Narodna medicina

Glavni članak: Tradicionalna medicina

Narodna medicina
Vrač naroda Šona u Zimbabveu
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10	I01.076.201.450.654
MKB-9-CM	99.9
MeSH	D008519

Narodna medicina, tradicionalna domaća medicina je „medicinski sistem“ poteko u narodu, koji se zasniva na iskustvu, magiji (vračanju) i tradicionalnim preparatima, tradicionalne domaće medicine. Osećanje bola i patnje, pretnje, usamljenost i potrebe za zaštitom koje je nametnuto čoveku njegovom bolešću, tražilo je od čoveka neko objašnjenje. I on ga je sebi i drugima i pružao. Tako je nastala narodna medicina kao prvi i veoma često osnovni oblik lečenja. Danas, se ona neguje uglavnom u siromašnim i zaostalim sredinama, u kojima se stečena znanja najčešće prenose usmenim putem sa kolena na koleno. Narodna medicina nije jedinstvena i univerzalna, odnosno razlikuje se od naroda do naroda, od kontinenta do kontinenta, a nastala je mešanjem zastarelih shvatanja, praznoverja i slučajnih saznanja.

Istorija

Glavni članak: Istorija medicine

Narodna medicina postoji onoliko dugo koliko postoje i ljudska bića. A sve je počelo tako što je u nastojanju da se izbore sa okruženjem, koje je često bilo surovo puno opasnosti, ljudi, i njihovi preci, počeli su da razvijaju načine ublažavanje bola i leče fizičke i mentalne probleme.

Pol Kardeno (Paul Cardeno), jedan od poznatijih istoričara mediicine, pred smrt je u pismu svome učitelju napisao i sledeće:

„ Nas su učili da istorija medicine počinje sa starim Grcima, i da su u Grčkoj nastali začetci medicine i svekolike medicinske misli. Kako se naša saznanja menjaju, sada znam da su se varali. Ne samo medicina nego i medicinska misao postojala je nekoliko hiljada godina pre nego što su se pojavili prvi grčki lekari. ”

Saznanje da je bolest nastala sa pojavom života na zemlji a sa njim i narodna medicina; upućuje još nekoliko istoričare medicine, da usmere pažnju na opštu istoriju, i prve tragove u njoj imajući u vidu reči Cicerona

„ Da je istorija hronika nekog vremena ..." ... i da je ... „To ono istorijsko razdoblje koje počinje kada se čovek javlja kao biloško biće i traje do pojave prvih pisanih spomenika." ... " To počinje sa Praistorijom, kao najstarijom društvenom formacijom u kojoj je u trenutku opšte evolucije izvršen proces biološkog i društvenog očovečenje i izdvajanja čoveka kao posebnog biološkog bića . ”

O davno stečenom saznanju o nastanku narodne medicine govori često i poznati srpski istoričar medicine dr Vladimir Stanojević , u svojim radovima:

„ Da je bolest starija od života, a lečenje jedno od najstarijih čovekovih zanimanja ..." "... medicina kao svesna terapijska i profilaktička aktivnost seže u daleku prošlost "..." da medicina kao nauka postoji od začetka ljudske svesti i medicinske misli, i da njeno proučavanje počinje sa prvim tragovima praistorije i pojave čovekovog pretka . ”

U periodu niskog stepena čovekovog bitisanja, lečenje se svodilo na nekakve oblike nekontrolisanih radnji i pokreta, koji će i kasnije biti prisutni sve do formirane empirije.

U srednjem stepenu čovekovog razvoja, on koristi ruke, da prilagođava oruđa koja su mu potrebna za svakodnevni život i otkriva vatru i počinje da razvija demonistička verovanja o poreklo bolesti. Zato primitivni čovek bolest ili povredu pripisuje „nekom naljućenom demonu“

Na višem stupnju divljaštva čovek - „Homo sapiens“, je bio najasavršenije stvorenje na Zemlji koje je vladaolo izvesnim stvaralačkim sposobnostima, pa je živeo u veštački sagrađenim kolibama, obrađivao zemlju, i za taj rad koristio domaće životinje.

Praistorija - varvarstvo- je značajna epoha za razvoj ljudske ličnosti i njegove svesti. Ona se karakteriše pojavom pojedinih delatnosti i formirem zajednica ljudi, prema suprotnom polu i deci. U ovakvo organizovanom načinu života, u varvarstvo se odnosi zasnivaju pre svega na brizi o zdravlju - koja je organizovana na nivou samopomoći. U ovom razdoblju javljaju se i prvi oblici narodne medicine, koji će se pod brojnim uticajima spoljnih faktora, bazirati na razvoju stečenog iskustva. U početku, mnogi od primenjenih tretmana praćeni su problemima, jer je često dolazilo do neočekivanih dejstava i grešaka, nakon primene raznih biljaka i drugih metoda lečenja, koje je čovek osmislio posmatranjem reakcija životinja na tretman bolesti ili povrede. Tako su vremenom, pojedinci unutar porodice ili plemenskih grupa postali vešti u pomaganju bolesnim i povređenim. Neki od njih su tako postali odgovorni za sprovođenje „ceremonije“ lečenja, verskih rituala, i drugih obreda osmišljenih da osiguraju bezbednost i zdravlje u svojim zajednicama. Ovo će iskustvo vremenom preći u suvereni oblik lečenja, narodne a kasnije i u empirijsku medicinu.

Narodna medicina danas

Narodna medicina danas postoji rame uz rame sa modernom medicinskom praksom, iako je često u suprotnosti sa njom. To je prvenstveno zbog toga što njene metode veoma često nisu u skladu sa onim što je savremena nauka zna o uzrocima nastanka bolesti, bolestima i šta se smatra najefikasnijim medicinskim oblikom lečenja. Oni koji koriste i veruju u rad narodnih lekarskih ordinacija, svoja saznanja o njima stekli su od mnogih generacija i drugih osoba koje su koristile njihove tretmane. U tradicionalnoj narodnoj medicini naglasak se daje ravnoteži i „harmoniji“ u telu, jer je telo povezano sa zemljom i kosmos što je veoma važno u procesu lečenja i zato postoji verovanje u narodnoj medicini da bolest treba lečiti svim raspoloživim resursima. Biljni preparati, molitva, magija, dijeta, vežbanje, i pravilan društveni odnosi su održiva sredstva u nastojanju da se sačuva zdravlje.

Istorijski gledano, za javno zdravlje i njegovu praksu u 21. veku veliki značaj imala je:

• svest o različitostima odnosa prema zdravlju,
• verovanje u iskustva koja se mogu steći od onih koji koriste tradicionalni pristup narodnoj medicini,
• spsobnost eliminacije osude onih koji taj pristup koriste,
• saznanje da današnja medicinska praksa, danas, radi efikasno na osnovama različitih tradicija narodne medicine sa kojima se svakodnevno susreće u svojoj praksi.

Oblici lečenja

Osnovni postupci koje ona koristi su: narodna fitoterapija, animalna medicina, narodna hirurgija i magijska medicina.

Narodna fitoterapija

Sušene biljke koje se upotrebljavaju u lečenju (Muzej Srpskog lekarskog društva).

Fitoterapija koristi supstance biljnog porekla u lečenju bolesti, olakšavanju bolova, zarastanju rana i sl. U te svrhe se pripremaju različiti čajevi, melemi, kapi, rastvori itd. Savremena naučna medicina je preuzela neka od tih saznanja i iskoristila ih za pripremu lekova u farmaceutskoj industriji.

Materije životinjskog porekla koje se koriste u terapijske svrhe

Animalna medicina

Kao što sam naziv ova grana narodne medicine podrazumeva upotrebu supstanci životinjskog porekla u terapijske svrhe. Posebno je bila aktuelna tokom srednjeg veka i održala se sve do polovine 19. veka, mada se i danas u nekim zemljama mogu naći ovakve materije. Najčešće su se koristile: riblje oči, sasušene gliste, zmijska košuljica, sasušeni škorpioni, krila od slepog miša, rogovi, dlake raznih životinja, mokraća i izmet od ježa, medveđa žuč itd.

Narodna hirurgija

Ovaj oblik hirurgije i danas se neguje u pojedinim sredinama. Ona je nekada bila usko povezana sa berberskim i kovačkim zanatom. Ovim vidom lečenja su se uglavnom bavili muškarci, a najčešći zahvati su bili: puštanje krvi, obrada rana, vađenje zuba i nameštanje preloma i iščašenja. Težim zahvatima (kao što je vađenje kamenca iz bešike, reklinacija mrene na oku i repozicija sa resekcijom kile) bavili su se ranari ili vidari.

Magijska medicina

Magija kao oblik lečenja ima korene koji sežu u najdalju prošlost ljudskog roda. U njoj se nastanak bolesti objašnjava delovanjem natprirodnih sila i demona, pa se i lečenje sastoji u delovanju na te faktore. Sprovodili su je uglavnom plemenski vračevi, šamani, iscelitelji itd. Prizivanje u pomoć dobrih duhova predstavlja belu magiju, dok se prizivanje zlih duhova naziva crnom magijom. Osnovni preventivni postupak magijske medicine je nošenje amajlija, amuleta i talismana. Osim toga, spominju se još: fetišizam, tabu, totem i dr. U dijagnostici se utvrđuje da li je oboljenje uzrokovano prirodnim faktorima ili natprirodnim silama. U te svrhe se gleda u pasulj, baca se užareno ugljevlje ili topljeno olovo u vodu itd. Najčešći terapijski postupak u magijskoj medicini je egzorcizam (isterivanje demona iz tela bolesnika).

Dve osnovne kategorije narodnih lekara su: žene lekari koje se uglavnom bave bajanjem i fitoterapijom, i lekari muškarci koji vrše hirurške intervencije. U većini slučajeva, to im nije osnovno zanimanje.

„Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine“ u R. Srbiji ozakonjena je primena preparata tradiconalne domaće (narodne) medicine, ako ustanova ili privatna praksa koja koristi ovu metodu ima najmanje jedno lice koje ima dozvolu Ministarstva zdravlja za obavljanje ove delatnosti.

Литература

• Јован Максимовић: Увод у медицину са теоријом медицине, Медицински факултет Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-7197-174-4.
• Bergner, P., and Hufford, D. (1998). Folk Remedies: Healing Wisdom. Lincolnwood, IL: Publications International, Ltd.
• Jarvis, D. C. (1958). Folk Medicine: A Vermont Doctor's Guide to Good Health. New York: Holt, Rinehart and Winston.
• Sabah, G., and Samra, Z. (1993). „Baterial Vaginosis in Pregnancy Treated with Yoghurt.”. Acta Obstet Gynecol Scand. 72 (1): 17—19. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) Informacije o etnomedicini Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. jul 2008) }
• (jezik: engleski) Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine
• (jezik: engleski) BMC Complementary and Alternative Medicine

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).