Napadi na Saveznike u Indijskom okeanu (1942)

Drugi svetski rat
Britanske teške krstarice Kornvol i Dorsetšir pod japanskom vazdušnim napadom, 5. aprila 1942. godine.
Vreme 31. mart - 10. april 1942. Mesto Cejlon, Indijski okean Ishod Japanska pobeda
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo Australija Holandija	Japan
Komandanti i vođe
Džejms Samervil	Čuiči Nagumo Džisaburo Ozava
Jačina
3 nosača aviona 5 bojna broda 7 krstarica 15 razarača 30 manjih ratnih brodova 50+ trgovačkih brodova 100+ aviona	6 nosača aviona 4 bojna krstaša 7 teških krstarica 2. lake krstarice 16 razarača 5 podmornica ~350 aviona
Žrtve i gubici
1 nosač aviona 2 teške krstarice 2 razarača 1. korveta 1 slup 28 trgovačkih brodova 40+ aviona	20+ aviona

Prepad na Indijski okean je bio mornaričko angažovanje prve udarne grupe nosača aviona japanske carske mornarice, od 31. marta do 10. aprila 1942. godine, protiv savezničkih brodova i baza u Indijskom okeanu, u početnom periodu Pacifičke kampanje tokom Drugog svetskog rata.

Početni pokreti

Nakon uništenja združenih Američko-Britansko-Holandsko-Australijskih snaga u borbama u oblastu ostrva Jave, februara i marta 1942. godine, japanske pomorske snage prodiru u Indijski okean sa ciljem da tamo unište britansku pomorsku silu, a ujedno i da pruže podršku invaziji Burme. Japanski pomorski sastav, podeljen u dve grupe, nalizio se pod komandom admirala Čuiči Nagume (koji je ujedno komandovao i prvom grupom), imao je u svom sastavu 6 nosača aviona: Akagi, Rjudžo, Hirju, Sorju, Zuikaku, Šokaku. Ove moćne snage napustile su zaliv Staring - Celebes, 26. marta 1942. godine.

Dešifrovani japanski izveštaj, koji je stigao do komandanta Britanske istočne flote - viceadmirala Džejmsa Samervil, upozorio ga je o japanskim namerama, i on povlači flotu ka atolu Adu na Maldivima, isčekujući napad 1. ili 2. aprila.

Prvi napad je bio usmeren protiv brodova u Bengalskom zalivu, a izvela ga je druga grupa u čijem sastavu se nalizio nosač aviona Rjudžo i šest krstarica pod komandom admirala Džisaburo Ozave. Tada je potopljeno 23 trgovačkih brodova, a još 5 potapaju podmornice u blizini zapadne obale Indije.

Kako se očekivani napad na Cejlon nije dogodio, Samervil šalje laki nosač aviona Hermes nazad ka luci Trinkomali radi remonta, praćen od teških krstarica Kornuol i Dorsitšir, kao i australijskog razarača Vempair.

Uveče 4. aprila, japanska flota (prva grupa) je otkrivena 400 nautičkih milja južno od Cejlona, od patrolnog hidroaviona Katalina iz 413 eskadrile, kanadskog ratnog vazduhoplovstva. Položaj japanske flote je prenesen pre nego što je Katalina oborena od lovca Zero sa nosača aviona Hirju.

Napad na Kolombo, Cejlon

Dana, 5. aprila 1942. godine, Japanci kreću u napad sa 125 aviona: 36. obrušavajućih bombardera Aiči D3A, 53. torpednih bombardera Nakadžima B5N i 36 lovca Zero za njihovu pratnju. Avion pod komandom kapetana korvete Micuo Fušide sa nosača aviona Akagi, koji je predvodio napad na Perl Harbor, prvi se spustio iznad obale kod mesta Gale. Iako si avioni leteli više od pola sata preko obale, ipak niko nije obavesti britansko vazduhoplovstvo u Ratmalanu, tako da su njihovi avioni mirno stajali na pisti, dok su Japanci leteli iznad njihovih glava.

Japanci napadaju pomorsku bazu Kolombo na Cejlonu, i potapaju pomoćnu krstaricu Hektor i stari razarač Tenedos unutar sama luke, ali gube 18 aviona usled dejstva protiv-avionske artiljerije (Japanci priznaju gubitak svega 5 aviona, od kojih 3 iznad zemlje – pošto su samo 3 olupine aviona nađene na zemlji). Britanska avijacija je izgubila najmanje 27 aviona. Zatim Japanci avionima otkrivaju krstarice Kornvol i Dorsetšir, koje su bile pod komandom kapetana Augusta Agera, 200 nautičkih milja jugozapadno od Cejlona i obe ih potapaju, pritom gine i 424 članova njihovih posada.

Dana, 6. aprila 1942. godine, u blizini obale Burme, japanski avioni potapaju indijski slup Indus.

Trinkomali i Batikaloa, Cejlon

Britanski nosač aviona Hermes tone nakon napada japanskih aviona 9. aprila 1942. godine.

Dana. 9. aprila 1942. godine, u 07:00 sati, Japanci napadaju luku Trinkomali. Britanci su ponovo bili upozoreni da predstoji napad, i nosač aviona Hermes zajedno sa pratnjom napušta luku veče ranije. Međutim, kad su sutradan otkriveni od japanskih aviona u 08:55 sati, oni se okreću nazada ka luci. Hermes nije imao avione, i bio je bez zaštite kada ga je napalo oko 70 bombardera u 10:35 sati, kraj oblasti Batikoloa. Pogođen mnogobrojnim bombama, Hermes tone zajedno sa 307 člana podase. Pored Hermesa Japanci potapaju i dva broda njegove zaštite – razarač Vempair i korvetu Holihuk.

Spasilački brod Vita, kasnije spašava 590 člana posade. Australijsko ratno vazduhoplovstvo gubi najmanje 8. Hoker harikena, a mornaričko vazduhoplovstvo 1. Feri Fulmar. Japanci su izgubili 5 bombardera i 6 lovca, od kojih je jedan izvršio samoubilački napad na rezervoare sa gorivom u bazi Trinkomali.

Rezultat

Ovi napadi su pokazali japansku nadmoćnost u operacijama nosača aviona, i izložili neprofesionalno vladanje britanskog vazduhoplovstva na istoku, mada nije uništena britanska pomorska sila na Indijskom okeanu. Diskutabilno je, da li je koristeći se uhvaćenim izveštajem, diskrecijom, izviđanjima i upotrebom radara, Samervil uspeo da sačuva svoje velike nosača aviona Indomitabl i Formidebl za neku buduću borbu. Međutim, može se reći da su greške koje je napravila kraljevska mornarica, onemogućile glavninu snaga iz baze Adu da uspostavi borbeni kontakt sa Nagumovim snagama.

Invazija koje su se britanci plašili, protumačena je kao japanski neuspeh, zbog kako se navodi „teških gubitaka“ iznad Cejlona – te otuda tvrdnja o britanskoj pobedi. Premda, realno gledano Japanci nisu imali ljude i brodsku ili zemaljsku aviaciju slobodnu za invaziju i okupaciju, i nisu bili u poziciji da to izvedu u ovoj operaciji. Ostrvu realno nije pretila invazija ni jednom u toku rata.

Ostrvo Cejlon (Šri Lanka), je bilo od stareškog značaja za britansku kontrolu Indijskog okeana. Sa njega se nadgledao prilaz Indiji, kao i bitni saveznički morski putevi ka Srednjem istoku, a takođe i naftna polja u Persijskom zalivu. Cejlon je u celoj Britanskoj imeriji bio najbogatiji kaučukom. Značajna luka i vojna baza - Trinkomali, je bila smeštena na istočnoj obali ostrva. Japanska propaganda je podmitila veliki broj domorodačkih Sinhalezi stanovnika, koji su odmah iščekivali njihov dolazak.

Ovim prepadom, japanska mornarica je dokazala prisustvo u Indijskom okeanu i Bengalskom zalivu; takođe i njihovi sposobnost da zauzmu teritorije, osvajajući Andamanska ostrva. Uprkos gubicima, britanska flota izbegavajući borbu se povlači, zbog velike nadmoćnosti Japanaca, naročito u snazi nosača aviona, i to je izgleda bila pametna odluka admirala Samervila. Japanski plan, već je predviđao jednu podmorničku bazu na ostrvu Madagaskar, odakle bi se napadali saveznički pomorski putevi; odmah nakon što bi se oslabila odbrana Cejlona i izvršila invazija, verovatno sa ograničenim ciljem - zauzimanje baze Trinkomali, odakle bi se rukovodilo kasnijim operacijama.

Britanci su očekivali invaziju, iz uhvaćenih japanskih šifrovanih poruka i drugih izvora – to se vidi iz govora Glavnog komandanta Cejlona, admirala Džefri Lejtona, osoblju oštećenog aerodroma u bazi Trinkomali. On ih je upozorio; "Japanska flota se povukla u Singapur, radi popune gorivim i naoružanjem, i organizacije invazionih snaga, za koju verujemo da će se vratiti, i napasti nas" On završava govor rečima; "Ja odlazim po pojačanje, dok u isto vreme vi ovde, morati biti spremni da se borite do poslednjeg čoveka, kako bi zaustavili Japance". Admiralov govor je negativno uticao na osoblje, naročito njegova izjava da će napustiti ostrvo zbog obezbeđenja pojačanja; nakon toga on je postao poznat kao „Begunac Lejton“.

Međutim, očekivana japanska invazija, nikada se nije desila. Prva udarna grupa nosača aviona se vratila u Japan, zbog jednog događa koji se desio na Pacifiku. Dulitlov prepad od 18. aprila 1942. godine, je bio prvi vazdušni napad Sjedinjenih Američkih Država na ostrva Japana, tokom Drugog svetskog rata. Potpuno neočekivan vazdušni napad na Tokio, glavni grad i dom imperatora, prouzrokovao je male štete, ali je ostavio snažan efekat na japansku višu komandu. Američki bombarderi su leteli toliko blizu oblasti carske palate, da je to predstavljalo veliku uvredu za samog cara. Još značajnija je bila njihova realizacija, koja je pokazala da su japanska ostrva u tom trenutke osetljiva na američke vazdušne napade. Carska japanska mornarica je bila odgovarna za čuvanje „Pacifičke granice“, stoga je morala da reši taj problem. Njen komandant, admiral Isoroku Jamamoto, odmah je razradio plan jedne obimne operacije, kojom bi se u oblasti ostrva Midvej, kao mamac, uvukli američki nosači aviona u odlučujuću bitku. Umesto očekivanog američkog poraza u bici za Midvej, juna 1942. godine, Japanci gube 4. nosača aviona iz prve udarne grupe nosača aviona, a samim tim i mogućnost daljih strategijskih napada.

Rezultat Midvejske bitke nije u sledećih nekoliko meseci bitnije uticao na već ranije određene planove saveznika. Zbog toga, tri britanske divizije dolaze kao pojačanje odbrane Cejlona; takođe, u cilju povoljšanja morala, povećane su porcije hrane Sinhalezi vojnicima. Nekoliko mlađih oficira se bunilo protiv britanskih domorodačkih vojnika, ali su brzo smenjeni. Admiral G. Lejton ostaje na Cejlonu za vreme većeg dela rata. Kasnije, Cejlon postaje značajna vojna baza za planirane operacije ka Malaji i Singapuru.

Japanske pomorske snage

• Prva grupa (viceadmiral Čuiči Nagumo)
  • 1. divizija nosača aviona: "Akagi" (viceadmiral Čuiči Nagumo)
  • 2. divizija nosača aviona: "Hirju", "Sorju" (kontraadmiral Tamon Jamaguči)
  • 5. divizija nosača aviona: "Zuikaku", "Šokaku" (kontraadmiral Tadaiši Hara)
  • 3. divizija bojnih brodova: "Kongo", "Haruna", "Hiei", "Kirišima" (klase Kongo) (kontraadmiral Guniči Mikava)
  • 8. divizija krstarica: teške krstarice Tone, Čikuma (klase Tone) (kontraadmiral Hiroki Abe)
  • 1. flotila razarača: laka krstarica Abukuma (kontraadmiral Sentaro Omori)
    • 17. divizion razarača: „Urakaze“, „Tanikaze“, „Isokaze“, „Hamakaze“ (klase Kagero)
    • 18. divizion razarača: „Kisumi“, „Arare“ (klase Asašio), „Kagero“, „Širanui“ (klase Kagero)
• Druga grupa (viceadmiral Džisaburo Ozava)
  • Zastavni brod: teška krstarica Čokai" (viceadmiral Džisaburo Ozava)
  • 7. divizija krstarica: teške krstarice Kumano, Mikuma, Mogami, Suzuja (klase Mogami) (kontraadmiral. Takeo Kurita)
  • 4. divizija nosača aviona: "Rjudžo" (kontraadmiral Kakudži Kakuta)
  • 3. flotila razarača: laka krstarica Jura
    • 11. divizion razarača: „Fubuki“, „Širajuki“, „Hacujuki“, „Murakumo“ (klasa Fubuki)
    • 20. divizion razarača: „Amagiri“, „Asagiri“, „Širakumo“, „Jugiri“ (klasa Fubuki)
• Podmornice: „I-2", „I-3", „I-4", „I-6", „I-7"

Literatura

• Braun, Deivid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S.. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Gil, G. Hermon (1968). Volume II – Royal Australian Navy, 1942–1945. Australia in the War of 1939–1945. Kanbera: Australian War Memorial. Arhivirano iz originala 27. 08. 2006. g. Pristupljeno 20. 11. 2006. 
• Kruz, Noel (2001). The Cocos Islands Mutiny. Fremantle: Fremantle Arts Centre Press. 
• Tominson, Majkl (1979). The Most Dangerous Moment: The Japanese Assault on Ceylon 1942. London: Granada. 

Spoljašnje veze

• Pomorske snage
• WW2DB.com: Napadi u Indijskom okeanu
• Istorija britanskog vazduhoplovstva: Bitka za Cejlon