Moskovski državni univerzitet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Moskovski državni univerzitet
MotoScientia est clara cognito veritatis ilustratio mentis
Moto (na srpskom)Nauka ima jasno znanje o istini, prosvetljenje uma
Tipdržavni
Osnivanje1755.
RektorViktor Antonovič Sadovničij
Nastavno osoblje11.760
Broj studenata38.150
LokacijaMoskva,  Rusija
Veb-sajtwww.msu.ru

Moskovski državni univerzitet Lomonosov

Moskovski državni univerzitet M. V. Lomonosov (rus. Московский государственный университет имени М. В. Ломоносова) je najveći i najstariji univerzitet u Rusiji, osnovan 1755.[1][2][3] Prema podacima iz 2004. godine, imao je 4000 zaposlenih koji su podučavali oko 31000 studenata i 7000 poslediplomaca. Trenutni rektor univerziteta je profesor matematike Viktor Antonovič Sadovniči.

Univerzitet je rangiran na 18. mestu na rang-listi Tri univerzitetske misije 2022. godine, na 76. mestu na Svetskog univerzitskog rangiranja 2022. godine, na 293. mestu na globalnom Tajmsovom višem svedskom univerzitetskom rangiranju i na 326. mestu u U.S. News & World Report 2022.[4] Bio je to najviše rangirana ruska obrazovna institucija od strane QS 2020. godine,[5] a prema Indeksu prirode u 2019. godini, najviše rangirani ruski univerzitet po rezultatima istraživanja.[6] Moskovski državni univerzitet je opšte prihvaćen kao vodeća visokoobrazovna institucija u bivšem Sovjetskom Savezu.[7]

Istorija Univerziteta[uredi | uredi izvor]

Ovaj univerzitet osnovan je na inicijativu Ivana Ivanoviča Šuvalova i Mihaila Vasiljeviča Lomonosova naredbom ruske carice Jelisavete Petrovne 25. januara (12. januara po gregorijanskom kalendaru) 1755. godine. Prva predavanja održana su 27. aprila. 25. januar se i danas proslavlja kao Dan studenata u Rusiji.

Prvobitno izgrađen na Crvenom trgu, univerzitet je Katarina Velika prebacila u sadašnju neoklasičnu građevinu na drugoj strani ulice Mohovaja. Glavna građevina izgrađena je između 1782. i 1793. samrtnički bledim dizajnom Matveja Kazakova, a rekonstruisana nakon Napoleonovog pohoda na Rusiju od strane Domenika Đilardija.

Glavne zgrade univerziteta u ulici Mohovaja, 1789.

U 18. veku univerzitet je bio podeljen na 3 odseka – filozofiju, medicinu i zakonodavstvo. Akademija za buduće studente bila je pripojena univerzitetu, sve do njenog ukidanja 1812. godine. 1779. Mihail Karaskov je osnovao internat za plemiće (Благородный пансион), transformisan u gimnaziju za rusko plemstvo 1830. godine. Univerzitetska štampa, vođena Nikolajem Novikovom 1780-ih izdaje najpopularnije novine carske Rusije - Московские Ведомости.

1905. unutar univerziteta se osniva socijal-demokratska organizacija, pozivajući na zbacivanje cara i zavođenje republike u Rusiji. Carska vlada je ponovo započela zatvaranje univerziteta. 1911. u znak protesta zbog uvođenja trupa na kampus i maltretiranja određenih profesora, 130 naučnika i profesora je masovno dalo ostavke, uključujući i istaknute kao što su Nikolaj Dimitrijevič Zelinski, Pjotr Nikolajevič Lebedev i Sergej Aleksejevič Čapligin. Takođe je na hiljade učenika izbačeno 1911.

Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine univerzitet je otvoren i za decu proletarijata i seljaka, a ne samo za pripadnike buržoazije. U 1919. školarine su ukinute i izgrađeni su objekti za pripremanje dece radničke klase za prijemne ispite. 1940. univerzitet je preimenovan u čast svog osnivača Mihaila Vasiljeviča Lomonosova.

Posle 1991. osnovano je još 9 odseka. 1992. univerzitetu je dodeljen jedinstveni status: finansiran je direktno iz budžeta (zaobilazeći Ministarstvo prosvete), što je univerzitetu dalo značajan nivo nezavisnosti.

Moskovski državni univerzitet[uredi | uredi izvor]

1917-49[uredi | uredi izvor]

Posle Oktobarske revolucije 1917. godine, ustanova je počela da prima decu proletarijata i seljaštva. Godine 1919, univerzitet je ukinuo školarinu i uspostavio pripremnu ustanovu za pomoć deci radničke klase da se pripreme za prijemne ispite. Tokom sprovođenja prvog petogodišnjeg plana Josifa Staljina (1928–32), zatvorenici iz Gulaga bili su primorani da grade delove novoproširenog univerziteta.

1950-99[uredi | uredi izvor]

Na sovjetskoj marki iz 1962. nalazi se Moskovski državni univerzitet

Godine 1970, univerzitet je nametnuo kvotu od 2% za jevrejske studente.[8] Jedan članak iz 2014. pod naslovom „Matematika kao oruđe antisemitizma“ u časopisu Matematički entuzijasta govori o antisemitizmu na Katedri za matematiku Moskovskog državnog univerziteta tokom 1970-ih i 1980-ih.[9][10][11]

Sredinom 1980-ih, dekan pravnog fakulteta MSU je otpušten zbog primanja mita.[12] Nakon 1991. godine, osnovano je devet novih fakulteta. Sledeće godine univerzitet je stekao jedinstven status: finansira se direktno iz državnog budžeta (zaobilazeći Ministarstvo prosvete).

Dana 6. septembra 1997, francuski elektronski muzičar Žan Mišel Žar koristio je prednji deo univerziteta kao pozadinu za koncert. Koncert je privukao publiku od pola miliona ljudi.[13]

2000-danas[uredi | uredi izvor]

Studenti koji proslavljaju 250. godišnjicu univerziteta 2005. godine

Rektor MSU Viktor Sadovniči je 2007. godine rekao da je korupcija u obrazovnom sistemu Rusije „sistemska bolest“ i da je video oglas koji garantuje savršen rezultat na prijemnim ispitima za MSU, uz značajnu naknadu.[14]

Dana 19. marta 2008, na univerzitetu je pokrenut najmoćniji ruski superkompjuter do sada, SKIF MGU (skif na ruskom znači „skitski“). Njegove vrhunske performanse od 60 TFLOPS (LINPACK - 47.170 TFLOPS) učinile su ga najbržim superkompjuterom u Zajednici nezavisnih država.[15][16]

Kampus[uredi | uredi izvor]

Od 1953. većina fakulteta se nalazi na Vrapčevim brdima, jugoistočnom delu Moskve (1935.–1999.: Lenjinove gore). Glavnu zgradu dizajnirao je arhitekta Lav Rudnjev. U posleratnoj eri, Staljin je naredio izgradnju 7 ogromnih višespratnih kula oko grada (”sedam sestara”).[17][18][19] Glavna zgrada Moskovskog univerziteta bila je daleko najveća. Bila je, takođe, i najveća građevina van Njujorka na svetu u to vreme, i ostala je najviša u Evropi sve do 1988.

Glavna kula Moskovskog univerziteta

Centralna kula sa 36 spratova, visoka 240 metara, bila je opasana sa 4 ogromna krila za studentski smeštaj. Govori se da sadrži 30 kilometara hodnika i 5000 soba. Raspoloživi objekti unutar ove građevine obuhvataju koncertnu salu, pozorište, muzej, razne administrativne službe, biblioteku, bazen, policijsku stanicu, poštu, vešernicu, frizerski salon, banku, prodavnice, kafeterije, sklonište od bombi, itd. Zajedno sa anministracijom univerziteta, četiri glavna odseka: Fakultet za mehaniku i matematiku, Geološki fakultet, Geografski fakultet i Fakultet za lepe i primenjene umetnosti su trenutno ostali u glavnoj zgradi. Zvezda na vrhu kule je dovoljno velika da pruži manju sobu sa terasom; teška je 12 tona. Fasade građevine ukrašene su džinovskim satovima, barometrima i termometrima, statuama, rezbarenim motivima pšenice, sovjetskim grbovima itd. Stoji pred terasom sa statuama muškog i ženskog studenta koji zajedno optimistično i samouvereno koračaju u budućnost.

Dok su Vrapčija brda bila na periferiji grada u vreme konstrukcije glavne građevine, sada su na pola puta između Kremlja i gradskih granica. Nekoliko zgrada i sportskih objekata su kasnije dodati glavnom kampusu, uključujući i jedini specijalizovani stadion za bejzbol u Rusiji. Trenutno se gradi nova zgrada za odsek društvenih nauka, i ogromna nova zgrada je sagrađena za biblioteku, koja je druga u Rusiji po broju knjiga. Univerzitet takođe poseduje nekoliko spavaonica izvan kampusa u jugozapadnom delu Moskve. Istorijsku zgradu u ulici Mohovaja sada koristi fakultet za novinarstvo, fakultet za psihologiju i institut za afričke i azijske studije. Koordinate zgrade su 55°42′10″S, 37°31′50″I.

Uz upravu univerziteta, u Glavnoj zgradi nalaze se Muzej nauka o Zemlji i fakulteti: Mašinsko-matematički, Geološki, Geografski i Likovne i scenske umetnosti. U zgradi u ulici Mohovaja nalaze se Fakultet novinarstva, Psihološki fakultet i Institut azijskih i afričkih zemalja. Brojne fakultetske zgrade nalaze se u blizini trga Manjež u centru Moskve i brojnih kampusa u inostranstvu u Ukrajini, Kazahstanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. Uljanovski ogranak MSU-a je reorganizovan u Uljanovski državni univerzitet 1996. godine.[20]

Fakulteti[uredi | uredi izvor]

Univerzitet ima (2017)41 fakultet.

  • Fakultet za mehaniku i matematiku
  • Fakultet za kompjutersku matematiku i kibernetiku
  • Fizički fakultet
  • Hemijski fakultet
  • Fakultet za nauke o materijalima
  • Biološki fakultet
  • Fakultet za fundamentalnu medicinu
  • Fakultet za terenske nauke
  • Geološki fakultet
  • Geografski fakultet
  • Istorijski fakultet
  • Filološki fakultet
  • Fakultet za strane jezike
  • Filozofski fakultet
  • Sociološki fakultet
  • Ekonomski fakultet
  • Pravni fakultet
  • Fakultet za novinarstvo
  • Fakultet za psihologiju
  • Institut za afričke i azijske studije
  • Fakultet za javnu administraciju
  • Viša škola za poslovnu administraciju
  • Fakultet za lepe i primenjene umetnosti
  • Fakultet za bioinženjering i bioinformatiku
  • Moskovska škola ekonomije
  • Fakultet za obrazovanje
  • Biološka stanica ”Belo more” Biološkog fakulteta

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Faculty of Physics”. M. V. Lomonosov Moscow State University Faculty of Physics. Arhivirano iz originala 20. 11. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-04. 
  2. ^ „Best Global Universities in Russia – US News and World Report”. US News and World Report. Arhivirano iz originala 28. 12. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-04. 
  3. ^ „Lomonosov Moscow State University – QS Top Universities Ranking”. QS Top Universities Ranking (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 12. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-04. 
  4. ^ „M. V. Lomonosov Moscow State University”. Usnews.com. Pristupljeno 2022-07-25. 
  5. ^ „QS World University Rankings 2020”. Top Universities. 5. 6. 2019. 
  6. ^ „2019 tables: Institutions | 2019 tables | Institutions | Nature Index”. natureindex.com. 
  7. ^ „Conference Venue”. Worldslargerivers.boku.ac.at. Arhivirano iz originala 2016-09-23. g. 
  8. ^ Barry A. Kosmin. „Resentment, Anxiety and Careerism: Accounting for Antisemitism in the Academy and Among the Intelligentsia” (PDF). Isgap.org. Pristupljeno 2022-07-25. 
  9. ^ Jay Egenhoff (2014). „Math as a tool of anti-semitism”. The Mathematics Enthusiast. 11 (3). Pristupljeno 2022-07-25. 
  10. ^ Malseed, Mark (6. 5. 2013). „The Story of Sergey Brin”. Momentmag.com. 
  11. ^ Googled: The End of the World as We Know It. Penguin. 2009. ISBN 9781101151402. 
  12. ^ The Emancipation of Soviet Law. Martinus Nijhoff Publishers. 15. 10. 1992. ISBN 9780792314363. 
  13. ^ „Mad Max Fury Road: Ten Road Warrior themed world records”. Guinness World Records. 15. 5. 2015. 
  14. ^ Opening the Red Door: The Inside Story of Russia's First Christian Liberal Arts University. InterVarsity Press. 17. 9. 2019. ISBN 9780830865178. 
  15. ^ „8th edition of the Top 50 list of the most powerful computers in Russia released”. Top500.org. TOP500 Supercomputing Sites. 2008-04-16. Arhivirano iz originala 2011-09-27. g. Pristupljeno 2011-10-29. 
  16. ^ „ru:V MGU zapustili moщneйšiй v SNG kompьюter”. Km.ru. 2008-03-20. Pristupljeno 2016-07-14. 
  17. ^ Figes, O. (2013) 'Just Send Me Word – A True Story of Love and Survival in the Gulag' pg. 192, Penguin Books: London.
  18. ^ Stalinist Reconstruction and the Confirmation of a New Elite, 1945-1953. Springer. 8. 3. 2001. ISBN 9781403919458. 
  19. ^ Stalinism: Russian and Western Views at the Turn of the Millennium. Psychology Press. 2005. ISBN 9780415351089. 
  20. ^ „Ulyanovsk state university, Fee structure 2022 Ulyanovsk State Medical University Admission”. 1. 12. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Moskovski državni univerzitet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Московски_државни_универзитет&oldid=27511314”