Moskva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za ostale upotrebe, pogledajte Moskva (višeznačna odrednica).
Moskva
rus. Москва

Moscow collage.jpg
Moskovski kolaž

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Rusije Rusija
Federalni okrug Centralni
Federalni grad Moskva
Osnovan 1147
Stanovništvo
Stanovništvo (2014) 12.108.257
Gustina stanovništva 4626 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 55°46′00″N 37°40′00″E / 55.766667, 37.666667
Vremenska zona UTC+4
Nadmorska visina 130—253 m
Površina 2510 km²
Moskva na mapi Rusije
{{{alt}}}
Moskva
Moskva na mapi Rusije
Ostali podaci
Gradonačelnik Sergej Sobjanjin
Pozivni broj +7 495
+7 499
OKATO kod 46484
Veb-strana www.mos.ru

Moskva (rus. Москва) je glavni i najveći grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata površinu od 1097,12 km². Po poslednjem popisu iz 2010. u Moskvi je živeo 11.503.501 stanovnik.[1] Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovništvo grada čini 1/12 ruske populacije.

Moskva ima status grada federalnog značaja (federalnog subjekta). Uz nju, takav status u Rusiji imaju još Sankt Peterburg i Sevastopolj. Nalazi se u Centralnom federalnom okrugu. Administrativno se deli na 10 okruga koji se dele na mnogobrojne područne uprave.

U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks koji je do 1703. bio političko središte Ruskog carstva, a od 1918. Sovjetskog Saveza, i od 1991. Ruske Federacije. Uz istočni zid Kremlja prostire se Crveni trg, mesto mnogih državnih ceremonija. Na trgu se nalaze i dve verovatno najpoznatije moskovske građevine - crkva Sv. Vasilija Blaženog i mauzolej Lenjina.

Moskva je takođe veliki ekonomski i trgovački centar, dom velikog broja milijardera. U 2007. Moskva je drugu godinu za redom proglašena za grad koji je najskuplji na svetu za život.[2]

Etimologija[uredi]

Grad Moskva nosi ime po istoimenoj reci Moskva, (na staroruskom: grád Moskóv, bukvalno prevedeno kao „Grad uz reku Moskvu“). Poreklo hidronima reke nije sasvim poznato ali ipak postoji nekoliko teorija.[3] Najčešće hipoteze se baziraju na korenu starih jezika (slovenska, baltička i ugro-finska teorija) ili na legendarnim događajima.

Slovenska hipoteza smatra da ime dolazi iz drevnog ruskog jezika, od reči: mosk/mozg (promozglый"), što znači -vlažan ili hladan.[4] Baltička teorija polazi od letonskih reči: Mask-(u)va, što znači -mokro, blatnjavo. Ugro-finske teorije, kombinuju reči maska-ava, što znači medvedica ili mečka.[5][6] Ostale hipoteze, kao ona o potomcima Nojevog unuka Meseha i druge, su manje prihvatljive.

Istorija[uredi]

Kremaljski kej i panorama Moskve sa Hramom Hrista Spasitelja na levoj i Kremljom na desnoj strani

U široj teritoriji Moskve nađeni su tragovi neolitskih naseobina iz perioda od 3000—2000. p. n. e. Naseobine Slovena potiču iz 6. veka, a Moskva se prvi put spominje kao naselje u letopisu 1147. kada je princ Novgorodske republike pozvao Jurija Dolgorukog rečima: „dođi meni, brate, u Moskvu“.[7] Knez Jurij Dolgoruki izgradio je utvrđenje od drveta - Kremlj - 1156. godine, oko kojeg se širilo naselje.[8] Od početka 14. veka u vlasti je moskovskih kneževa, a od druge polovine 14. veka ona se izjednačuje sa pojmom ruske države i nalazi se na čelu borbe protiv mongolsko-tatarskog jarma. U 14. i 15. veku Moskovljani su dizali više ustanaka protiv svojih feudalaca. Od druge polovine 15. veka Moskva postaje prestonica ruske države, a početkom 16. veka imala je oko 100.000 stanovnika.

U tom periodu Kremlj se izgrađuje od čvršćeg materijala i na širem prostoru. Do 18. veka Moskva postaje veliki trgovačko-industrijski centar, ali je opao broj njenih stanovnika kada je Sankt Peterburg postao prestonica 1712. godine. Za vreme Napoleonovih ratova (oko 1812) u Moskvi je izgorelo tri četvrtine zgrada, ali je uprkos tome krajem 19. veka postala veliki naučni, politički i kulturni centar. U revoluciji 1905—1907. moskovski proleterijat uzeo je masovno učešće i od marta 1918. na čelu se nalazi Lenjin. U Drugom svetskom ratu Nemci su pred Moskvom pretrpeli odlučujući neuspeh, a Moskvu je branilo 500.000 Moskovljana, među kojima i veliki broj žena.

Kitaj-Gorod 1888.


U Moskvi su održane Letnje olimpijske igre 1980., koje su zbog sovjetske invazije Avganistana krajem 1979., bojkotovale SAD i nekoliko drugih zapadnih zemalja. 1991., Moskva je bila poprište neuspelog pokušaja državnog udara nekih članova sovjetske vlasti protiv Mihaila Gorbačova. Nakon što se krajem iste godine SSSR raspao, Moskva je ostala glavni grad Rusije. Takođe, 1993. u Moskvi se odigrao žestoki oružani sukob između tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina, kojeg je podržala ruska vojska, i ruskog parlamenta.

Od tada, pojava tržišne privrede prouzrokovala je bujanje maloprodaje, usluga, moderne arhitekture i ekonomije. Godine 1998. grad je bio domaćin prvih Svetskih igara mladih.

Geografija[uredi]

Moskovski rejoni (od 2012.)

Geografski položaj[uredi]

Nalazi se u centru evropskog dela bivšeg SSSR, na obalama reke Moskve, velikoj Ruskoj niziji, prosečno na oko 120 m nadmorske visine.

Federalni grad Moskova je od 2012. proširen novim rejonima. Evo spiska svih rejona:

  1. Centralni
  2. Severni
  3. Severoistočni
  4. Istočni
  5. Jugoistočni
  6. Južni
  7. Jugozapadni
  8. Zapadni
  9. Severozapadni
  10. Zelenograd
  11. Novomoskovski
  12. Troicki

Klima[uredi]

Oblast Moskve izložena je hladnim arktičkim i sibirskim klimatskim uticajima. Srednja januarska temperatura je –8 °C, minimum -42 °C. U julu temperatura iznosi oko 19 °C, maksimum 38 °C (2010).


Klima Moskve
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 8,6 8,3 17,5 28,0 34,9 34,7 38,2 37,3 32,3 24,0 12,6 9,6 38,2
Srednji maksimum, °C −4,9 −3,5 2,2 10,8 18,2 22,1 23,2 21,3 15,1 8,1 0,6 −3,1 9,2
Srednja temperatura, °C −7,5 −6,7 −1,4 6,3 12,8 17,1 18,4 16,4 10,8 5,0 −1,6 −5,4 5,4
Srednji minimum, °C −10,3 −9,9 −4,7 2,1 7,4 12,0 13,8 12,0 7,0 2,0 −3,7 −7,9 1,7
Apsolutni minimum, °C −42,2 −38,2 −32,4 −21 −7,5 −2,3 1,3 −1,2 −8,5 −16,1 −32,8 −38,8 −42,2
Količina padavina, mm 46 36 32 38 52 84 90 80 67 66 60 53 705
Izvor: Pogoda i klimat


Moskva je u centru istoimene, najgušće naseljene i privredno najrazvijenije oblasti. Oko Moskve razmešteni su mnogi industrijski gradovi, a neki od njih čine urbanističku celinu sa Moskvom kao njena predgrađa.

Vremenska zona[uredi]

U Moskvi, većini zapadne Rusije i Sankt Peterburgu se primenjuje ista vremenska zona. Tokom zimskog perioda, primenjuje se takozvano Moskovsko standardno vreme, koje je 4 sata u napred (Rusija je od 2011. stalno na letnjem računanju vremena).

Arhitektura[uredi]

Moskva-Siti u izgradnji

Dugo vremena gradom su dominirale Pravoslavne crkve. izgled Moskve se drastično promenio u Sovjetskim vremenima, naročito za vreme Staljina. Tada je došlo do modernizacije grada gde su izgrađeni široki bulevari i drugi veliki putevi ali i uništena brojna bitna arhitektonska zdanja. Kula Šukarev, mnoga imanja i prodavnice kao i različite građevine vezane za religiju kao što je Kazanjska Katedrala ili Hram Hrista Spasitelja su bile uništene za vreme Staljinove vladavine. Međutim tokom devedesetih obe su ponovo izgrađene .

Jedan od glavnih arhitekata rane Sovjetske Rusije je Vladimir Šukov koji je projektovao nekoliko građevina u Moskvi. Po njemu je nazvana i Kula Šukov koja se koristila kao toranj za prenos radio-signala, građena je između 1919. i 1922.

Staljin je takođe naredio izgradnju kompleksa zgrada „Sedam Sestara“, objekata koje podsećaju delom na katedrale. Svih sedam zgrada se vide sa većine uzvišenja u gradu, i one su najviše zgrade u centralnoj Moskvi osim tornja Ostankino. Kako je sovjetska politika zahtevala da svaki građanin i njegova porodica budu stambeno zbrinuti, počeli su da se grade veliki stambeni blokovi. Većina ovih zgrada bila je igrađena u poststaljinističkoj eri i nazvana po ljudima koji su tada bili na vlasti- Brežnjev, Hruščov. Građevine Sovjetskog doba su masivne i obično ukrašeni motivima Socijalističkog realizma. Međutim, manje crkve koji se vide na obrisima grada još uvek se nalaze na različitim tačkama u Moskvi. U popularnoj turističkoj ulici Stari Arbat koje važi za srce boemskog prostora grada još uvek se nalaze zdanja sazidana pre dvadesetog veka. Mnoge zgrade koje se nalaze u samom centru grada (npr. u ulici Tverskaja) su predstavnici opadanja buržoazije za vreme carističkih vremena. Ostankino, Kuskovo, Uzkoje su velika imanja koja se nalaze neposredno izvan Moskve i koja su pripadala plemićima iz doba Carske Rusije.

Postoje pokušaji da se restauriraju najbolje sačuvani primeri arhitekture ranijih vremena. Renovirani objekti se lako uočavaju zbog svetlih boja i karakterističnih fasada. Mnoge kuće poznatih pisaca, kompozitora i umetnika pretvoreni su u muzeje.

Saobraćaj[uredi]

Međugradski saobraćaj[uredi]

U Moskvi postoje pet putničkih aerodroma: Šeremetjevo, Domodedovo, Vnukovo, Bijukovo i Ostafijevo. Šeremetjevo predstavlja aerodrom na koji dolazi šezdeset procenata putnika sa međunarodnih letova. Takođe oko Moskve postoje i manji aerodromi kao što je Mjačkovo na koji sleću privatni avioni i helikopteri.

Moskva ima devet većih železničkih terminala, i još nekoliko manjih stanica. Terminali su Beloruski, Kazanjski, Kijevski, Kurski, Lenigradski, Pavelecki, Riški, Savjolovski i Jaroslavski železnički terminal. Svi se nalaze oko centra grada ali u svaki od njih dolaze vozovi iz različitih delova Evrope i Azije. Pošto su vozovi najjeftiniji vid saobraćaja u zemlji većina Rusa putuje njima, posebno za Sankt Peterburg i na istok Transsibirskom železnicom.

Moskva je najveće rečno pristanište Rusije, povezana kanalima i rekom Volgom sa 5 mora (Baltičkim, Belim Azaskim, Crnim i Kaspijskim morem/jezerom). Reka Moskva je pritoka Oke i protiče kroz Moskvu dužinom 45 km, gde je široka 100-150 m. Od 1932—1937. spojena je kanalom sa Volgom Postoje i dva rečna terminala Severni i Južni. Pored njih Moskva ima i Centralnu autobusku stanicu kroz koju dnevno prođe 25, 000 putnika.

Gradski saobraćaj[uredi]

Stanica Kijevskaja

Podzemna železnica (metro) postoji od 1935. Moskovski metro ukupno ima 282,4 km pruge, 12 linija i 173 stanica. Prosečnim radnim danom u metrou se preveze 8-9 miliona putnika. Iako nije najveći, najstariji i najsavremeniji, moskovski metro je po mnogim najlepši.

Pored podzemne železnice u Moskvi postoji 6 automobilskih magistrala i puteva. Kako geografski položaj Moskve određuje klimatske uslove, te da su dani zimi kraći a noći duge i leti obratno, radno vreme zaposlenih u gotovo svim kompanijama na ovom prostoru počinje između 10 i 11 časova pre podne. Stim u vezi, čuvene moskovske gužve u saobraćaju počinju u ovo vreme i imaju svoj nastavak od 18 - 20 časova naveče. Pored ogromnih bulevara sa po 10-ak traka u jednom pravcu, saobraćaj za vreme špica odvija se vrlo usporeno pa i kraće ture (od 10 km) traje po nekoliko sati, što nimalo ne čini Moskovljane nervoznim te život u blizini ovih bulevara čini relativno mirnim. Sa takvim predznanjem, lako je zaključiti da je čuvena moskovska izreka : „Dva posla u Moskvi u jednom danu nije moguće obaviti“ zapravo i realna slika Moskve. Kako se grad ujednačeno razvijao radijalno u svim pravcima, veliki broj pseudo kružnih ulica koje su tom prilikom nastajale stvarale su mnoštvo alternativnih pravaca, te se većina Moskovljana kreće na putu do posla u jednom a vraća sa istog drugim pravcem.


Stanovništvo[uredi]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 11.514.330 stanovnika, 1.131.576 (10,90%) više nego 2002.

Kretanja broja stanovnika
1400. 1638. 1710. 1725. 1738. 1775. 1785. 1811. 1813. 1825.
40.000 200.000 160.000 145.000 138.400 161.000 188.700 270.200 215.000 241.500
1840. 1856. 1868. 1871. 1888. 1897. 1912. 1920. 1926 1939.
349.100 368.800 414.400 601.969 753.459 1.038.600 1.617.157 1.027.300 2.101.200 4.609.200
1959. 1979. 1989. 2002. 2010.
6.133.100 8.142.200 8.972.300 10.382.754[9] 11.514.330[1]

Znamenitosti[uredi]

Crkva Sv. Vasilija Blaženog i Spaska kula moskovskog Kremlja na Crvenom trgu
Borodinski most preko reke Moskve

Najstarije jezgro i centar grada je Kremlj, ispred kojeg je Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu. Kremlj je centralni deo starih ruskih utvrđenih gradova iz feudalnog doba opasan zidovima sa kulama. U Kremlju su se nalazili knežev dvor, saborna crkva i kuće plemstva. Posle Drugog svetskog rata izgrađene su mnogobrojne prostrane stambene četvrti, široki bulevari sa alejama, trgovima i parkovima.

Grad je političko-upravno podeljen na 17 rejona. Sedište je najviših državnih organa i naučnih ustanova (kojih u Moskvi ima 535), sanitetskih ustanova, instituta, laboratorija, biblioteka (oko 4.000), muzeja, pozorišta, umetničkih galerija.

Moskva ima nekoliko univerziteta (među kojima su MGU Lomonosov, MGIMO, MGTU, MFTI, MIREA, MЭI i drugi), sa univerzitetskim gradom izgrađenim na Vrapčevim brdima. Najstariji univerzitet je Lomonosov, osnovan 1755. godine. Moskva je grad sa mnogobrojnim umetničkim i arhitektonskim spomenicima.

U blizini Moskve nalazi se atomski centar Rusije i institut za nuklearna istraživanja. U okolini grada izgrađena je i prva atomska električna centrala. U zoni od oko 10 km od Moskve je šumski zeleni pojas u kojem su podignuti mnogi stadioni i sportski centri.

Budući projekti[uredi]

Moskovski Internacionalni biznis centar ili Moskva - Siti je deo centralne Moskve. Nalazi se na distriktu Presnenski koji je trenutno u intenzivnom građevinskom razvoju.

Cilj ovog projekta je da se napravi zona, prva u Rusiji i celoj istočnoj Evropi gde će na jednom mestu biti poslovni, stambeni i objekti za zabavu. Ovaj projekat je usvojila vlada Moskve 1992. godine.

Zgrada Kule Federacije koja se trenutno gradi u ovom delu grada biće najviša u Evropi kada bude završena.

Moskovska panorama sa rekom Moskvom.
Video zapis Moskve iz 1908.

Gradovi pobratimi i partneri[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Gradovi pobratimi Moskve

Prvi partnerski grad gradu Moskva, bio je Beč sa kojim je Moskva uspostavila partnerstve odnose još 1956. godine.[10] Prvi pobratimski gradovi ovom gradu bili su Berlin i Buenos Ajres i to tek 1990 godine. Danas, grad Moskva ima pobratimske relacije sa 86 gradova, a jedini grad partner Moskvi je grad Pariz.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Najskuplji gradovi za život na svetu, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. ^ Poreklo imena Moskva, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  4. ^ Proishoždenie nazvaniй rossiйskih gorodov [1]
  5. ^ Značenie slova «maska» v 10-tomnom Mariйsko-Russkom slovare
  6. ^ Značenie slova «ava» v 10-tomnom Mariйsko-Russkom slovare
  7. ^ Istorija Moskve ((en)), Pristupljeno 26. 1. 2008.
  8. ^ Izgradnja Kremlja ((en)), Pristupljeno 26. 1. 2008.
  9. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  10. ^ Allo-Stolica: goroda-pobratimы Moskvы

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi:


Koordinate: 55° 46' SG Š, 37° 40' IGD