Motiv

„Motiv” preusmerava ovde. Za Motiv (višeznačna odrednica) pogledajte stranicu Motiv (višeznačna odrednica).

Ekstrinzička i intrinzička motivacija.

Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke; izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Veliki deo čovekovih aktivnosti i ponašanja, usmeren je ka izvršavanju njegovih namera, ostvarivanju ciljeva, zadovoljavanju potreba i želja, podstaknuto svesnim i nesvesnim unutrašnjim podsticajima. Sve snage unutar čoveka koje pokreću, usmeravaju i održavaju ponašanje do postizanja cilja su motivi. Sve doživljaje i ponašanja koji su podstaknuti motivima i usmereni ka ostvarivanju ciljeva, se zovu motivacija. Postoji nekoliko pojmova koje psiholozi razlikuju.

Motivacija je doživljaj želje ili averzije (želite nešto, ili želite da izbegnete nešto, ili da pobegnete od nečeg). Kao takva, motivacija ima objektivni aspekat (cilj ili stvar kojoj se teži) i interni ili subjektivni aspekt (vi želite datu stvar ili želite da je nema). U najmanju ruku, za motivaciju je potreban biološki supstrat za fizičke osećaje zadovoljstva i bola; životinje mogu na taj način da žele ili preziru određene predmete na bazi percepcije osećaja i iskustva. Motivacija osim toga uključuje sposobnost formiranja koncepata i rezonovanja, što omogućava ljudima da mogu da nadmaše ovo minimalno stanje, uz mnogo veći raspon želja i averzija. Ovaj znatno uvećani opseg podržan je sposobnošću odabira sopstvenih ciljeva i vrednosti, u kombinaciji sa „vremenskim horizontima” za postizanje vrednosti koji mogu obuhvatiti godine, decenije ili duže, i sposobnošću ponovnog doživljavanja prošlih događaja. Neki modeli pridaju važnost razlici između spoljne i intrinzične motivacije, i motivacija je važna tema u radu organizacione psihologije, administrativne organizacije, menadžmenta, kao i obrazovanja.

Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije

U svakodnevnom govoru postoje mnogi termini koji se odnose na pokretanje aktivnosti, na motivaciju organizma. Najopštiji pojam je motiv. Ostali pojmovi su potreba, nagon, želja, težnja, namera.

Instinkt je filogenetski programiran, urođeni obrazac biološko svrsishodnog ponašanja.

Potreba je nedostatak određenih supstanci u organizmu i nužnost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i održavanja života. Smanjena količina vode u organizmu predstavlja organsku potrebu za vodom, a slično je i sa glađu. Opisana potreba naziva se organska ili fiziološka potreba, ali potreba može biti i psihološka. Postoje dve vrste organskih potreba; organski viškovi (seks, umor, nagon za pražnjenjem i mokrenjem) koje treba eliminisati i organski nedostaci (gladi i žeđi...) koje treba nadoknaditi.

Nagon je svesno doživljeno unutrašnje stanje napetosti izazvano fiziološkim potrebama koje zahteva rasterećenje.

Želja se javlja kada uz potrebu i nagon u svesti postoji predstava privlačnog cilja koji može da zadovolji postojeću potrebu.

Težnja se u psihologiji definiše na različite načine, ali najčešće kao motiv koji nije usmeren na određen, konkretan objekat, kao želja. Neodređena žudnja prema nekoj vrsti objekata.

Namera je motivacioni pojam u vezi sa voljnom radnjom i odlukom. O nameri se govori kada postoje motiv, svesno voljno prihvatanje tog motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari.

Klasifikacija motiva

Postoji mnogo različitih motiva. Ponašanje je motivisano ne samo potrebama, već i navikama, interesovanjima, vrednostima, stavovima, emocijama...

Nekih motiva su ljudi svesni, nekih ne, samim tim dolazi do prve podele na svesne i nesvesne motive. Nesvesni motivi imaju posebnu važnost u psihoanalizi, koja u njima vidi glavne pokretače čovekove aktivnosti.

Kada je osobi stalo do nečega i kada voli to što radi, psiholozi govore o intrinzičkoj (unutrašnjoj) motivaciji. Ova vrsta motivacije za aktivnosti koje osoba pronalazi nagrađujućom samoj po sebi (sviranje gitare, slikanje, gluma). Nasuprot tome, aktivnosti koje nisu same po sebi privlačne, već vode do nekog cilja spadaju pod ekstrinzičku (spoljašnju) motivaciju (dete uči da bi ga roditelji pustili da gleda crtani kasnije). Unutrašnja i spoljašnja motivacija imaju veliku ulogu u obavljanju intelektualnih radnji. Intelektualni rad može biti podstaknut nekim spoljašnjim faktorom poput popularnosti, boljim materijalnim statusom, ugledom...

Jedna od osnovnih podela je na: biološke, socijalne i lične motive.

Biološki motivi

Biološki ili organski motivi su urođeni, zasnovani uglavnom na organskim potrebama i cilj im je preživljavanje. Njihovo zadovoljavanje je preduslov za opstanak. Produženo lišavanje hrane, vode, sna, vodi do tragičnih posledica. U osnovi ovih motiva jeste homeostaza, odnosno optimalno stanje ravnoteže u organizmu neophodno za njegovo normalno funkcionisanje. Kada se ta ravnoteža poremeti, dolazi do potrebe ili nagona. Cilj tog ponašanja je uspostavljanje ravnoteže i ovo je proces koji se iznova vrti u krug. Poremećaj ravnoteže ponekad izaziva doživljaj neprijatnosti koji goni na aktivnost čiji je cilj njeno uklanjanje. Ravnoteža se može poremetiti i viškom nečega (prepuna bešika izaziva nagon za mokrenjem).

Najvažniji organski motivi su glad, žeđ, potreba za spavanjem i seksualni motiv.

Potreba za spavanjem se javlja periodično u toku dnevnog ciklusa. Spavanje je osnovna potreba organizma, jednaka hrani i vodi. Spavanje je složeno stanje i uobičajeno traje 7-9 sati, a dužina spavanja zavisi od uzrasta osoba.

Urođeni, organski motivi se mogu zadovoljiti na različite načine i uz pomoć različitih objekata. Način zadovoljavanja se uči tokom odrastanja i socijalizacije u određenoj kulturi. Učenje zadovoljavanja bioloških potreba se naziva socijalizacija. Tokom života se menjaju načini, objekti i situacije u kojima se zadovoljavaju biološke potrebe.

Seksualni nagon

Seksualni nagon, iako organski motiv, se smatra manje važnim. On ima veliku važnost za optimalno funkcionisanje organizma, a i za opstanak vrste. Težnja za zadovoljavanjem seksualnih potreba je podstaknuta fiziološkim i hormonalnim promenama u organizmu, kao i određenim spoljašnjim podsticajima. Regulisan je kognitivnim i emocionalnim činiocima, a njegov značaj i funkcija razumeju se ne samo kao faktori održanja vrste, već i kao faktori mentalnog zdravlja i ličnog ostvarenja sebe.

Seksualni nagon podstiče i usmerava seksualnu aktivnost koja može biti različite orijentacije: usmerena ka osobama suprotnog pola (heteroseksualna), istog (homoseksualna) i oba (biseksualna) pola. Seksualna orijentacija se formira vrlo rano u životu i nije stvar ličnog izbora, niti promenljiva karakteristika osobe. Ne može se svojevoljno postati i prestati biti osoba određene seksualne orijentacije (smatra se da geni i hormonski procesi igraju veoma važnu ulogu u ovome).

Seksualno ponašanje jeste stvar izbora. Mnoga istraživanja širom sveta su pokazali da mnogo mladih rano stupa u seksualne odnose. Maloletnička trudnoća, sida i druge seksualno prenosive bolesti neželjene su posledice seksualnog ponašanja koje mogu biti otklonjene seksualnim obrazovanjem, informisanjem i otvorenom komunikacijom.

Ljudska seksualnost je podstaknuta na više načina: privlačnošću druge osobe, željom za fizičkim zadovoljstvom, potrebom da se iskaže naklonost prema nekome, željom da se otkloni seksualna uzbuđenost i sl.

Nasuprot tipičnim, a pogrešnim predstavama, psihološka istraživanja pokazuju da se razlike u seksualnoj orijentaciji ne mogu objasniti razlikama u ranom vaspitanju ili problematičnim porodičnim odnosima. Ne postoje razlike između heteroseksualnih i homoseksualnih osoba u pogledu kvaliteta njihovih interpersonalnih ili partnerskih veza, niti su deca koja odrastaju uz homoseksualne roditelje na bilo koji način oštećena.

Otkrivene su razlike u jednoj skupini ćelija u hipotalamusu između homoseksualaca i heteroseksualaca. Geni su takođe vrlo značajni. Verovatnoća da su oba blizanca homoseksualne orijentacije je veća kod jednojajčanih, nego kod dvojajčanih blizanaca. Zaključak psihologa na osnovu ovih i sličnih istraživanja jeste da motivacija ne igra ulogu u određivanju seksualne orijentacije.

Socijalni motivi

Socijalizacijom se ne uči samo kako da se zadovolje organski motivi, već se i razvijaju novi motivi koje psiholozi nazivaju socijalnim. Socijalni motivi su uglavnom stečeni motivi koji su usmereni na povezanost sa drugim ljudima. Nastaju i zadovoljavaju se u odnosu sa drugim ljudima i pokreću i usmeravaju socijalno ponašanje ljudi. Postoji veliki broj socijalnih motiva, a najvažniji su: afilijativni, gregarni i altruistički motiv. U nekim slučajevima, socijalni motivi mogu biti toliko intenzivni, da ih čovek pretpostavi biološkim motivima, pa tako štrajkuje glađu i ugrožava svoje zdravstveno stanje.

Afilijativni motiv je težnja da se uspostave bliski emotivni odnosi sa drugim ljudima. Poreklo ovog motiva verovatno leži u potrebi za vezanošću - urođenoj potrebi deteta za fizičkim kontaktom sa značajnim osobama koje o njemu brinu. Verovatno je da postoje izvesne urođene osnove afilijativnog motiva, ali veliku ulogu igra i učenje.

Gregarni motiv je težnja za pripadanjem nekoj grupi. Odnosi se na srodnu potrebu da se bude zajedno sa drugim ljudima bez obzira što sa njima osoba nema neposredni kontakt. Za razliku od afilijativnog, odnosi se na potrebu da se pripada nekoj većoj grupi, a da sa njima nema neposrednih i bliskih veza. Veoma je važna osnova za društveni život ljudi i smatra se izvorom pripadnosti većim grupacijama poput navijačkih grupa, ili nacije. Ovaj motiv bi mogao biti i jedan od uzroka konformiranja, prihvatanja ponašanja grupe ili većine.

Altruistički motiv je težnja da se nesebično pomogne drugima, bez obzira na ličnu korist i gubitke. Ova važnost se naglašava tokom vaspitanja, razvijajući sposobnost da se pomogne drugima i empatije.

Efekat posmatrača se javlja u situaciji kada je prisutno više ljudi, pojedinac se manje oseća odgovornim za pružanje pomoći.

Motiv borbenosti predstavlja važan motivacioni činilac ljudskog ponašanja. Iskazuje se u nastojanju da se zaštite lični ciljevi i ostvare lični interesi. Biti borben ne znači biti nužno agresivan. Cilj motiva borbenosti jeste da se zaštite lični interesi koje drugi ugrožavaju.

Lični motivi

Lični motivi su stečeni motivi koji podstiču na isticanje i potvrđivanje vrednosti sopstvene ličnosti. Najčešće se pravi razlika između nekoliko povezanih ličnih motiva.

Motiv samopoštovanja jeste težnja da se neko potvrdi kao osoba, da sebi i drugima pokaže da njeno postojanje i aktivnosti imaju smisao i vrednost. U zavisnosti od ispoljavanja ovog motiva, može se govoriti i o motivu moći ili za dominacijom, težnji da se ima uticaj na druge ljude i da se utiče na njihovo ponašanje.

Motiv postignuća je težnja da se postigne nešto što se smatra vrednim, da se dostigne ili nadmaši neki za osobu značajan kriterijum uspešnosti. Cilj ovog motiva jeste da se uradi nešto što bolje. Važan je izvor zadovoljstva.

Tokom odrastanja se usvaja i određeni skup pravila o tome kako bi se trebalo ponašati. Moralna svest jesu usvojena pravila propisanog ponašanja i predstavlja važan unutrašnji pokretač aktivnosti.

Motivacija za rad

Motivacija za rad je veoma složen i kompleksan pojam kojim se ljudi bave gotovo od prvobitnih zajednica. Međutim, naučni pristup motivaciji kao fenomenu započinje sa industrijskom revolucijom krajem 18. veka, a doživljava kulminaciju krajem 20. veka. U moderno vreme se ovom fenomenu pridaje veliki značaj zbog poboljšanja efikasnosti, efektivnosti, kreativnosti i uopšte kvaliteta rada, kao i humanizovanja uslova rada. Zbog svega toga, deo menadžmenta je i iznalaženje načina za motivaciju radnika.

Različite oblasti različito definišu motivaciju za rad. Psihologija je definiše kao unutrašnje faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sociologija pod ovim pojmom podrazumeva sistem postupaka pojedinaca, odnosno grupe kojim se podstiču određena ponašanja radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. Menadžment teži da obezbedi da se ljudi ponašaju na poželjan način kojim se postižu ciljevi organizacije i zadovoljavaju potrebe zaposlenih.

Maslovljeva hijerarhija motiva

Maslovljeva hijerarhija motiva.

Američki psiholog Abraham Maslov, stvorio je hijerarhiju motiva. Naime, najviši motivi upućuju na razvoj, a najniži na opstanak. Hijerarhija motiva je specifičan odnos između motiva zasnovan na njihovoj snazi i biološkoj važnosti usled kojeg postoji zakonitost u njihovom javljanju.

Na dnu lestvice se nalaze fiziološke potrebe (glad, žeđ, san...), koje su najsnažnije i imaju najveću biološku važnost. Potom slede potreba za sigurnošću (lična egzistencija, materijalna sigurnost, zdravlje), potreba za ljubavlju i pripadanjem (izbegavanje usamljenosti, izolacije) i za poštovanjem i ugledom (samopoštovanje, uvažavanje i prihvatanje od drugih osoba). Na vrhu lestvice se nalazi potreba za ostvarenjem sebe, ili samoaktuelizacija, odnosno razvoj sopstvenih specifično ljudskih mogućnosti i sposobnosti.

Postoji određena zakonitost u javljanju različitih motiva. Sve dok motivi na dnu lestvice nisu bar delimično zadovoljeni, ne mogu se javiti motivi iznad njih. Ako dva motiva nisu zadovoljena, a nalaze se na različitim pozicijama na lestvici, čovek će težiti da zadovolji onaj koji je niže.

Hercbergova podela motiva

Frederik Hercberg deli potrebe na one nižeg nivoa i one višeg nivoa. Prema njegovoj teoriji potrebe nižeg nivoa (tzv. „higijenske“) su uglavnom zadovoljene i prava motivacija nastaje kao posledica želje za zadovoljenjem potreba višeg nivoa. On takođe smatra da tradicionalno prihvaćeni faktori motivacije, kao što su povećanje zarade, poboljšani međuljudski odnosi i dobri radni uslovi kada dostignu optimalne uslove više ne utiču na povećanje motivacije. Zato su „pravi faktori motivacije“ povećanje odgovornosti za planiranje, obavljanje i kontrolu posla, odnosno insistiranje na samostalnosti radnika. Takođe, on predlaže da gde god je to moguće, radnik obavlja ceo posao, a ne samo pojedine operacije. Na taj način, posao će postati izazov, pa će sam rad biti dovoljna motivacija. U praksi su mnoge kompanije primenjivale njegove ideje i konstatovale povećanje produktivnosti, a istovremeno smanjenje broja odsustva. I pored uspeha koji je ova teorija postigla postoje i izvesne sumnje zbog različitih reakcija među samim radnicima, a i zbog nedostatka dokaza da su zadovoljni radnici bolji proizvođači od nezadovoljnih.

Razvoj motiva

Beba kada dođe na svet ima određen broj bioloških potreba. Većina njih se ne razvija postepeno, jedina koja se razvija tokom rasta jeste seksualni motiv. U periodu puberteta dolazi do hormonalnih promena i do razvoja sekundarnih polnih karakteristika i polnog sazrevanja čija je posledica javljanje (zrelijeg oblika) seksualnog motiva i interesovanje za seksualne aktivnosti. Seksualni motiv je najsnažniji u periodu mladosti.

Gordon Olport je kritikovao mnoga gledišta i razvio pretpostavku o funkcionalnoj anatomiji motiva. Naime, ono što je bilo sredstvo za postizanje određenog cilja, može vremenom da postane cilj za sebe. Neko može da počne da svira gitaru da bi postao popularan u društvu, ali vremenom može da zavoli tu aktivnost i da mu sviranje gitare postane motiv sam za sebe. Funkcija, ili cilj, ponašanja postaje nezavisna, autonomna od njegove prvobitne motivacije i rađa se jedan novi motiv.

Socijalni i lični motivi se postepeno usvajaju i razvijaju. Odrastajući, čovek razvija nove potrebe: da bude u društvu drugih, da pripada, da bude bolji od drugih. Učenje i razvoj ovih motiva je pod velikim uticajem kognitivnog i emocionalnog razvoja pojedinca, kao i kvaliteta odnosa sa drugim ljudima u ranom detinjstvu.

Ne može se govoriti o nastupanju motiva, ali je jasno da neki motivi dolaze tek kasnije u životu (roditeljski), dok neki imaju posebnu istaknutost u pojedinim periodima života (afilijativni u adolescenciji).

Motivacija i novac

Novac kao faktor motivacije dugo vremena nije uzet u ozbiljnije razmatranje, jer je dominiralo stanovište da su drugi faktori motivacije efikasniji, poput participacije i postizanja zadatih ciljeva. Prema Rotu novac nije motiv, već podsticaj na ponašanje kojim se može obezbediti zadovoljenje velikog broja motiva. U istraživanjima Loka i saradnika se pokazalo da je uticaj novčanog nagrađivanja na produktivnost pokazao najveći prosečan rast od 30% u odnosu na sve druge faktore motivacije. Istraživanje upućuje da novac nije jedini motiv, ali je svakako ispred ostalih. Takođe, pokazalo se da bi sistem nagrađivanja bio uspešan, mora da bude direktno u vezi sa traženim ponašanjem, da bude sproveden odmah, a ne kasnije i da samo nagrađivanje bude dosledno.

Frustracije i konflikti

Zadovoljenje motiva nije uvek uspešno. Postoje ponekad prepreke koje sprečavaju zadovoljenje motiva, što dovodi do frustracije. Prepreke mogu biti spoljašnje ili drugi ljudi.

Konflikt u zadovoljavanju motiva.

Konflikt se dešava kada postoji sukob između dva motiva koji deluju u različitim smerovima. Uslov da bi se reklo da postoji konflikt motiva jeste da oni budu istog ili sličnog intenziteta i da imaju različit smer uticaja. Konfliktne situacije mogu biti različite. Može se raditi o izboru između neka dva jako privlačna motiva, ili dva jako neprivlačna. Moguće je da jedan isti cilj istovremeno i odbija i privlači osobu.

Ljudi različito reaguju na konflikte i frustracije. Reakcije mogu biti realističke, kada osoba uloži dodatan napor da ostvari željeni cilj, i nerealističke, kada akcije samo prividno donose olakšanje, ali ne otklanjaju frustraciju. Ljudi se u takvim situacijama brane od neprijatnih stanja izazvanih frustracijom, često kroz različite vidove agresivnog ponašanja.

U situacijama frustracije i konflikata najbolje dolazi do izražaja volja, sposobnost čoveka da svojom aktivnošću upravlja. Za ostvarenje određenih ciljeva potrebna je volja. Sve one namerne i planske aktivnosti u izvršavanju ciljeva se nazivaju voljne radnje. One uključuju javljanje težnje da se cilj postigne i razrešavanje motiva, donošenje odluke o izboru motiva ili cilja za donete odluke.

Poremećaji u zadovoljavanju motiva

U zadovoljavanju motiva može doći do poremećaja. Najčešći su poremećaji ishrane i seksualne motivacije.

„Osoba A" - slika iz 1866, i 1870. nakon lečenja. Ona je bila jedna od najranijih studiranih slučajeva anoreksije nervoza.

Bulimija je patološka potreba za hranom, nekontrolisana proždrljivost, praćena osećanjem nezasite gladi. To je poremećaj u ishrani kod koga se patološki prekomeran apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvane mučnine laksativima, pilulama za dijetu i sl. Bulimija obično počinje kao vrsta dijete. Podtipovi uključuju bulimiju sa pražnjenjem ili bez njega ili druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.

Anoreksija je psihijatrijska dijagnoza koja opisuje poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna masa i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od gojenja. Osobe koje pate od anoreksije telesnu masu često kontrolišu voljnim gladovanjem, bulimijom, povraćanjem, prekomernim vežbanjem, ili kontrolišu masu drugim merama, kao što su tablete za mršavljenje ili diuretici.

Neke poremećaje seksualne motivacije karakteriše odstustvo ili gubitak seksualne energije, nemogućnost da se doživi seksualno uzbuđenje, odbojnost prema stupanju u seksualni odnos i sl.

Literatura

• Baumeister, R.F.; Vohs, K.D. (2004), Handbook of self-regulation: Research, theory, and applications, New York: Guilford Press, str. 574, ISBN 978-1-57230-991-3 
• Carver, C.S.; Scheier, M.F. (2001), On the self-regulation of behavior, New York: Cambridge University Press, str. 460, ISBN 978-0-521-00099-4 
• Cervone, D.; Shadel, W.G.; Smith, Ronald E.; Fiori, Marina (2006), „Self-Regulation: Reminders and Suggestions from Personality Science”, Applied Psychology: An International Review, 55 (3): 333—385, doi:10.1111/j.1464-0597.2006.00261.x, Arhivirano iz originala 2013-01-05. g. 
• Cofer, Charles N; Appley, Mortimer H (1967), Motivation: Theory and Research, New York, London, Sydney: John Wiley & Sons 
• Fishbein, M.; Ajzen, I. (1975), Belief, attitude, intention, and behavior: An introduction to theory and research, Reading, MA: Addison-Wesley 
• Gollwitzer, P.M. (1999), „Implementation intentions: Strong effects of simple plans” (PDF), American Psychologist, 54 (7): 493—503, S2CID 6386267, doi:10.1037/0003-066X.54.7.493 
• Jones, Ishmael (2008), The Human Factor: Inside the CIA's Dysfunctional Intelligence Culture, New York: Encounter Books, ISBN 978-1-59403-382-7 
• Murphy, Jim (2009), Inner Excellence, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-163504-2 
• Richard, Ryan (2019). The Oxford Handbook of Human Motivation. Oxford University Press. ISBN 9780190666453.