Moskovski metro

Shema linija moskovskog metroa

Moskovski metro (rus. Московский метрополитен) je podzemna železnica sa najvećim brojem prevezenih putnika na svetu. Poznat je po veoma ukrašenim stanicama urađenim u bogatom socrealističkom stilu. Dnevni rekrod postignut je 25. decembra 2014. godine kada je nakon obilnog snega u Moskvi metro koristilo zamalo 10 miliona putnika — tačnije 9.632.010 putnika.

Moskovski metro ukupno ima 449 km pruge, 15 linija i 258 stanica. Prosečnim radnim danom u metrou se preveze između 8 i 9 miliona putnika (podatak iz 2014). Linije imaju tri oblika identifikacije - boju, broj i ime. Glasovna obaveštenja u vozovima linije navode po imenu, dok se u uobičajenom govoru nazivaju po boji (osim pojedinih linija koje se razlikuju samo po nijansi boje). Većina linija prolazi kroz centar grada osim Koljcevaje (Kružne) linije koja ima oblik prstena dužine 20 km koji povezuje sve ostale linije. Na Kružnoj liniji putnici mogu razaznati pravac prema glasu spikera - muški u pravcu kazaljke na satu, a ženski obrnuto. Na ostalim linijama muški glas najavljuje stanice u smeru prema centru, a ženski stanice u smjeru od centra. Sistem je gotovo u potpunosti pod zemljom, iako pojedine linije (1, 2, 4) prelaze reku preko mostova. Izuzetak je Filjovskaja 4 koja ima 7 nadzemnih stanica.

Poznate stanice

Moskovski metro radi od 5:35 ujutro do 1:04 noću (vreme varira od stanice do stanice). Za vreme gužve, vozovi idu u intervalima od otprilike 90 sekundi na većini linija. Tokom dana intervali su 2-3,5 minute, a noću 6-10 minuta. Zbog tako frekventnog prometa, ne postoji službeni vozni red.

Platforma na stanici Mitinom

Karte imaju određen broj korištenja, a jednom poništene vrede sve do izlaska iz metro stanice, nezavisno o vremenu i dužini putovanja, kao ni o broju presedanja. Takođe, mogu se nabaviti mesečne i godišnje karte.

Jedan od starijih moskovskih metro vozova, Đtip

Opis metroa

Moskovski metro ukupno ima 467 km pruge, 15 linija i 263 stanice. Prosečnim radnim danom u metrou se preveze 8-9 miliona putnika. Linije imaju tri oblika identifikacije - prema boji, broju i imenu. Obaveštenja u vozovima linije navode po imenu dok se u uobičajenom govoru nazivaju po boji (osim pojedinih linija koje se razlikuju samo po nijansi). Većina linija prolazi zrakasto kroz centar grada osim linije koja ima oblik prstena dužine 20 km koji povezuje sve ostale linije. Na kružnoj liniji putnici mogu da razaznaju pravac prema glasu spikera - muški u pravcu kazaljke na satu, a ženski u suprotnom. Na zrakastim linijama muški glas najavljuje stanice ka centru, a ženski ka stanicama od centra. Sistem je skoro u potpunosti izgrađen pod zemljom, mada pojedine linije ( ) prelaze reku preko mosta. Izuzetak je linija koja ima 7 nadzemnih stanica.

Moskovski metro radi od 5,30 ujutro do 1,04 noću (vreme varira od stanice do stanice). Za vreme špica, vozovi idu u intervalima od oko 90 sekundi na većini linija. Tokom dana intervali su 2-3,5 minuta, a noću 6-10 minuta. Zbog tako frekventnog saobraćanja, ne postoji zvaničan red vožnje.

Karte imaju određen broj korišćenja, a jednom poništene važe sve do izlaska iz metro stanice, nezavisno od vremena i dužine putovanja, kao i broja presedanja. Mogu se nabaviti mesečne i godišnje karte.

Istorijat metroa

Prva linija otvorena je 15. maja 1935. godine prema planovima Lazara Kaganoviča, između Sokoljnika i Parka Kulture sa granom prema Smoljenskoj koja je dostigla Kijevsku aprila 1937. prelazeći reku Moskvu preko mosta. Konstrukcija prvih stanica je bila bazirana na drugim podzemnim sistemima, sa retkim konstruktivnim inovacijama. Kijevskaja stanica je bila prva koja je ponela nacionalne motive.

Dodatne dve linije izgrađene su do početka Drugog svetskog rata. Marta 1938. Arbatska linija je produžena do Kurske stanice (danas je to Arbatsko-Pakrovska - tamnoplava linija). Septembra 1938. Gorkovsko-Zamoskvoreckaja linija je otvorena između Sokola i Teatraljne. Dizajn stanica je pratio popularni art-deko stil, ali kroz socijalističke vizije. Takođe, došlo je do teničkih unapređenja – počelo se sa gradnjom na dubokim nivoima. Stanica Majakovskaja je izgrađena u ovo vreme.

Četvrta faza izgradnje odložena je zbog početka Drugog svetskog rata. Tve deonice su postale operativne - Tetraljnaja-Avtozavodskaja (3 stanice) i Kurskaja-Izmajlovski Park (4 stanice). Ipak, izgrađena je linija koja je prelazila reku Moskvu, ovaj put tunelom, a socijalističke motive na stanicama su zamenili ratni motivi.

Nakon rata počinje izgradnja četvrte faze koja je uključivala Kružnu liniju i duboku deonicu Arbatsko-Parkovske linije od Trga Revolucije do Kievskaje, i površinsku deonicu do Prvomajskaje rane 1950. Vrhunac dizajna i dekoracije su evidentni na ovim stanicama.

Stanica Sretenjski bulevar

Kružna linija je prvo planirana da ide ispod Baštenskog Prstena (Sadovoje Koljco), kružnog bulevara koji se nalazi na granici Moskve 16. veka. Prvo deo linije između Parka Kulture i Kurske (1950) nalazi se ispod ovog bulevara. Međutim kasniji planovi su izmenjeni tako da severni delovi linije idu na oko 1-1,5 km od prstena, čime je obuhvaćeno 7 od 9 železničkih terminala. Naredni deo Koltsevaja linije otvoren je 1952. godine (Kurskaja - Beloruskaja). Kružna linija je završena 1954. godine.

Prema urbanoj legendi ideja o kružnoj liniji došla je prilikom predstavljanja ideje o metrou Staljinu. Nakon što su ga projektanti upitali da li je zadovoljan planom on je na sredinu mape stavio šoljicu kafe i otišao. Na tom mestu ostala je mrlja u obliku šoljice. Oni su u tom trenutku to shvatili kao znak od genija i prionuli na izgradnju kružne linije. Ova priča se naravno može pripisati Staljinovom kultu ličnosti, no ipak kružna linija je na svim kartama metroa obojena braon bojom.

Razlog za izgradnju duboke deonice Arbatske linije bio je početak Hladnog rata. Stanice su veoma duboke i planirane su kao sklonište u slučaju atomskog napada. Nakon završetka izgradnje 1953. stare linije su bile zatvorene a potom 1958. ponovo otvorene kao deo nove linije - Filjovske. U daljem razvoju metroa izraz „faza“ više nije korišćen iako se period izgradnje između 1957. i 1958. ponekad naziva petom fazom.

Tokom kasnih pedesetih, arhitektonska ekstravagancija novih metro stanica značajno opada i dekoracije na nekim stanicama (Aleksevskaja)su primetno pojednostavljene u odnosu na originalne planove. To je rađeno po naređenjima Nikite Hruščova, koji je favorizovao svedene dekoratvne motive. Razvijen je tipski plan, koji je ubrzo postao poznat pod nazivom „Sorokonožka“. Primenjen je na sve nove stanice, tako da izgledaju gotovo identično - razlikuju se jedino po boji mermera i keramičkih pločica. Tek sredinom sedamdesetih godina 20. veka ekstravaganca se povratila i originalnost je ponovo postala popularna.

Do 1955. godine moskovski metro je nosio ime Lazara Kaganoviča. Jednog od Staljinovih bliskih saradnika i ključnoj osobi za izvođenje radova. Kasnije je preimenovana u V. I. Lenjinove Moskovske železnice.

Zanimljive činjenice o sistemu

Moskovski metro ima široku prugu, 1524 mm, kao i regularne pruge ruske železnice. Prosečna razdaljina između stanica je čak 1,8 km. Najkraća je 328 m između stanice Vistavočnaja i stanice Meždunarodnadnaja a najduža je 6,25 km između stanice Krilatskoje i stanice Strogino. Velika razdaljina ima uticaj i na visoku prosečnu brzinu od 42 km/h.

Stanica Park Pobede

Od 70-ih, platforme su građene u dužini od 155 m za osmokolne vozove. Vozovi na linijama 2,6 i 7 sastoje se od 8, na linijama 1,3,8,9,10 od 7 a na linijama 4,5 i 11 od 6 vagona. Svi vagoni (od najstarijih iz E serije do novih iz serije 81) dugački su 20 m sa četvoro vrata na svakoj strani. Ovi vozovi su identični onima koji se koriste i u ostalim podzemnim železnicama bivšeg SSSR i u Budimpešti i Pragu.

Moskovski metro trenutno sadrži 258 stanice, od kojih je 70 na dubokom nivou, a 87 su pliće. Od dubokih, 53 imaju pilone, 16 stubove, a jedna je nadsvođena jedinstvenim lukom (lenjingradska tehnologija). Od plićih stanica, 65 su sa pilonima (veći deo njih neslavni „sorokonožka“ dizajn), 19 sa jednim lukom (krakovska tehnologija). Postoji još 10 površinskih stanica i 4 iznad zemlje. Stanica Vorobjovi Gori se nalazi na mostu. Postoje još 3 metro-mosta. Najdublji deo se nalazi 74 m ispod površine (Park Pobedi), to je ujedno i jedna od najdubljih stanice metroa na svetu.

Nova 15 linija - Nekrasovskaja - je otvorena 3. juna 2019 godine. Ima 4 stanice - Nekrasovka, Luhmanovskaja, Ulica Dmitrijevskogo i Kosino. Još 4 stanice su otvoreni 27. marta 2020 godine (Jugo-Vostočnaja, Okskaja, Stahanovskaja i Nižegorodskaja). Zajedno sa ovima stanicama bile su otvoreni stanice Druge Kružne linije - Aviamotornaja i Lefortovo, koji će se koristiti kao deo Nekrasovske linije do završetka izgradnje DKL. 1 marta 2023 godine otvorena Druga Kružna linija, koja sadrži 31 stanice. Razvijen je tipski plan, koji je ubrzo postao poznat pod nazivom „Sorokonožka“. Primenjen je na sve nove stanice, tako da izgledaju gotovo identično - razlikuju se jedino po boji mermera i keramičkih pločica. Tek sredinom sedamdesetih godina 20. veka ekstravaganca se povratila i originalnost je ponovo postala popularna.

Ono što svakako može zadiviti posetioce moskovskog metroa jeste besprekorna čistoća popločanih podova, stvorena navikom Moskovvljana da ne bacaju smeće po istim. Na mestima kontrole upotrebe metroa gotovo u potpunosti su zaposlene žene a po starom ruskom običaju, one čiji je radni vek završen te im ova skraćena radna obaveza predstavlja dodatni prihod uz zasluženu penziju. Takozvanog „švercovanja“ nema, to ne priliči Moskovljanima a i nije preporučljivo, jer metroom vladaju stroga pravila i sankcije koje sprovodi „Metropolitenska policija“.

Linije metroa

Spomen ploča poginulim na metro stanici Avtozavodskaja.

#	Naziv	Otvorena	Dužina	Vreme vožnje	Mapa
	Sokoljničeska (Sokólьničeskaя)	1935.	41,5 km	63 min	mapa
	Zamoskvorecka (Zamoskvoréckaя)	1938.	42,9 km	61 min	mapa
	Arbatsko-pokrovska (Arbátsko-Pokróvskaя)	1938.	45 km	65 min	mapa
	Filjovska (Filёvskaя)	1958.	14,9 km	21 min	mapa
	Kružna (Kolьceváя)	1950.	19,2 km	28 min	mapa
	Kaluško-riška (Kalúžsko-Rížskaя)	1958.	37,9 km	55 min	mapa
	Tagansko-krasnopresnjenska (Tagánsko-Krasnoprésnenskaя)	1966.	42,3 km	57 min	mapa
	Kaljininska (Kalíninskaя)	1979.	16,3 km	21 min	mapa
	Solncevska (Sólncevskaя)	1979.	28,4 km	36 min	mapa
	Serpuhovsko-timirjazevska (Serpuhóvsko-Timirя́zevskaя)	1983.	41,5 km	60 min	mapa
	Ljublinsko-dmitrovska (Lю́blinsko-Dmítrovskaя)	1995.	43,9 km	65 min	mapa
	Druga kružna (Bolьšaя kolьcevaя)	2023.	62,6 km	87 min	mapa
	Butovska (Butovskaя)	2003.	10 km	16 min	mapa
	Jednošinska železnica (Monorelьs)	2003.	4,7 km	12 min	mapa
	Moskovski centralni prsten (Moskovskoe centralьnoe kolьco)	2016.	54 km	74 min	mapa
	Nekrasovska (Nekrasovskaя)	2019.	14 km	20 min	mapa
	Belorusko-savjolovska (Belorússko-Savёlovskiй)	2019.	52 km	87 min
	Kursko-riška (Kúrsko-Rížskiй)	2019.	80 km	125 min
	Ljeningradsko-kazanska (Leningrádsko-Kazánskiй)	2023.	85 km	129 min
	Kaluško-nižegorodska (Kalúžsko-Nižegoródskiй)	2023.	86 km	130 min

Vidi ili uredi izvorne podatke.

Teroristički napad Čečena 2004.

U vozu na drugoj liniji metroa, kod stanice Avtozavodskaja 6. februara 2004. eksplodirala je bomba pritom ubivši 41 i ranivši 250 ljudi. Odmah su okrivljeni čečenski separatisti. Istraga je dovela do stanovnika Karačaj-Čerkesian republike, radikalnog separatiste, koji je izvršio samoubistvo.

Teroristički napad Čečena u martu 2010.

Dana 29. marta 2010. u jutranjom špicu teroristi su u dva samoubilačka napada, stnaici Lubjanka i Park kulture, ubili 40 putnika. Sumnja se da su za napad odgovorne dve ili tri Čečenske žene. Na stanici Park kulture na nakon istrage pronađen još jedan samoubilački pojas sa eksplozivom koji nije bio aktiviran. Jedna od osumnjičenih je 17-godišnja žena iz Dagestana Džanet Abdurahmanova.

Vidi još

• metro
• lista metro sistema
• metro stanica
• metrofil (Osoba koja je zainteresovana za metro sisteme)

Literatura

• Winchester, Clarence, ur. (1936), „Moscow's underground”, Railway Wonders of the World, str. 894—899, Arhivirano iz originala 27. 06. 2019. g., Pristupljeno 12. 07. 2019  illustrated contemporary description of the Moscow underground

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Podzemni narodni dvorac
• Informacije, istorija, mape, umetnost (na ruskom)
• Fotografije moskovskog metroa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. septembar 2006)
• Informacije moskovskog metroa
• Moscow Metro 2 – The Dark Legend of Moscow
• List of famous Moscow Metro stations
• Geographically precise Moscow Metro map (in Russian)