Nataša Kandić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Nataša Kandić

Natasa Kandic.jpg
Nataša Kandić

Puno ime Nataša Kandić
Datum rođenja: 1946.
Mesto rođenja: Kragujevac (FNRJ)

Nataša Kandić (rođena 1946. u Kragujevcu) je izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u Srbiji.

Biografija[uredi]

Studirala je sociologiju, koju je završila sa 26 godina. Radila u opštini Palilula, zatim u gradskom sindikatu, pa u Centru za antiratnu akciju. Ona je izvršna direktorka i osnivač Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.

Nagrade i priznanja[uredi]

Nataša Kandić je dobitnica i sledećih nagrada:

  • Human Rights Watch Award (1993)
  • US and EU Democracy and Civil Society Award (1998)
  • Martin Ennals Award (1999)
  • Lawyers’ Committee for Human Rights Award (1999)
  • NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surojiem)
  • Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surojiem)
  • 2000 Roger E. Joseph Prize koju dodeljuje Hebrew Union College – Jewish Institute of Religion
  • 2000 Alexander Langer Prize (sa Vojsa Dobrunom)
  • 2000 Civil Courage Prize koju dodeljuje Northcote Parkinson Fund.

Univerzitet u Valensiji dodelio je Nataši Kandić 31. maja 2001. godine titulu počasnog doktora u znak priznanja za njen dugogodišnji i istrajni rad u oblasti zaštite ljudskih prava i humanitarne aktivnosti. U 2002. godini Nataša Kandić je dobila nagradu Odbora za ljudska prava iz Leskovca, a povodom dana opštine Tutin, 28. maja 2003. godine Plaketu opštine za desetogodišnji rad na zaštiti ljudskih prava u Sandžaku. Nataša Kandić je na listi 36 evropskih heroja 2003. godine, koju je sačinio magazin Time, a iste godine dodeljena joj je CEELI nagrada Američkog udruženja pravnika. People in Need Foundation dodelio je 2004. godine nagradu Homo Homini Nataši Kandić i Fondu za humanitarno pravo.

Postala je počasna građanka Sarajeva 29. septembra 2005. godine zbog njenog zalaganja „da se kazne svi oni koji su izvršili grozni masakr u Srebrenici“.

Od predsednika Hrvatske Stjepana Mesića dobila je orden „Danice Hrvatske“ zbog njenih zasluga u uspostavljanju kontakata između Srbije i Hrvatske i uspeha u pravnom rešavanju posledica rata.[1]

Društveni rad[uredi]

Zbog prikupljanja i objavljivanja materijala o ratnim zločinima, Nataša Kandić nije bila popularna kod vlasti u doba Slobodana Miloševića, a sličan status ima i kod vlade Vojislava Koštunice, kao i kod određenog dela javnosti, jer smatraju da se ona bavi ratnim zločinima jednostrano[traži se izvor od 09. 2009.]. Tokom rata na Kosmetu 1999. godine, odlazila je u tu provinciju i prikupljala dokaze koji su kasnije korišćeni na suđenjima optuženim Srbima za ratne zločine na prostorima Kosova i Metohije.

Nataša Kandić je izdejstvovala da se na televiziji emituju snimci egzekucije nenaoružanih bošnjačkih zarobljenika iz Srebrenice.[traži se izvor od 09. 2009.]

Nataša Kandić je bila počasni gost na sednici Skupštine Kosova i Metohije kada je proglašena nezavisnost od Srbije[2].

Član je Savetodavnog odbora Vajzerovog centra za demokratije u razvoju na Univerzitetu Mičigena.[3]

Fond za humanitarno pravo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Fond za humanitarno pravo

Kontroverze[uredi]

Oko Nataše Kandić kao javne ličnosti postoje mnoge kontroverze[4]. Njeni protivnici je optužuju da „ima otpor prema svemu srpskom“ i da se „bori samo za jednu stranu“[traži se izvor od 02. 2014.], da „stvara antisrpsku histeriju“[5], da je „sledbenik stambolićevske komunističke frakcije“[6] i da je „plaća albanski lobi“[traži se izvor od 02. 2014.].

Tokom protesta prognanih Srba sa Kosova i Metohije 2003. godine, ošamarila je sedamdesetogodišnjaka koji je stajao u protestu traživši istinu o nestalom sinu samo zato što se usudio da je pita da se predstavi, na šta je policija jedva reagovala zatraživši joj ličnu kartu, koju je ona odbila da dâ na uvid, tražeći od policije imena svih učesnika protesta.[7]

Zbog iznošenja optužbi, 13. juna 2005. na radiju „B92“, da je Tomislav Nikolić vršio ratne zločine i ubistva civila u selu Antin, u Istočnoj Slavoniji, Srpska radikalna stranka ju je tužila za klevetu.[8][9] 5. februara 2009, proglašena je krivom i kažnjena sa 200.000 dinara.[10][11]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Вест на сајту Б92“. B92.net. 7. 11. 2006. Приступљено 5. 10. 2011.. 
  2. ^ Greška citiranja Loša oznaka <ref>; nema teksta za ref-ove pod imenom .D0.9A.D1.83.D1.80.D0.B8.D1.80.; $2
  3. ^ -{„Weiser Center for Emerging Democracies - Advisory Council.“. www.ii.umich.edu Pristupljeno 21. 10. 2008.. 
  4. ^ „Članak u Southeast European Timesu“. Setimes.com Pristupljeno 5. 10. 2011.. 
  5. ^ Izjava gradonačelnika Kikinde, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  6. ^ „Članak na sajtu www.vidovdan.org“. Vidovdan.org Pristupljeno 5. 10. 2011.. 
  7. ^ I za to nije dobila ni prekršajnu prijavu http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/08/31/srpski/P03083001.shtml
  8. ^ Izjava Tomislava Nikolića povodom podnošenja krivične prijave, na zvaničnom sajtu SRS
  9. ^ „Šešeljev najbolji đak“, Biljana Čpajak, „Politika“, 13. maj 2007.
  10. ^ „Blic: „Nataša Kandić osuđena za klevetu Tomislava Nikolića““. Blic.rs Pristupljeno 5. 10. 2011.. 
  11. ^ „RTS: „Nataša Kandić osuđena zbog klevete Tomislava Nikolića““. Rtv.rs. 20. 10. 2009. Pristupljeno 5. 10. 2011.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :