Morska struja

Prikaz glavnih morskih struja na mapi sveta i okeana

Izrazite bele linije prate tok površinskih struja širom sveta.

Vizuelizacija koja prikazuje globalne okeanske struje od 1. januara 2010. do 31. decembra 2012. na nivou mora, a zatim na 2000 metara ispod nivoa mora

Animacija cirkulacije oko ledenih polica Antarktika

Morcκa struja je progresivno kretanje vodene mase u morima i okeanima, uslovljeno različitim silama. Struje nastaju usled trenja vetra o površinu mora, usled neravnomernog rasporeda temperature i saliniteta vode, nagiba nivoa vode i sl. Prema fizičko-hemijskim svojstvima morske struje se dele na: hladne i tople. Na pravac struja veliki uticaj vrši sila Zemljinog obrtanja (Koriolisova sila), koja ih skreće na severnoj polulopti udesno, a na južnoj ulevo. Takođe, uticaj se ispoljava i na konturama obala i reljefa dna okeana.

Uzroci

Batimetrija visoravni Kerguelen u Južnom okeanu upravlja tokom duboke zapadne granične struje Kerguelen, koja je deo globalne mreže okeanskih struja.

Dinamika okeana definiše i opisuje kretanje vode unutar okeana. Temperatura okeana i polja kretanja mogu se razdvojiti u tri različita sloja: mešoviti (površinski) sloj, gornji okean (iznad termokline) i duboki okean. Okeanske struje se mere u sverdrupima (sv), gde je 1 sv ekvivalentno zapreminskom protoku od 1.000.000 m³ (35.000.000 cu ft) u sekundi.

Površinske struje, koje čine samo 8% sve vode u okeanu, uglavnom su ograničene na gornjih 400 m (1.300 ft) okeanske vode i odvojene su od nižih regiona različitim temperaturama i salinitetom koji utiču na gustinu vode, što zauzvrat definiše svaki okeanski region. Kako je kretanje dubokih voda u okeanskim slivovima uzrokovano silama vođenim gustinom i gravitacijom, duboke vode tonu u duboke okeanske basene na visokim geografskim širinama gde su temperature dovoljno hladne da izazovu povećanje gustine.

Cirkulacija vođena vetrom

Površinske okeanske struje pokreću strujanja vetra, preovlađujući vetrovi velikih razmera pokreću glavne postojane okeanske struje, a sezonski ili povremeni vetrovi pokreću struje slične postojanosti kao i vetrovi koji ih pokreću, i Koriolisov efekat igra glavnu ulogu u njihovom razvoju.. Ekmanova spiralna distribucija brzine rezultira strujama koje teku pod uglom u odnosu na pokretačke vetrove, i one razvijaju tipične spirale u smeru kazaljke na satu na severnoj hemisferi i rotaciju u smeru suprotnom od kazaljke na satu na južnoj hemisferi. Pored toga, oblasti površinskih okeanskih struja se donekle pomeraju sa godišnjim dobima; ovo je najprimetnije u ekvatorijalnim strujama.

Duboki okeanski baseni generalno imaju nesimetričnu površinsku struju, tako da je grana koja teče ka istočnom ekvatoru široka i difuzna, dok je zapadna granična struja koja teče ka polu relativno uska.

Termohalinska cirkulacija

Glavni članak: Termohalinska cirkulacija

Za više informacija pogledajte: Dubokookeanska voda

Duboke okeanske struje pokreću gradijenti gustine i temperature. Ova termohalinska cirkulacija poznata je i kao okeanska transportna traka. Ove struje, koje se ponekad nazivaju i podmorske reke, teku duboko ispod površine okeana i skrivene su od neposredne detekcije. Tamo gde se primećuje značajno vertikalno kretanje okeanskih struja, to je poznato kao uzdizanje i spuštanje. Duboke okeanske struje se trenutno istražuju pomoću flote podvodnih robota pod nazivom Argo.

Termohalinska cirkulacija je deo velike cirkulacije okeana koja je vođena globalnim gradijentima gustine stvorenim površinskom toplotom i tokovima slatke vode. Pridev termohalin potiče od termo- koji se odnosi na temperaturu i -halin koji se odnosi na sadržaj soli, faktora koji zajedno određuju gustinu morske vode. Površinske struje vođene vetrom (kao što je Golfska struja) putuju ka polu od ekvatorijalnog Atlantskog okeana, hladeći se na putu i na kraju tonu na visokim geografskim širinama (formirajući severnoatlantske duboke vode). Ova gusta voda zatim teče u okeanske basene. Dok se najveći deo toga uzdiže u Južnom okeanu, najstarije vode (sa vremenom tranzita od oko 1000 godina) uzdižu se u severnom Pacifiku. Zbog toga dolazi do ekstenzivnog mešanja između okeanskih basena, smanjujući razlike između njih i čineći Zemljine okeane globalnim sistemom. Na svom putovanju, vodene mase prenose i energiju (u obliku toplote) i materiju (čvrste materije, rastvorene supstance i gasove) širom sveta. Kao takvo, stanje cirkulacije ima veliki uticaj na klimu Zemlje. Termohalinska cirkulacija se ponekad naziva okeanska transportna traka, veliki okeanski transporter ili globalna transportna traka. Povremeno se neprecizno koristi za označavanje meridijalne preokretne cirkulacije, (MOC).

Vidi još

• Hladna morska struja
• Topla morska struja

Literatura

• Mastilo, Natalija (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologije, Geografski fakultet, Beograd
• Hansen, B.; Østerhus, S; Quadfasel, D; Turrell, W (2004). „Already the day after tomorrow?”. Science. 305 (5686): 953—954. PMID 15310882. S2CID 12968045. doi:10.1126/science.1100085. 
• Kerr, Richard A. (2004). „A slowing cog in the North Atlantic ocean's climate machine”. Science. 304 (5669): 371—372. PMID 15087513. S2CID 42150417. doi:10.1126/science.304.5669.371a. 
• Munday, Phillip L.; Jones, Geoffrey P.; Pratchett, Morgan S.; Williams, Ashley J. (2008). „Climate change and the future for coral reef fishes”. Fish and Fisheries. 9 (3): 261—285. doi:10.1111/j.1467-2979.2008.00281.x. 
• Rahmstorf, S. (2003). „Thermohaline circulation: The current climate”. Nature. 421 (6924): 699. Bibcode:2003Natur.421..699R. PMID 12610602. S2CID 4414604. doi:10.1038/421699a . 
• Roemmich, D. (2007). „Physical oceanography: Super spin in the southern seas”. Nature. 449 (7158): 34—35. Bibcode:2007Natur.449...34R. PMID 17805284. S2CID 2951110. doi:10.1038/449034a. 
• Rahmstorf, S (2003). „The concept of the thermohaline circulation” (PDF). Nature. 421 (6924): 699. Bibcode:2003Natur.421..699R. PMID 12610602. S2CID 4414604. doi:10.1038/421699a . 
• Lappo, SS (1984). „On reason of the northward heat advection across the Equator in the South Pacific and Atlantic ocean”. Study of Ocean and Atmosphere Interaction Processes. Moscow Department of Gidrometeoizdat (in Mandarin): 125—9. 
• Primeau, F (2005). „Characterizing transport between the surface mixed layer and the ocean interior with a forward and adjoint global ocean transport model” (PDF). Journal of Physical Oceanography. 35 (4): 545—64. Bibcode:2005JPO....35..545P. doi:10.1175/JPO2699.1. 
• Schwartz, John (2019-02-20). „Wallace Broecker, 87, Dies; Sounded Early Warning on Climate Change”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-06-05. 
• de Menocal, Peter (2019-03-26). „Wallace Smith Broecker (1931-2019)”. Nature (na jeziku: engleski). 568 (7750): 34. Bibcode:2019Natur.568...34D. S2CID 186242350. doi:10.1038/d41586-019-00993-2. 
• Broecker, Wallace S. (2010). The great ocean conveyor : discovering the trigger for abrupt climate change. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14354-5. OCLC 695704119. 
• Wunsch, C (2002). „What is the thermohaline circulation?”. Science. 298 (5596): 1179—81. PMID 12424356. S2CID 129518576. doi:10.1126/science.1079329. 
• Wyrtki, K (1961). „The thermohaline circulation in relation to the general circulation in the oceans”. Deep-Sea Research. 8 (1): 39—64. Bibcode:1961DSR.....8...39W. doi:10.1016/0146-6313(61)90014-4. 
• Schmidt, G., 2005, Gulf Stream slowdown?, RealClimate
• Eden, Carsten (2012). Ocean Dynamics. Springer. str. 177. ISBN 978-3-642-23449-1. 
• Hennessy (1858). Report of the Annual Meeting: On the Influence of the Gulf-stream on the Climate of Ireland. Richard Taylor and William Francis. Pristupljeno 6. 1. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Satellites Record Weakening North Atlantic Current Impact”. NASA. Pristupljeno 10. 9. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• The Institute for Environmental Research & Education. Tidal.pdf Arhivirano 11 oktobar 2010 na sajtu Wayback Machine Retrieved on 28 July 2010.
• Jeremy Elton Jacquot. Gulf Stream's Tidal Energy Could Provide Up to a Third of Florida's Power Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2011) Retrieved 21 September 2008
• Marshall, John; Speer, Kevin (26. 2. 2012). „Closure of the meridional overturning circulation through Southern Ocean upwelling”. Nature Geoscience. 5 (3): 171—80. Bibcode:2012NatGe...5..171M. doi:10.1038/ngeo1391. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Trenberth, K; Caron, J (2001). „Estimates of Meridional Atmosphere and Ocean Heat Transports”. Journal of Climate. 14 (16): 3433—43. Bibcode:2001JCli...14.3433T. doi:10.1175/1520-0442(2001)014<3433:EOMAAO>2.0.CO;2. 
• Broecker, WS (2006). „Was the Younger Dryas Triggered by a Flood?”. Science. 312 (5777): 1146—8. PMID 16728622. S2CID 39544213. doi:10.1126/science.1123253. 
• Apel, JR (1987). Principles of Ocean Physics. Academic Press. ISBN 0-12-058866-8. 
• Gnanadesikan, A.; R. D. Slater; P. S. Swathi; G. K. Vallis (2005). „The energetics of ocean heat transport”. Journal of Climate. 18 (14): 2604—16. Bibcode:2005JCli...18.2604G. doi:10.1175/JCLI3436.1. 
• Knauss, JA (1996). Introduction to Physical Oceanography. Prentice Hall. ISBN 0-13-238155-9. 
• „Potential Impact of Climate Change”. United Nations Environment Programme / GRID-Arendal. 2006. Arhivirano iz originala 28. 1. 2017. g. Pristupljeno 16. 1. 2007. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rahmstorf, S (2006). „Thermohaline Ocean Circulation” (PDF). Ur.: Elias, S. A. Encyclopedia of Quaternary Sciences. Elsevier Science. ISBN 0-444-52747-8. 

Spoljašnje veze

• Current global map of sea surface currents
• Jianjun Yin; Stephen Griffies (25. 3. 2015). „Extreme sea level rise event linked to AMOC downturn”. CLIVAR. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)