Muzej žrtava genocida

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Muzej žrtava genocida
Vrsta muzej
Država Zastava Srbije Srbija
Grad Beograd
Osnovne informcije
Osnivanje 1992.
Podaci o posetama
Zvanična veb prezentacija Muzej žrtava genocida
Uprava
Direktor Veljko Đurić Mišina

Muzej žrtava genocida u Beogradu osnovan je Zakonom o osnivanju Muzeja žrtava genocida[1] „radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“ i dalje: „Muzej se može baviti i prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina.“, a počeo je institucionalno da funkcioniše od januara 1995. godine. Muzej žrtava genocida je registrovan, prema Zakonu o osnivanju, sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, gde se nalaze i radni prostori organizacione jedinice (Dokumentacioni centar) Muzeja na Trgu Nikole Pašića br. 11.

Zadaci[uredi]

Zadaci Muzeja su: prikupljanje, obrada i čuvanje podataka o pojedinačnim i grupnim žrtvama zločina genocida i drugim činjenicama: prinudno raseljavanje, uzimanje talaca, odvođenje u logor, prinudni rad, pljačka imovine, upotreba nedozvoljenih sredstava u borbi, uništavanje i pljačka kulturno-istorijskih spomenika i dobara, prikupljanje, obrada i čuvanje građe o zločinima genocida, izvršiocima zločina genocida, spasiocima žrtava genocida, utvrđivanje i obeležavanje mesta stradanja žrtava, obezbeđivanje korišćenja kulturno-istorijske građe i saznanja u kulturne, obrazovne, vaspitne i informativne svrhe, saradnja sa srodnim institucijama u zemlji i inostranstvu, organizacija stručnih i naučnih skupova posvećenih sećanju na zločine genocida.

Najznačajniji projekat[uredi]

Projekat „Žrtve rata 1941-1945“ (Revizija Popisa “Žrtve rata 1941-1945„ iz 1964. godine). Cilj projekta je poimenično utvrđivanje žrtava drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na nacionalnu, versku, etničku, ideološku i vojno-formacijsku pripadnost.

Zbirke i fondovi[uredi]

1. Zbirka dokumenata (Fond "Žrtve rata 1941-1945", Fond građe o ratnim sukobima od 1991. godine, Fond Međunarodni sud pravde, Fond Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, Fond legata), 2. Zbirka predmeta, 3. Zbirka umetničkih dela, 4. Zbirka dokumentarnih fotografija, 5. Multimedijalna zbirka (Videoteka, Audioteka, Digitalni zapisi, Mikrofilmovi, Filmovi, Mape), 6. Pomoćne zbirke i fondovi (Fond kopija arhivske građe, Fond zapisa sa interneta, Fond kopija digitalnih zapisa, Biblioteka, Hemeroteka).

15 ličnih fondova

Delatnost[uredi]

Muzej je bio organizator ili suorganizator više izložbi, objavljeno je više knjiga, a kustosi su objavili nekoliko desetina priloga u stručnoj literaturi u zemlji i inostranstvu. Muzej je takođe bio organizator i suorganizator naučnih skupova (Beograd, Njujork, Banja Luka, Jerusalim), a kustosi su učestvovali na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.

Međunarodna saradnja[uredi]

U realizaciji projekata sarađuje se i razmenjuju iskustva sa muzejima, institucijama i pojedincima kako u zemlji tako i u svetu i zemljama u okruženju: Yad Vashem u Jerusalimu, Muzejom holokausta u Vašingtonu, Vizentalovim centrom u Jerusalimu, SHOAH centrom u Los Anđelesu, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes iz Beča, Dokumentacionim centrom za prikupljanje građe o ratnim sukobima 1991-1995. iz Banje Luke, Dokumentacionim centrom „Veritas“ iz Beograda i Banje Luke, Muzejom Republike Srpske iz Banje Luke, Hrvatskim institutom za povijest iz Zagreba i dr.

Izvori[uredi]

  1. ^ „Zakon o osnivanju Muzeja žrtava genocida“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 49/92, 16. jul 1992.

Spoljašnje veze[uredi]