Oskar

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Oskar
95. dodela Oskara
Oskar
Dodeljuje se zadostignuća u američkoj i međunarodnoj filmskoj industriji
ZemljaSjedinjene Američke Države
PredstavljaAkademija filmskih umetnosti i nauka
Prvo dodeljivanje
1929. god.; pre 95 godina (1929)
Veb-sajtabc.com/shows/oscars

Oskar je nagrada za umetnički i tehnički rad u filmskoj industriji. Mnogi je smatraju najprestižnijom i najznačajnijom nagradom u industriji filmske umetnosti i zabave širom sveta.[1][2] Nagrade koje svake godine dodeljuje Akademija filmskih umetnosti i nauka, međunarodno su priznanje za dostignuća u kinematografiji, prema oceni članova Akademije sa pravom glasa.

Istorija i pravila[uredi | uredi izvor]

Za Oskara glasaju svi članovi akademije. Glasanje nije obavezno, pa većina ljudi glasa samo u svojim kategorijama. Tako je za osvajanje Oskara u pojedinim kategorijama dovoljno tek nekoliko stotina glasova.

Kako je nagrada dobila ime Oskar ima više verzija. Prema jednoj, ime je smislila bibliotekarka Akademije Margaret Herik. Ona je videla nagradnu statuu i rekla: Izgleda baš kao moj ujak Oskar!. Kod prve dodele, 16. maja 1929, nije bilo neizvesnosti jer su se pobednici znali tri meseca unapred. U prvim godinama u takmičenje su ulazili filmovi koji su se prikazivali u poslednjih 12 meseci od 1. jula do 30. juna.

Od 1934. u takmičenje ulaze filmovi koji su prikazani u bioskopima u proteklih 12 meseci kalendarske godine. U godini 1932/1933. u kategoriju su ulazili filmovi prikazani u bioskopima u poslednjih 17 meseci. Danas, da bi film mogao ući u konkurenciju mora se prikazivati određeno vreme u nekoliko bioskopa u Los Anđelesu. Oskar se dodeljuje za filmove iz protekle godine, npr. dobitnik Oskara 2000. je za film iz 1999. godine.

Prve dve godine Oskar su dodeljivali samo najuticajniji članovi Akademije. Godine 1929. i 1930. dodeljuju ga svi članovi Akademije. Godine 1937, je glasalo oko 15.000 zaposlenih u filmskoj industriji, ali su nominacije objavili članovi akademije. Od 1957. godine Akademija odlučuje o nominacijama i o nagradama. Od 1957. do danas način dodele se nije puno promenio: članovi akademije, svaki u svojoj kategoriji, odlučuju tajnim glasanjem o 5 nominovanih za Oskara, a zatim biraju između nominovanih i pobednika. Sva glasanja su tajna. Obično se nominacije objavljuju oko mesec dana pre objave dobitnika. Godine 2004, nominacije su se objavile krajem januara, a dodela je bila krajem februara. U ranim dodelama Oskara u pojedinim kategorijama je znalo biti i više od 5 nominovanih za nagradu. Sa godinama broj filmskih kategorija za nagradu Oskar se povećavao.

Prvih nekoliko godina dodela Oskara nije privlačila puno pažnje. Prvi direktan televizijski prenos dodele Oskara bio je 1953. godine, a prvi u boji 1966. godine.

Pravila u dodeli Oskara menjaju se gotovo svake godine. Promene pravila u poslednjih nekoliko godina uključuju:

  • Od 2002. godine dodeljuje se i Oskar za najbolji dugometražni animirani film
  • Od 2001. godine film se ne sme prikazati na internetu pre nego što se prikaže u bioskopu, inače ne može ući u takmičenje za Oskara
  • Od 2000. godine u nominaciju za najbolji film eventualnog Oskara mogu osvojiti najviše tri producenta za jedan film. Godine 1998, za film Zaljubljeni Šekspir nagradu je primilo 5 producenata.

Dodela Oskara[uredi | uredi izvor]

Nagrada Američke filmske akademije (često poznata pod imenom Oskar) je priznanje koje dodeljuje Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka (engl. Academy of Motion Picture Arts and Sciences), u čast priznavanja kvaliteta profesionalaca u filmskoj industriji, uključujući reditelje , glumce i pisce. Svečana ceremonija na kojoj se nagrade predstavljaju, jedna je od najuglednijih ceremonija dodele nagrada u svetu. Ujedno je i najstarija svečanost dodele nagrada u medijima, i mnoge druge ceremonije dodele nagrada kao što su Gremi nagrade (za muziku), Zlatni globus (za sve oblike vizuelnih medija), Toni nagrade (za pozorište) i Emi nagrade (za televiziju), često su po uzoru na Akademiju. Akademiju filmskih umetnosti i nauka osnovao je šef studija Metro-Goldvin-Majer (Metro-Goldwyn-Mayer), Luis B. Majer.

Prva ceremonija dodele nagrada Američke filmske akademije održana je 16. maja 1929. u Hotelu Ruzvelt u Holivudu u čast izvanrednih filmskih dostignuća u sezoni filma u periodu od 1927. - 1928. Domaćini dodele bili su glumac Daglas Ferbenks i reditelj Vilijam de Mil.[3] 82. Dodela nagrada u čast najboljih na filmu za 2009. održana je u nedelju 7. marta 2010. u Kodak teatru, a domaćini ceremonije bili su Stiv Martin i Alek Boldvin.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Prve nagrade bile su predstavljene 16. maja 1929. na privatnom branču u Hotelu Ruzvelt u Holivudu, publici od samo 26 ljudi. Pobednici su bili najavljeni 3 meseca ranije pre zvanične pobede. Međutim to je bilo promenjeno u drugoj ceremoniji dodele Oskara 1930. Od tada i tokom prve decenije, rezultati sa davani u novine za objavljivanje u 23 časa, veče pred dodelu. Ovaj metod korišćen je sve dok Los Anđeles Tajms nije objavio imena pobednika pre početka ceremonije; kao rezultat, Akademija od 1941. koristi zapečaćene koverte kako bi otkrila imena pobednika. Od 2002. dodela Oskara emituje se iz Kodak teatra.

Prva nagrada za Najboljeg glumca dodeljena je Emilu Janingsu (pogrešno Dženings), za njegovu ulogu u filmovima Poslednja zapovest (The Last Command) i Put svega živog (The Way of All Flesh). Morao je da se vrati u Evropu pre ceremonije, pa se Akademija složila da mu nagradu uruči ranije. Ovo ga čini prvim dobitnikom Oskara u istoriji. Od četvrte ceremonije sistem je promenjen, pa su umetnici nagrađivani u posebnim kategorijama za samo jedan film.

Do 82. dodele Oskara održane 2010. ukupno je dodeljeno 2789 Oskara, a ukupno 302 glumca je dobilo Oskara. Na 29. ceremoniji, održanoj 27. marta 1957. uvedena je kategorija za Najbolji film na stranom jeziku. Do tada, filmovi na stranom jeziku bili su nagrađivani nagradom za Specijalno dostignuće.

Dizajn[uredi | uredi izvor]

Pozlaćena statueta napravljena od britanijuma na crnoj metalnoj osnovi, dugačka 13.5 inča (34 cm) i teška 3.85 kg prikazuje viteza napravljenog u Art deko stilu, kako drži krstaški mač stojeći na rolni filma.

MGM-ov umetnički direktor Sedrik Gibons, jedan od prvih članova Akademije, nadgledao je dizajniranje statuete. Budući da mu je bio potreban model za statuetu, njegova tadašnja žena Dolores del Rio, upoznala ga je sa meksičkim rediteljem i glumcem Emiliom El Indio Fernandezom. U početku nevoljan, Fernandez je na kraju pristao da pozira nag da bi stvorio ono što danas nazivamo Oskarom. Nakon toga je skulptor Džordž Stenli izvajao Gibonsov dizajn u glini a Sačin Smit je statuetu napravio od 92.5% kalaja i 7.5% bakra, a zatim je pozlatio. Kao podršku američkim naporima u Drugom svetskom ratu, statue su pravljene od gipsa, i nakon rata zamenjivane za zlatne.

Ime[uredi | uredi izvor]

Koren naziva Oskar se osporava. U jednoj biografiji Beti Dejvis tvrdi se da je ona dala taj naziv po svom prvom mužu, vođi benda Harmonu Oskaru Nelsonu. Još jedna tvrdnja o njegovom poreklu je da je izvršni sekretar Akademije, Margaret Herik, kada je prvi put videla statuetu rekla da je podseća na njenog „Ujka Oskara“. Trofej je 1939. zvanično nazvan Oskar od strane Akademije filmskih nauka i umetnosti. Još jedna legenda beleži da je Elenor Lilberg, izvršni sekretar Luisa B. Majera, videla prvu statuy i uzviknula, „To izgleda kao Kralj Oskar!" Na kraju dana pitala je, „Šta ćemo raditi sa Oskarom, staviti ga u trezor?", i tako je ime ostalo.

Vlasništvo Oskar statueta[uredi | uredi izvor]

Od 1950, statuete su bile zakonski zaštićene uslovom da nijedan dobitnik, kao ni njegovi potomci, ne sme da proda statuetu, ukoliko je prvo ne ponudi Akademiji za jedan američki dolar. Ako dobitnik odbije ovo, Akademija zadržava statuetu. Nagrade koje nisu bile zaštićene ovim dogovorom, prodate su na javnim i privatnim aukcijama za šestocifrene sume.

Ovo pravilo je vrlo sporno, s obzirom na to da je Oskar pod vlasništvom dobitnika, pa tako nije na tržištu. Slučaj unuka Majkla Toda, koji je pokušao da proda dedinu statuetu, dokazuje da se mnogi ne slažu sa ovim pravilima. Kada je Todov unuk pokušao da proda Oskara kolekcionaru filmskog pribor, Akademija je dobila sudski spor, dobivši pritom i trajni nalog. Međutim, iako su neke prodaje bile uspešne, kupci su vremenom vratili sve statuete Akademiji, koja ih čuva u trezoru.

Nominacije[uredi | uredi izvor]

Od 2004, nominacije za nagrade Akademije objavljuju se krajem januara. Pre 2004, nominacije su se objavljivale početkom februara.

Glasači[uredi | uredi izvor]

Akademija filmskih umetnosti i nauka (Academy of Motion Picture Arts and Sciences), profesionalna počasna organizacija, od 2007. broji 5.835 članova.

Glumci čine najveći deo glasačkog tela, brojeći 1311 članova (22%). Za poslednje 73 ceremonije, glasovi se potvrđuju revizijom firme PriceWaterhouse Coopers.

Odbor guvernera mora pozvati sve članove AMPAS-a da se pridruže, u ime izvršne komisije Akademije. Može se kvalifikovati nominacijom, a potencijalni član se može prijaviti na osnovu nekog drugog značajnog dostignuća u oblasti filma.

Predlozi novih članova razmatraju se jednom godišnje. Akademija ne otkriva svoje članove, iako su 2007. u štampi bila objavljena imena onih koji su bili pozvani da se pridruže. U izveštaju iz 2007, takođe piše da su imali nešto manje od 6.000 glasača. Broj članova je rastao, pa se strožim polisama određen stalni broj.

Pravila[uredi | uredi izvor]

Danas, sudeći po Pravilima 2 i 3 iz Zvaničnih pravila nagrada Akademije, film se mora prikazati u toku prethodne kalendarske godine, od 1. januara u ponoć, do kraja 31. decembra, u regionu Los Anđeles, Kalifornija, da bi mogao da se kvalifikuje (osim Najboljeg inostranog filma). Na primer, Najbolji film 2010, Katanac za bol, se prvi put pojavio 2008, ali se nije kvalifikovao za nagradu 2009, jer nije bio pušten u kvalifikacijama za Oskara u Los Anđelesu do sredine 2009, pa se tako kvalifikovao 2010.

Pravilo 2 nalaže da film mora biti dugometražni, najmanje 40 minuta, osim onih koji se takmiče za nagradu u oblasti najboljeg kratkometražnog filma. Film takođe mora biti na traci od 35 ili 70mm, od 24 ili 48 kadrova i sa rezolucijom ne manjom od 1280h720.

Producenti moraju dostaviti Zvanične zasluge filmskoj industriji putem interneta pre isteka roka; ukoliko to ne urade, film neće moći da se kvalifikuje za Nagrade Akademije, ne samo te, nego bilo koje godine. Obrazac uključuje zasluge produkcije u svim kategorijama. Onda se svaki obrazac proverava i stavlja se na Listu kvalifikovanih izdanja.

Krajem decembra, glasački listići i kopije Liste kvalifikovanih izdanja dobija oko 6000 aktivnih članova. U većini kategorija, članovi svake grane glasaju da bi odredili nominacije samo u svojoj odgovarajućoj kategoriji (npr. samo reditelji glasaju za reditelje, tekstopisci za tekstopisce, glumci za glumce, itd.); međutim, postoje neki izuzeci u slučaju određenih kategorija, kao što su Inostrani film, Dokumentarac i Animirani film, gde filmove bira posebna komisija filmske industrije, sastavljena od članova iz svake oblasti. U slučaju Najboljeg filma, svi glasači su kvalifikovani da izaberu nominacije za tu kategoriju. Inostrani film mora sadržati engleski titl, a svaka zemlja može da prijavi jedan film godišnje.

Pobednici se odlučiju u drugom krugu glasanja, u kom svi članovi mogu da glasaju u većini kategorija, uključujući i Najbolji film.

Ceremonija[uredi | uredi izvor]

  • 31. Dodela nagrada Akademije, Pantages teatar, Holivud, 1959.
  • 81. Dodela nagrada Akademije, Holivud i Hajlend, Holivud, 2009.

Glavne nagrade uručuju se na ceremoniji koja se emituje uživo, uglavnom između februara i marta, šest nedelja nakon objavljivanja nominacija. Predstavlja kulminaciju sezone dodela filmskih nagrada, koja obično počinje novembra ili decembra prethodne godine. Pozvani gosti šetaju crvenim tepihom u kreacijama najistaknutijih dizajnera tog vremena. Muškarci uglavnom nose crna odela, iako moda možda diktira trend nenošenja leptir-mašne. Muzički izvođači se ponekad ne pridržavaju ovog pravila. (Izvođači koji su nominovani za Najbolju filmsku numeru često izvode te pesme uživo za vreme ceremonije, a njihov nastup se često koristi da promoviše televizijsko emitovanje.)

Dodela Oskara se uživo emituje širom Amerike (osim u Aljasci i na Havajima), u Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, i okuplja milione gledalaca širom sveta.2007, ceremoniju je gledalo više od 40 miliona Amerikanaca. Akademija već nekoliko godina tvrdi da je broj gledalaca širom sveta dostigao milijardu, ali ovo još uvek nije potvrđeno od strane nekog nezavisnog izvora.

Dodela nagrada prvi put je emitovana 1953. na En-Bi-Si-ju. Dugo se održavala ponedeljkom a onda je ceremonija pomerena za nedelju, da bi više ljudi moglo da gleda. Filmska industrija se dugo protivila nedeljnim emitovanjem dodele zato što se poklapala sa bioskopskim projekcijama.30. marta 1981., ceremonija je odložena za sledeći dan, zbog atentata na predsednika Ronalda Regana.

Godine 1993. uvedena je In Memoriam odeljak, u čast onih koji su značajno doprineli filmu a umrli u prethodnih 12 meseci. Ovo je dovelo do oštrih kritika zbog izostavljanja velikih glumaca kao što su Leonard Šreder, Malkolm Arnold, Džin Beri, Fara Foset i Henri Gibson. Spisak imena izabranih da budu uključeni u In Memoriam odeljak, sastavlja mali komitet Akademije a ne producenti šoua.

Godine 2010. organizatori Dodele nagrada izjavili su da govori prilikom primanja nagrada ne sme biti duži od 45 sekundi. Ovim je trebalo, po rečima organizatora Bila Mekenika, da se izbegnu preterano dugi izlivi emocija.

Ocena[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano Dodela nagrada bila je gledanija kada su bioskopski hitovi bili u trci za nagradu. Više od 57,25 miliona gledalaca gledalo je, 1998., Titanik koji je zaradio oko 600 miliona američkih dolara. 76-a Dodela Oskara na kojoj je Gospodar prstenova: Povratak kralja osvojio 11 nagrada, uključujući i onu za Najbolji film, privukla je 43,56 miliona gledalaca.

Prostor[uredi | uredi izvor]

Godine 1929. prva Dodela Oskara je održana na banketu u Ruzvelt hotelu u Holivudu. Grejmanov teatar u Holivudu je kasnije postao domaćin Dodele a nakon njega Šrajn auditorijum je preuzeo. Od 1950. do 1960, nagrade su dodeljivane u holivudskom Pantaže teatru. Dodela Oskara se preselila u Santa Moniku 1961. Već 1969. Akademija je odlučila da vrati ceremoniju u Los Anđeles, ovog puta u Doroti Čendler Paviljon, koji se nalazi u lokalnom muzičkom centru. Od 2002. godine Kodak teatar je postao stalni domaćin Dodele.

Kritike[uredi | uredi izvor]

Nominovani za Oskara uglavnom su izglasani od strane ljudi koju su u šou-biznisu; i tako važni filmovi koji su imali najveći broj ljudi koji su doprineli filmu postaju nominovani. Reditelj, Vilijam Fridkin, dobitnik Oskara i producent Dodele Nagrada, kritikovao je Dodelu na konferenciji u Njujorku. Čak nekoliko dobitnika je oštro bojkotovalo ceremoniju i odbilo da primi Oskara. Prvi koji je to uradio bio je Dadli Nikols. Džordž Skot je postao druga osoba koja je to uradila na 43. Dodeli. On je objasnio, „Cela ova stvar je prokleta parada mesa, ne želim da učestvujem u tome." Treći dobitnik, Marlon Brando, odbio je nagradu, navodeći diskriminaciju i nepoštovanje Filmske industrije prema Indijancima. Nažalost, kritička vrednost, umetnička vizija, uticaj kulture, i inovativnost novih filmova nisu dovoljno cenjeni. Naročito od osamdesetih godina, blokbasteri sa sjajnom proizvodnjom, često su više pravljeni da bi zadovoljili publiku nego što su imali neku umetničku vrednost. Dodela je često bila kritikovana zbog toga što je bila pristrasna prema određenim tipovima izvođenja i žanrovima filmova. Oskar za Najbolji film nikad nije dodeljen filmovima sa naučnom fantastikom, animiranim filmovima a retko su žanrovi kao što su horori, fantazije, komedije i vesterni priznati od strane Akademije filmskih nauka i umetnosti.

Oskar za najbolji film (engl. Academy Award for Best Picture) dodeljuje se svake godine producentima nagrađenog filma još od prve dodele Oskara 1928. godine.

Kategorije u kojima se dodeljuje nagrada Oskar[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rao, Sonia (16. 4. 2021). „Why do the Oscars matter?”Slobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. The Washington Post. Pristupljeno 12. 5. 2021. 
  2. ^ „Academy Award”. Encyclopædia Britannica. 19. 4. 2021. Pristupljeno 12. 5. 2021. 
  3. ^ Kako je izgledala prva dodela Oskara (B92, 15. februar 2015)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оскар&oldid=25907564”