Natrijum-hidroksid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Natrijum-hidroksid
IUPAC ime
Drugi nazivi kaustična soda; kamena soda; živa soda
Identifikacija
CAS registarski broj 1310-73-2
ChemSpider[1] 14114
MeSH Sodium+hydroxide
Svojstva
Molekulska formula NaOH
Molarna masa 39.9971 g/mol
Agregatno stanje bela čvrsta supstanca
Gustina 2.1 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja

318°C (591 K)

Tačka ključanja

1390°C (1663 K)

Rastvorljivost u vodi 111 g/100 ml (20 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
1
 
R-oznake R35
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja: alkalni hidroksidi litijum-hidroksid
kalijum-hidroksid
rubidijum-hidroksid
cezijum-hidroksid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum-hidroksid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule NaOH.

Dobijanje[uredi]

Kao hemikalija koja se veoma upotrebljava u industriji, proizvodi se u velikim količinama. Može se dobiti na više načina:

  1. dejstvom natrijuma na vodu;
  2. dejstvom krečnog mleka na rastvor natrijum-karbonata;
  3. elektrolizom rastvora natrijum-hlorida.[2]

Dobijanje dejstvom natrijuma na vodu[uredi]

Za razliku od druge dve, ova metoda nema široku primenu u industriji, već služi za laboratorijsko dobijanje natrijum-hidroksida i to u malim količinama. Ovako dobijen natrijum-hidroksid je veoma čist.[2]

Dobijanje dejstvom kalcijum-hidroksida[uredi]

Kada se kuva smeša natrijum-karbonata i kalcijum-hidroksida, dobija se rastvoreni natrijum-hidroksid, dok se kalcijum-karbonat taloži:

\mathrm{Na_2CO_3 + Ca(OH)_2 \longrightarrow 2 \; NaOH + CaCO_3}

Ovaj proces se naziva kaustifikacija.[2]

Dobijanje elektrolizom[uredi]

Ovaj proces je najzastupljeniji. Prilikom elektrolize kuhinjske soli dešavaju se hemijske reakcije koje se mogu prikazati hemijskim jednačinama[2]:

\mathrm{NaCl \longrightarrow 2 \; Na^* + Cl^*}
\mathrm{2Na + 2H_2O \longrightarrow 2 \; NaOH + H_2}
\mathrm{Cl^* + Cl^* \longrightarrow \; Cl_2}

Fizička i hemijska svojstva[uredi]

To je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disosovan što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, na primer:

\mathrm{FeCl_3 + 3NaOH \longrightarrow  \; Fe(OH)_3 + 3NaCl}

Sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida.[2] Ukoliko se rastvor drži u stojnici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu stojnicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.

Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Na primer:

\mathrm{2NaOH + Zn \longrightarrow  \; Na_2ZnO_2 + H_2}

Deluje i na nemetale:

\mathrm{3NaOH + 4P + 3H_2O \longrightarrow  \; PH_3 + 3NaH_2PO_2}

Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.[2]

Upotreba[uredi]

Ima višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita, a u obliku natron-kreča upotrebljava se u kvantitativnoj analizi za apsorpciju ugljen-dioksida.[2] Koristi se u kombinaciji sa drugim hemikalijama za skidanje foto-laka pri kućnoj izradi štampanih ploča u elektronici, nakon što je ploča bila podvrgnuta UV osvetljavanju.[3]

Izvori[uredi]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ a b v g d đ e Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  3. ^ elitesecurity.org Elit sekjuriti forum


Spoljašnje veze[uredi]