Navigacijski akt

Navigacijski akt (engl. Act of Navigation) je naziv za zakon donet u Engleskoj 1381. godine u vreme kralja Ričarda II (eng. Richard) radi razvoja i unapređenja pomorstva. Odnosio se samo na pomorsku trgovinu sa Evropom. Zbog nedovoljnog brodskog prostora i slabog autoriteta vlasti, Navigacijski akt su u to doba nije mogao efikasno sprovoditi. Iako je bio obnovljen i dopunjen 1485, 1532. i 1540. godine nije se mogao strogo sprovoditi, jer su potrebe za brodskim prostorom rasle brže od brodogradnje. Tek otkrićem novih kontinenata, prekomorskih plovidbenih puteva i jačanjem engleskog pomorstva, Navigacijski akt dobija sve veći značaj.

Pod vladom Olivera Kromvela, 9. oktobra 1651. godine, biva donet nov Navigacijski akt koji se odnosio na prekookeansku plovidbu i trgovinu, drastično pogađajući u prvom redu pomorsku moć Holandije. Kromvel je čak obnovio uklaz koji je postojao jo od 1202. godine i po kome je svaki komandant engleske flote morao čak i silom oružja da zauzme svaki strani, pa čak i prijateljski brod, ako ovaj u tzv. „engleskim vodama“ - u koje su se smatrale Severno more, La Manš, Irsko more i Biskajski zaliv - koji ne bi prvi pozdravio engleski brod spuštanjem zastave i skupljanjem jedara. Pored toga, Engleska je polagala pravo i na pretresanje holandskih brodova čak i tokom mira, izgovarajući se lošim odnosima sa Francuskom. Na kraju je, shodno uverenju da Engleska ima vlast nad četiri mora, Kromvel tražio da Holandija plaća svojvrstan porez zbog ribolova u Severnom moru. Holandija se prema ovim zahtevima poziva na načelo o slobodi mora, koje je prvi bio formulisao Hugo Grocijus a njega dotle ni sama Holandija nije puno marila, ali se sada odlučila da ga ako treba i oružanom silom brani. To je dovelo do anglo-holandskih pomorskih ratova koji su učvrstili položaj Engleske na moru.

Pod kraljem Čarlsom II taj akt je 1660. godine bio dopunjen i njime su bile dopunjene i njime su kodifikovane sve mere protekcionizma donete radi razvijanja engleskog brodarstva. Po njemu nikakva roba poreklom iz Engleskih kolonija u Aziji, Africi ili Americi nije mogla biti uvezena ili izvezena stranim brodovima. To je značilo da strani brodovi nisu mogli izvoditi nikakve trgovačke operacije u lukama engleskih prekomorskih poseda, niti prevoziti robu u Englesku, Irsku ili Vels. Podržano je i isključivo pravo na kabotažu (trgovina i prevoz dobara u obalnim vodama neke zemlje) u vodama britanskih ostrva. U smislu engleskog (kasnija britanskog) broda u Navigacijskom aktu bilo je podrazumevan brod u engleskom (britanskom) vlasnisštvu, izgrađen u Engleskoj a kapetan i ¾ posade morali su biti Englezi, Velšani ili stanovnici područja pod britanskim suverenitetom. U prvom redu navigacioni akt je bio uperen protiv holandske mornarice, tada najjače na svetu, koja je vršila kabotažu u engleskim vodama. Primenom Navigacijskog akta znatno su bili povećani vozarski stavovi za engleske luke usled nedovoljnog brodskog prostora pod engleskiom zastavom. To je poskupljivalo uvezenu robu, ali je zato efikasno stimulisalo brodogradnju i uticalo na brz razvoj pomorskih kadrova. Navigacijski akt je dao monopolski položaj brodogradnji, pomorcima i engleskoj trgovačkoj mornarici.

Engleska trgovačka mornarica je za samo deset godina – od 1660. do 1670. godine – narasla od 62594 na 487000 BRT (Bruto Registarskih Tona). Takvim njenim razvojem bilo je moguće, krajem XVIII i u XIX veku izmenama i dopunama ublažavati mere navigacionog akta, i konačno ga ukinuti 1849. godine

Literatura

• Vojna enciklopedija – „Navigacijki akt“
• Higgins and Colombos, The International Law of Sea, II izdanje, London, 1951. g.
• Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A.D. Beograd, 1937. g.
• Craven, Wesley Frank (1968). The Colonies in Transition.  On North America
• Clapham, J. H. (1910). „The last years of the Navigation Acts”. English Historical Review. 25 (99): 480—501. JSTOR 549885. doi:10.1093/ehr/xxv.xcix.480. 
• Dickerson, Oliver Morton (1951). The Navigation Acts and the American Revolution. 
• Harper, Lawrence Averell (1959). The Effect of the Navigation Acts on the Thirteen Colonies. 
• Israel, J. I. (1997). „England's Mercantilist Response to Dutch World Trade Primacy, 1647–74”. Conflicts of Empires. Spain, the Low Countries and the struggle for world supremacy 1585–1713. Hambledon Press. str. 305–318. ISBN 978-1-85285-161-3. 
• Loschky, David J. (1973). „Studies of the Navigation Acts: New Economic Non-History?”. Economic History Review. 26 (4): 689—691. JSTOR 2593707. doi:10.2307/2593707. 
• Ransom, Roger L. (1968). „British Policy and Colonial Growth: Some Implications of the Burden from the Navigation Acts”. Journal of Economic History. 28 (3): 427—35. JSTOR 2116467. 
• Sawers, Larry (1992). „The Navigation Acts revisited”. Economic History Review. 45 (2): 262—284. doi:10.1111/j.1468-0289.1992.tb01301.x. 
• Thomas, Robert P. (1964). „A Quantitative Approach to the Study of the Effects of British Imperial Policy of Colonial Welfare: Some Preliminary Findings”. Journal of Economic History. 25 (4): 615—638. JSTOR 2116133. 
• Walton, Gary M. (1971). „The New Economic History and the Burdens of the Navigation Acts”. Economic History Review. 24 (4): 533—542. doi:10.1111/j.1468-0289.1971.tb00192.x. 

Spoljašnje veze

• Navigation Act 1651 at British-Civil-Wars.co.uk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. avgust 2017)