Narodni običaji i verovanja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Narodni običaji i verovanja potiču iz pradavnih vremena, kada je čovek živeo primitivno, okružen njemu nerazumljivim ili potpuno nepoznatim pojavama i silama. Ljudska svest nije mogla, niti je smela, da istražuje te pojave i sile, njihovo poreklo i prirodu.

Narodne običaje i verovanja skoro uvek prate razne tajanstvene i mistične radnje, koje narod čini u raznim prilikama i iz različitih pobuda, verujući da će od toga imati pomoći i koristi.

Namena običaja, verovanja i pratećih radnji je raznolika: da se zaštiti zdravlje ukućana, da se sačuva i poveća porod i imovina, da padne kiša i oplodi tlo, da se suzbiju i razbiju gradonosni oblaci, da se pridobije voljena osoba, da se izleči bolesnik, da se nekome napakosti itd.

Svaki narod ima svoj kompleks običaja i verovanja, bez obzira gde se nalazi i na kom je stepenu kulturnog razvitka. Neki običaji pripadaju samo jednom uskom kraju, pokrajini jedne zemlje, a neki običaji se sreću u istom obliku kod dva različita i udaljena naroda.

Na nastanak novih i mešanje i menjanje starih narodnih običaja i verovanja uticalo je više faktora kojima je zajednička posledica, a to je mešanje stanovništva. Ti faktori su, na primer: seobe naroda (u potrazi za plodnijim zemljištem i bogatijom faunom, zbog ratova), veliki vojni pohodi (npr. krstaški ratovi), podčinjavanje pobeđenog osvajaču (npr. pad srpske srednjovekovne monarhije pod tursku vlast), razvoj trgovine, istraživačke ekspedicije i drugo.

Vremenom, sa razvojem pismenosti, obrazovanja, nauke i tehnike, mnogi stari običaji i verovanja se gube, a jedino ih od potpunog zaboravljanja spašava njihovo beleženje i opisivanje. Oni prestaju da budu deo svakodnevnog života i, ako se sačuvaju od zaborava, postaju deo kulturne baštine određenog naroda, deo svedočanstva o jednoj etapi u razvoju tog naroda.

Međutim, i pored civilizacijskog napretka neki običaji i verovanja se i dalje održavaju, ali se prilagođavaju novim shvatanjima i životnim okolnostima.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Milan T. Vuković, Beograd, 1985.