^ Zaokruženi krst na vrhu slike može ukazivati na to da je crtež obrnut, što se može videti u poređenju sa fotografijom; susedna slika ima na dnu zaokružen krst. Verovatno je Esher okrenuo blok za crtanje, kao što je podesno, dok ga je držao u ruci u Alhambri.
  3. ^ See Snakes (M. C. Escher) article for image.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Idei na temu «Hudožnik Moris Kornelis Эšer (Maurits Cornelis Escher)» (50+) | izvestnыe hudožniki, hudožniki, kartinы”. Pinterest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-28. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k „Chronology”. World of Escher. Arhivirano iz originala 15. 9. 2015. g. Pristupljeno 1. 11. 2015. 
  3. ^ a b v g d đ „About M.C. Escher”. Escher in het Paleis. Arhivirano iz originala 27. 1. 2016. g. Pristupljeno 11. 2. 2016. 
  4. ^ a b Bryden, Barbara E. (2005). Sundial: Theoretical Relationships Between Psychological Type, Talent, And Disease. Gainesville, Fla: Center for Applications of Psychological Type. ISBN 978-0-935652-46-8. 
  5. ^ a b v Locher, 1974. p. 5
  6. ^ Locher, 1974. p. 17
  7. ^ Roza, Greg (2005). An Optical Artist: Exploring Patterns and Symmetry. Rosen Classroom. str. 20. ISBN 978-1-4042-5117-5. 
  8. ^ Monroe, J. T. (2004). Hispano-Arabic Poetry: A Student Anthology. Gorgias Press LLC. str. 65. ISBN 978-1-59333-115-3. 
  9. ^ a b v g O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. (maj 2000). „Maurits Cornelius Escher”. Biographies. University of St Andrews. Arhivirano iz originala 25. 9. 2015. g. Pristupljeno 2. 11. 2015.  which cites Strauss, S. (9. 5. 1996). „M C Escher”. The Globe and Mail. 
  10. ^ Ernst, Bruno, The Magic Mirror of M.C. Escher, Taschen, 1978; p. 15
  11. ^ Hathaway, Dale K. (17. 11. 2015). „Maurits Cornelis Escher (1898–1972)”. Olivet Nazarene University. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 31. 3. 2016. 
  12. ^ Escher, M. C. (1989). Escher on Escher: Exploring the Infinite. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-2414-7. 
  13. ^ „Timeline”. Escher in het Paleis. Arhivirano iz originala 15. 9. 2017. g. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  14. ^ Locher, 1974. p. 151
  15. ^ „Snakes”. M. C. Escher. Arhivirano iz originala 14. 11. 2015. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  16. ^ Cucker, Felipe (25. 4. 2013). Manifold Mirrors: The Crossing Paths of the Arts and Mathematics. Cambridge University Press. str. 106—107. ISBN 978-0-521-42963-4. 
  17. ^ „M.C. Escher – Creating The "Snakes" Woodcut”. YouTube. Arhivirano iz originala 30. 10. 2021. g. Pristupljeno 5. 11. 2015. 
  18. ^ M.C. Escher Arhivirano 8 mart 2016 na sajtu Wayback Machine, Netherlands Institute for Art History, 2015. Retrieved 6 November 2015.
  19. ^ M.C. Escher, Vorstelijk Baarn. Retrieved 6 November 2015.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Moris Esher na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морис_Есхер&oldid=27553950”