Motoričko znanje
Motoričko znanje je znanje o pokretu fizičkog tela.
Memorija pokreta[uredi | uredi izvor]
Motoričko znanje sačinjavaju pokreti ili skupovi pokreta. Skupovi pokreta mogu biti organizovani na određeni način ili neorganizovani. Motorička znanja telo čuva u memoriji pokreta ili kinestatičkoj memoriji. Na osnovne pokrete poput hodanja nadovezuju se složeniji pokreti i kretanja.
- Učenje je kao veslanje uzvodno - ako ne napredujete, znači da se krećete unazad (Kineska narodna poslovica).
Povećanje memorije pokreta i zdravstveni efekti[uredi | uredi izvor]
Povećanje memorije pokreta ili uvećanje fonda motoričkog znanja utiče na:
- unapređenje zdravlja,
- poboljšanje konativnih i kognitivnih sposobnosti[1] i
- uspostavljanje opšte nervno-motorne uravnoteženosti[2].
Memorija pokreta se povećava učenjem novih pokreta ili skupova novih pokreta.
Uticaj povećanja memorije pokreta[uredi | uredi izvor]
Pretpostavka:
Izvođenje i pamćenje dugačkih nizova pokreta utiče na znatno poboljšanje perceptivnih i intuitivnih sposobnosti kod ljudi[3].
Prilikom izvođenja naučenog niza pokreta vrši se uticaj na memoriju pokreta koji opet posredno utiče da se drugi misaoni sadržaji ne ispoljavaju. Ovo jednostavno opterećivanje memorije pokreta i razvijanje novih nervno-motornih veza utiče na uočavanje stanja unutrašnje tišine ili odsustva unutrašnjih misaonih sadržaja što je jedna od osnova za intuitivno delovanje, a samim tim i prostor za slobodnu percepciju.
Za svaku veštinu slobodna percepcija je neophodna jer delovanje na osnovu misaonih sadržaja ili delovanje pod presijom misaonih sadržaja obično ne daje kvalitetne rezultate. Samim tim slobodna percepcija podrazumeva delovanje bez misaonih sadržaja ili uz minimalne misaone sadržaje. Slobodna percepcija i inuitivno delovanje su direktno povezani i najbolje deluju istovremeno.
